Википедија

Državni udar u Egiptu (2013)

Državni udar u Egiptu izvršila je egipatska vojska 3. jula 2013. godine, s ciljem svrgavanja s vlasti dotadašnjeg predsednika Muhameda Mursija. Povod za puč bili su masovni protesti širom zemlje koji su otpočeli krajem juna a omasovili se 1. jula. Vojska je 1. jula dala ultimatum Mursiju da razreši krizu do 3. jula, ali pošto Mursi nije ništa postigao, srušen je s vlasti i stavljen u kućni pritvor.[2]

Državni udar u Egiptu 2013.
Deo demonstracija u Egiptu
Vreme3. jul 2013.
Mesto
Egipat
Ishod

Vojska uspešno izvela državni udar

  • Vojska svrgnula dotadašnjeg predsednika Muhameda Mursija
  • Suspendovan ustav
  • Adli Mansur postavljen za v. d. predsednika
  • Najavljeno održavanje novih izbora koje će organizovati prelazna vlada
  • Hapšenja i zatvaranja članova Muslimanske braće
  • Cenzura medija koji su stvarno ili navodno naklonjeni Muslimanskoj braći[1]
  • Egipat suspendovan iz članstva u Afričkoj uniji
Sukobljene strane
Egipat Vlada Egipta
Muslimanska braća
Partija slobode i pravde		 Egipatske oružane snage
Tamarod
Komandanti i vođe
Muhamed Mursi
Muhamed Badije
Saad el Katatni

general Abdel Fatah el Sisi
Muhamed el Baradei

Veliki imam Ahmed el Tajeb
papa Teodor II

Pozadina uredi

Dugogodišnji egipatski predsednik Hosni Mubarak srušen je s vlasti februara 2011, nakon 18-dnevnih demonstracija. Juna iste godine održani su predsednički izbori na kojima je pobedio Muhamed Mursi.[2][3][4] Međutim, stanje u državi nije se posebno stabilizovalo, te su protesti i dalje trajali različitim intenzitetom. Aprila 2013. bio je osnovan pokret Tamarod koji je zahtevao odlazak Mursija. Pokret su osnovali članovi Egipatskog pokreta za promene koji se još od 2004. zalagao za političke reforme u Egiptu.[5]

Masovni protesti protiv Mursija započeti su 28. juna 2013. u Kairu[6] i ubrzo su se proširili celim Egiptom, a njihovi vođe dali su Mursiju ultimatum da podnese ostavku do 3. jula. Ujutru 1. jula demonstratni su provalili u sedište Muslimanske braće i opljačkali prostorije, pri čemu je poginulo 8 ljudi.[7]

Egipatske oružane snage su 1. jula predale ultimatum Mursiju da reši situaciju s demonstracijama do 3. jula i zapretile da će biti prinuđene intervenisati ako se situacija do tada ne reši.[8] Narednog su dana četiri ministra iz Mursijevog kabineta dala ostavku, nakon čega su u parlamentu ostali samo pripadnici Partije slobode i pravde.[9] Mursi je izjavio da će „braniti legitimnost svog kabineta životom“,[10] te optužio Mubarakove pristalice da iskorištavaju proteste kako bi „srušili vladu i demokratiju“.[11]

Puč uredi

General Abdel Fatah el Sisi objavio je 3. jula na javnoj televiziji da je uklonio Mursija s vlasti, suspendovao ustav i planira da uskoro sazove nove izbore.[12][12][13] Vojna vozila raspoređena su na ključne lokacije u Kairu, a Mursi je stavljen u kućni pritvor. Veruje se da se nalazi u barakama Republikanske garde.[14] Sisi je imenovao bivšeg predsednika Vrhovnog ustavnog suda, Adlija Mansura, za vršioca dužnosti predsednika, funkcija koju je on zvanično preuzeo 4. jula.

 

Mursi je opisao svoje uklanjanje kao čisti državni udar od strane generala Sisija.[15] Po objavi pada Mursija, demonstranti na trgu Tahrir oduševljeno su pozdravili ovaj čin i uzvikivali „Bog je velik!“ i „Živeo Egipat!“.[15] Puč je opravdao i vođa opozicije Muhamed el Baradei opisavši ga kao nužan čin da se održi Revolucija. Puč su podržali, među ostalima, i koptski papa Teodor II, čelnik Univerziteta el Adžar Usama el Abd, te jedan od vođa pokreta Tamarod, Muhamed Abdelaziz.

Vojska je u međuvremenu pohapsila vođe Partije slobode i pravde te Muslimanske braće.[16] Zabranili su putovanje u inostranstvo Mursiju, vođi Muslimanske braće, Muhamedu Badijeu, i ostalim istaknutijim članovima te stranke.[17] Promursijevski demonstranti su odbili da priznaju njegovo uklanjanje. Muslimansko bratstvo izjavilo je da nastavlja borbu protiv uklanjanja Mursija. Partija se ogradila od pokušaja ubistva višeg oficira na Sinaju 10. jula i izjavila da se zalaže za nenasilne mere rešavanja krize.

Reakcije uredi

Međunarodne reakcije oko puča su različite. Većina zemalja arapskog sveta podržala je puč ili ostala neutralna, s izuzetkom Tunisa koji ga je osudio. Ostale države u svetu su uglavnom osudile puč ili usvojile neutralan stav. SAD su uputile odmerenu izjavu oko puča. Afrička unija je, u skladu sa svojim propisima oko narušavanja ustavnih prava države-članice, suspendovala Egipat. Mediji su različito definisali ovaj događaj navodeći da se radi o puču,[18][19][20][21][22][23] a neki da je to bila revolucija.[24][25][26][27]

Izvori uredi

  1. ^ Anatomiя egipetskoй kontrrevolюcii
  2. ^ a b Abigail Hauslohner, "Egypt protests: President Morsi removed by army, reportedly put under house arrest," Toronto Star, July 3, 2013.
  3. ^ Ashraf Khalil, "[1]," Time, July 3, 2013.
  4. ^ Josh Lederman and Matthew Lee,"Obama urges return of civilian government in Egypt, orders review of US aid to Cairo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2013)," Edmonton Journal, July 3, 2013.
  5. ^ „Profile: Egypt's Tamarod protest movement”. BBC News. 1. 7. 2013. Pristupljeno 1. 7. 2013. 
  6. ^ „Egypt warms up for a decisive day of anti- and pro-Morsi protests”. English.ahram.org.eg. 7. 2. 2013. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  7. ^ „Egypt protesters storm Muslim Brotherhood headquarters”. BBC News. 1. 7. 2013. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  8. ^ Abdelaziz, Salma (1. 7. 2013). „Egyptian military issues warning over protests”. CNN. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  9. ^ Patrick Werr. „Four Egyptian ministers resign after protests: cabinet official”. Reuters. Arhivirano iz originala 04. 07. 2013. g. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  10. ^ „Egypt's Mohammed Morsi vows to stay in office”. BBC News. 3. 7. 2013. 
  11. ^ Cookies must be enabled. | The Australian
  12. ^ a b Army ousts Egypt's President Morsi, BBC News, July 3, 2013.
  13. ^ „Reports: Morsi under house arrest, military coup underway in Egypt”. HotAir. Arhivirano iz originala 06. 07. 2013. g. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  14. ^ „President Morsi overthrown in Egypt”. Al Jazeera. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  15. ^ a b "Egypt's Army Ousts Morsi, Who Calls It A 'Coup'," National Public Radio, July 3, 2013
  16. ^ „MIDEAST - Egypt military confirms it is holding Morsi as deadly clashes leave at least 10 dead”. Hurriyetdailynews.com. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  17. ^ „Egypt protests: Protesters joyous as army removes Morsi, Morsi rejects 'coup'”. Toronto Star. Pristupljeno 4. 7. 2013. 
  18. ^ „Coup may give Egypt window to tackle economic problem”. Al Arabiya. 5. 7. 2013. Pristupljeno 7. 7. 2013. 
  19. ^ „26 dead, more than 850 wounded as post-coup violence hits Egypt”. CNN. 5. 7. 2013. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  20. ^ „Turkey 'strongly condemns' Egypt killings”. Al Ahram. 7. 7. 2013. Arhivirano iz originala 16. 06. 2018. g. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  21. ^ „Amid post-coup clashes, Egypt's Islamists split”. USA Today. 5. 7. 2013. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  22. ^ „Turkey’s stance on Egypt coup ‘shows its democratic maturity’”. Hurriyet Daily News. 7. 7. 2013. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  23. ^ „When is a military coup not a military coup? When it happens in Egypt, apparently”. The Independent. 4. 7. 2013. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  24. ^ „Revolution in Egypt, again”. Deutsche Welle. 4. 7. 2013. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  25. ^ „Mohamed Morsi ousted in Egypt's second revolution in two years”. The Guardian. 3. 7. 2013. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  26. ^ „Ahmed Said to Newsmax: Egyptian Uprising 'Big Revolution'”. Newsmax. 5. 7. 2013. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  27. ^ „Was Morsi's Ouster a Coup Or New Egyptian Revolution?”. Al Monitor. 4. 7. 2013. Arhivirano iz originala 19. 07. 2013. g. Pristupljeno 17. 7. 2013. 

Vidi još uredi

 
Državni udar u Egiptu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државни_удар_у_Египту_(2013)&oldid=27724033”