Википедија

Duh (prikaza)

Duh je izraz koji označava bestelesnu prikazu mrtve osobe. Smatra se da je duh zapravo duša osobe koja je iz određenih razloga ostala na Zemlji. Priče o duhovima se mogu pronaći u gotovo svakoj ljudskoj kulturi. Mnogi ljudi pokušavaju stupiti u kontakt sa duhovima. Ljudi ih opisuju kao mutne obrise ljudskog tela. Verovanje u duhove široko je rasprostranjeno. Duhovi uglavnom proganjaju određene lokacije, objekte, ili ljude.[1][2][3]

Fotografija navodnog duha.
Fotografija navodnog duha.
Ilustracija japanskog duha (yurei), godina 1886.

U narodnom predanju, duh je duša ili duh mrtve osobe ili životinje koja se može ukazati živima. U „duhloru” (duh + folklor), opisi duhova uvelike variraju od nevidljivog prisustva do prozirnih ili jedva vidljivih pramenastih oblika, do realnih, realističnih oblika. Namerni pokušaj kontakta sa duhom umrle osobe poznat je kao nekromantija, ili u spiritizmu kao seansa. Drugi pojmovi povezani sa njim su ukazanje, utvara, fantom, poltergeist, senka, bauk ili sablast, i demon.

Verovanje u postojanje zagrobnog života, kao i manifestacije duhova mrtvih, široko je rasprostranjeno i datira još od animizma ili obožavanja predaka u prepismenim kulturama. Određene verske prakse - pogrebni obredi, egzorcizmi i neke prakse spiritizma i ritualne magije - posebno su osmišljene da odmore duhove mrtvih. Duhovi se generalno opisuju kao usamljene esencije slične ljudima, mada su takođe prepričavane priče o sablasnim vojskama i duhovima životinja, a ne ljudi.[4][2] Veruje se da oni progone određene lokacije, predmete ili ljude sa kojima su bili povezani u životu. Prema studiji Pju istraživačkog centra iz 2009. godine, 18% Amerikanaca je izjavilo da je videlo duha.[5]

Preovlađujući konsenzus nauke je da nema dokaza da duhovi postoje.[6] Njihovo postojanje je nemoguće falsifikovati,[6] a lov na duhove klasifikovan je kao pseudonauka.[7][8][9] Uprkos vekovnim istraživanjima, nema naučnih dokaza da je bilo koja lokacija naseljena duhovima mrtvih.[7][10] Istorijski gledano, pokazalo se da određene toksične i psihoaktivne biljke (kao što su datura i Hyoscyamus niger), čija je upotreba dugo bila povezana sa nekromantijom i podzemnim svetom, sadrže antiholinergična jedinjenja koja su farmakološki povezana sa demencijom (posebno DLB), kao i histološke obrasce neurodegeneracije.[11][12] Nedavna istraživanja su pokazala da viđenja duhova mogu biti povezana sa degenerativnim bolestima mozga poput Alchajmerove bolesti.[13] Uobičajeni lekovi na recept i lekovi na slobodno (kao što su sredstva za spavanje) takođe mogu, u retkim slučajevima, izazvati halucinacije slične duhovima, naročito zolpidem i difenhidramin.[14] Stariji izveštaji povezivali su trovanje ugljen-monoksidom sa halucinacijama nalik duhovima.[15]

Terminologija

uredi

Engleska reč ghost predstavlja kontinuaciju staroengalske reči gāst, izvedene iz pragermanskog *gaistaz. Uobičajena je za zapadnogermanski, ali nedostaje u severnogermanskom i istočnogermanskom (ekvivalentna reč u gotskom je ahma, staronordijski ima andi m, end ž). Prethodni proto-indoevropski oblik bio je *ǵʰéysd-os, od korena *ǵʰéysd- označavajući „srdžbu, bes” koji se odražava u staronorveškoj reči geisa „besneti”. Germanska reč je zabeležena samo u muškom rodu, ali verovatno obuhvata srednji s-izvor. Prvobitno značenje germanske reči bi stoga bilo animirajući princip uma, naročito sposoban za uzbuđenje i bes (uporedite sa óðr). U germanskom paganizmu, „germanski Merkur”, a kasnije i Odin, bio je istovremeno sprovodnik mrtvih i „gospodar besa” koji je vodio divlji lov.

Osim što označava ljudski duh ili dušu, živih i pokojnih, staroengleska reč se koristi kao sinonim za latinsku reč spiritus takođe u značenju „dah” ili „eksplozija” od najranijih svedočanstava (9. vek). Ona takođe može označavati bilo kog dobrog ili zla duha, poput anđela i demona; anglosaksonsko jevanđelje se odnosi na demonsko posedovanje Mateja 12:43 kao se se unclæna gast. Takođe iz staroengleskog perioda, reč bi mogla da označi Božji duh, tj. „Sveti Duh“.

Sada preovlađujući smisao „duše umrle osobe, o kome se govori kao da se pojavljuje u vidljivom obliku“ javlja se samo u srednjoengleskom jeziku (14. vek). Savremena imenica zadržava i šire polje primene, protežući se s jedne strane na „dušu”, „duh”, „vitalni princip”, „um” ili „psihu”, sedište osećanja, misli i moralnih presuda; s druge strane, figurativno se koristi za bilo koji mračni obris, ili nejasnu ili beznatnu sliku; u optici, fotografiji i posebno u kinematografiji, to je bljesak, sekundarna slika ili lažni signal.[16]

Sinonim spook je holandska pozajmljenica, srodna niskonemačkom spôk (nejasne etimologije); ušla je u engleski jezik preko američkog engleskog u 19. veku.[17][18][19][20] Alternativne reči u savremenoj upotrebi uključuju spectre (altn. specter; iz latinskog spectrum), škotski wraith (nejasnog porekla), phantom (preko francuskog utlimatno iz grčke reči phantasma, uporedi fantasy) i ukazanje. Izraz senka u klasičnoj mitologiji je prevod grčke reči σκιά,[21] ili latinske umbra,[22] u smislu pojma duhova u grčkom podzemlju. „Haint“ je sinonim za duh koji se koristi u regionalnom engleskom jeziku na jugu Sjedinjenih Država,[23] a „haint tale“ je uobičajena karakteristika južne usmene i književne tradicije.[24] Izraz poltergajst je nemačka reč, doslovno „bučni duh“, za duh za koji se kaže da se manifestuje nevidljivim pomeranjem i uticajem na predmete.[25]

Wraith je škotska reč za duha, sablast ili ukazanje. Ona se pojavila u škotskoj romantičarskoj književnosti i stekla je opštiji ili figurativni smisao za kob ili predznak. U škotskoj književnosti od 18. do 19. veka ova reč se primenjivala i na vodene duhove. Reč nema opšteprihvaćenu etimologiju; OED napominje samo „opskurnog porekla“.[26] Asocijacija sa glagolom writhe bila je etimologija koju je favorizovao Dž. R. R. Tolkin.[27] Tolkinova upotreba reči u imenovanju stvorenja poznatih kao Ringvrejts uticala je na kasniju upotrebu u književnosti fantastike. Bogi[28] ili bogy/bogie je izraz za duha, a pojavljuje se u delu Hallowe'en škotskog pesnika Džona Mejna iz 1780.[29][30]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Hole 1950, str. 150–163
  2. ^ a b Cohen 1984, str. 8 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFCohen1984 (help)
  3. ^ Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. str. 65—79. 
  4. ^ Hole 1950, str. 150–163
  5. ^ Lipka, Michael (30. 10. 2015). „18% of Americans say they've seen a ghost”. Pew. Pristupljeno 7. 2. 2019. 
  6. ^ a b Bunge, Mario. '. Transaction Publishers;. Bunge, Mario (1998). Philosophy of Science: From Problem to Theory. Transaction Publishers. str. 178—. ISBN 978-1-4128-2423-1. 
  7. ^ a b Regal, Brian (15. 10. 2009). Pseudoscience: A Critical Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 75—77. ISBN 978-0-313-35508-0. 
  8. ^ Raford, Benjamin (novembar 2010). „Ghost-Hunting Mistakes: Science and Pseudoscience in Ghost Investigations”. Committee for Skeptical Inquiry. Arhivirano iz originala 28. 3. 2019. g. Pristupljeno 8. 7. 2017. 
  9. ^ Levy, Rob; Levy, Stephanie (30. 10. 2015). „Hearing ghost voices relies on pseudoscience and fallibility of human perception”. The Conversation. Pristupljeno 8. 7. 2017. 
  10. ^ Radford, Benjamin. „Are Ghosts Real?— Evidence Has Not Materialized”. Live Science. Pristupljeno 8. 7. 2017. 
  11. ^ Raetsch 2005, str. 277–282
  12. ^ „Study suggests link between long-term use of anticholinergics and dementia risk”. Alzheimer's Society. 2015-01-26. Arhivirano iz originala 2015-11-12. g. Pristupljeno 2015-02-17. 
  13. ^ A case of progressive posterior cortical atrophy (PCA) with vivid hallucination: are some ghost tales vivid hallucinations in normal people? Furuya et. al.
  14. ^ Mian, Razs (januar 2019). „Visual Hallucinations from Zolpidem Use for the Treatment of Hospital Insomnia in a Septuagenarian”. Cureus. 11 (1): e3848. PMC 6411327  . PMID 30891388. doi:10.7759/cureus.3848. 
  15. ^ Odd, The Body (30. 10. 2009). „See ghosts? There may be a medical reason”. NBC News. 
  16. ^ „ghost”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 27. 8. 2013. 
  17. ^ „spook”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 27. 8. 2013. 
  18. ^ Mencken, H. L. (1936, repr. 1980). The American Language: An Inquiry into the Development of English in the United States (4th edition). New York: Knopf, p. 108.
  19. ^ Webster's Third New International Dictionary, Merriam-Webster, spook.
  20. ^ Webster's New World College Dictionary (4th edition), Wiley, spook.
  21. ^ οὗτος. Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon.
  22. ^ umbra. Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary
  23. ^ Dictionary of American Regional English, Belknap Press, 1985
  24. ^ Flora, Joseph M.; MacKethan, Lucinda Hardwick and Taylor, Todd W. (2001) The Companion to Southern Literature, Louisiana State University Press, p. 304.
  25. ^ Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. str. 137—156. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  26. ^ „wraith”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 27. 8. 2013. 
  27. ^ Milner, Liz. „Tom Shippey, J.R.R. Tolkien: Author of the Century (Houghton Mifflin Company, 2001)”. greenmanreview.com. Arhivirano iz originala 2013-01-25. g. Pristupljeno 2009-01-04. 
  28. ^ bogey. Merriam-Webster (2012-08-31). Retrieved on 2013-03-21.
  29. ^ Robert Chambers The life and works of Robert Burns, Volume 1 Lippincott, Grambo & co., 1854
  30. ^ Ulster Scots – Words and Phrases:"Bogie" Arhivirano 2015-11-06 na sajtu Wayback Machine BBC Retrieved December 18, 2010

Literatura

uredi
  • Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. str. 8. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  • Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. str. 65—79. 
  • Fairly, John & Welfare, Simon, Arthur C. Clarke's World of Strange Powers, Putnam: New York, 1985.
  • Felton, D., Haunted Greece and Rome: Ghost Stories From Classical Antiquity, University of Texas Press, 1999.
  • Johnston, Sarah Iles, Restless Dead: Encounters Between the Living and the Dead in Ancient Greece, University of California Press, 1999.
  • MacKenzie, Andrew, Apparitions and Ghosts, Arthur Barker, 1971.
  • Moreman, Christopher, Beyond the Threshold: Afterlife Beliefs and Experiences in World Religions, Rowman & Littlefield, 2008.
  • Finucane, R. C (1984). Appearances of the Dead: A Cultural History of Ghosts. Prometheus Books. ISBN 0879752386. .
  • Hervey, Sheila, Some Canadian Ghosts, in series, Original Canadian Pocket Book[s], Richmond Hill, Ont.: Pocket Books, 1973, SBN 671-78629-6
  • Hole, Christina, Haunted England, Batsford: London, 1950.
  • Raetsch, Ch. (2005). The encyclopedia of psychoactive plants: ethnopharmacology and its applications. US: Park Street Press. str. 277—282. 
  • Dirk Goettsche. „Zeitgeist”. Words of the World. Brady Haran (University of Nottingham). Arhivirano iz originala 06. 08. 2019. g. Pristupljeno 25. 08. 2021. 
  • Jacques Derrida. Translation by Geoffrey Bennington & Rachel Bowlby, Chicago University Press. Derrida, Jacques (1989). Of Spirit: Heidegger and the Question. University of Chicago Press. ISBN 0-226-14317-1.  and. Derrida, Jacques (1991). Of Spirit: Heidegger and the Question. University of Chicago Press. ISBN 0-226-14319-8. 
  • Berlin, Isaiah: Vico and Herder. Two Studies in the History of Ideas, London, 1976.
  • Stocking, George W. (9. 11. 1998). 'Volksgeist as Method and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-14554-9. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дух_(приказа)&oldid=27996830”