Википедија

Egalitarizam

Egalitarizam (reč potiče od franc. égal, u značenju „jednak”) ili ekvalitarizam[1][2] je pravac mišljenja koji favorizuje jednakost svih ljudi.[3] Prema Stanfordovoj Enciklopediji filozofije,[4] egalitarijanske doktrine smatraju da su svi ljudi jednaki po svojoj fundamentalnoj vrednosti ili društvenom položaju. Prema Rečniku Merijam-Vebster, termin ima dve različite definicije u modernom engleskom:[5] kao politička doktrina prema kojoj svi ljudi treba da se tretiraju kao jednaki i da imaju ista politička, ekonomska, socijalna i građanska prava;[6] ili kao socijalna filozofija koja se zalaže za uklanjanje ekonomskih nejednakosti među ljudima, kao i za ekonomski egalitarizam ili decentralizaciju moći. Neki izvori definišu egalitarizam kao stanovište da jednakost odražava prirodno stanje čovečanstva.[7][8][9]

Forme uredi

Neke specifično egalitarijanske doktrine obuhvataju komunizam, pravni egalitarizam, egalitarizam sreće, politički egalitarizam, rodni egalitarizam, rasnu jednakost, jednakost ishoda i hrišćanski egalitarizam. Uobičajeni oblici egalitarizma uključuju politički i filozofski.

Pravni egalitarizam uredi

Jedan argument je da liberalizam demokratskim društvima obezbeđuje sredstva za sprovođenje građanske reforme pružanjem okvira za razvoj javne politike, čime se pojedincima obezbeđuju pravi uslovi za sticanje građanskih prava [10].

Jednakost osobe uredi

Engleska Povelja o pravima iz 1689. godine i Ustav SAD koriste samo termin lice u operativnom jeziku koji se tiče fundamentalnih prava i odgovornosti, izuzev jednog upućivanja na „muškarce“ u engleskoj Povelji o pravima u vezi sa muškarcima kojima se sudi za izdaju i merenja proporcionalne zastupljenosti u Kongresu u 14. amandmanu Ustava SAD. Četrnaesti amandman Ustava SAD, kao i ostatak Ustava, u svom operativnom jeziku upotrebljava termin lice, navodeći, na primer, da „... nijedna država ne sme nijedno lice da liši života, slobode ili imovine bez propisanog zakonskog postupka; niti može ikome da uskrati ravnopravnu zakonsku zaštitu u granicama svoje vlasti.“

Jednakost muškaraca i žena u pravima i odgovornostima uredi

Primer ove forme je tuniski Ustav iz 2014. godine koji obezbeđuje da su „muškarci i žene jednaki u pravima i dužnostima.“

Jednakost muškaraca uredi

Moto „Sloboda, bratstvo, jednakost“ koji se koristio tokom Francuske revolucije još uvek je zvaničan moto francuske vlade. Francuski Ustav o pravima muškarca i građanina iz 1789. godine takođe je oblikovan na osnovu jednakosti prava muškaraca, ali ne i žena. U to vreme, ovo je satirično prikazala Olimpija de Guž u svojoj Deklaraciji o pravima žene i građanke. Deklaracija o nezavisnosti SAD je primer potvrđivanja jednakosti muškaraca, ali ne i žena, na osnovu prirodnih prava, izražene jezikom da su „svi muškarci stvoreni jednaki“. Ova tvrdnja može da se poništi upotrebom reči „muškarci“ kao vlastite imenice, u smislu „čovečanstva“. Džon Lok se ponekad smatra utemeljivačem ove forme. Neki od autora Ustava SAD, pre svega Džon Dikinson, odbili su da potpišu Deklaraciju o nezavisnosti, delom zbog ove upotrebe „prava muškarca“ umesto „prava lica“. Mnogi državni ustavi u SAD takođe koriste jezik „prava muškarca“ pre nego „prava lica“. Videti, na primer Ustav države Kentaki.

Socijalni egalitarizam uredi

Na nivou kulture, teorije egalitarizma su tokom proteklih 200 godina razvile sofisticiranost i prihvatanje. Među zapaženim široko shvaćenim egalitarijanskim filozofijama nalaze se: socijalizam, komunizam, socijalni anarhizam, libertarijanski socijalizam, levi libertarijanizam, konzervativizam prema načelu „jedne nacije“ i progresivizma, od kojih neki predlažu ekonomski egalitarizam. Nekoliko egalitarijanskih ideja uživa široku podršku intelektualaca i stanovništva mnogih zemalja. Međutim, pitanje da li su ove ideje značajno sprovedene u praksi ostaje kontroverzno. Pozicija suprotstavljena egalitarizmu naziva se antiegalitarizam [11]

Ekonomski egalitarizam uredi

Primer iz davne istorije ekonomskog egalitarizma kao jednakosti ishoda je Su Sing, kineski mislilac filozofije agrikulturalizma koji je podržavao utvrđivanje cena gde je za sva slična dobra i usluge, bez obzira na razlike u kvalitetu i potražnji, utvrđena jedna ista i nepromenljiva cena. [12] Društveno vlasništvo sredstava proizvodnje ponekad se smatra formom ekonomskog egalitarizma; na primer, u socijalizmu, zato što bi u ekonomiji koja se odlikuje društvenim vlasništvom, višak proizvoda koji generiše industrija pripao stanovništvu kao celini nasuprot klasi privatnih vlasnika, čime se svakom pojedincu daje veća autonomija i veća jednakost u međusobnim odnosima. Iako se ekonomista Karl Marks ponekad pogrešno shvata kao egalitarijanac, Marks je potpuno izbegavao normativno promišljanje moralnih načela. Ipak, Marks jeste imao teoriju evolucije moralnih načela u odnosu na specifične ekonomske sisteme [13] Američki ekonomista Džon Remer izložio je novu perspektivu jednakosti i njenog odnosa prema socijalizmu. Remer pokušava da preformuliše marksističku analizu kako bi je prilagodio normativnim načelima distributivne pravde, preusmeravajući argument za socijalizam sa čisto tehničkih i materijalističkih razloga na razloge distributivne pravde. Remer tvrdi da je, prema načelu distributivne pravde, tradicionalna definicija socijalizma koja se zasniva na načelu da individualna kompenzacija bude srazmerna vrednosti rada neadekvatna. Remer zaključuje da egalitarijanci moraju da odbace socijalizam, onako kako je on klasično definisan, da bi se ostvarila jednakost [14]

Religijski i spiritualni egalitarizam uredi

Hrišćanstvo uredi

Egalitaristički pogled u hrišćanstvu propoveda fundamentalnu jednakost između muškaraca i žena svih rasa i etničkih grupa, svih ekonomskih klasa i starosnih grupa ali u okviru učenja Isusa Hrista, Boga, i dominirajućih principa svetog pisma [15] U okviru hrišćanstva postoje razlike u pogledima određenih grupa od kojih su neke pripadnici komplementarizma i patrijarhalizma. Postoje i mišljenja da Biblija podržava ravnopravnost ali takođe i zakon, red, socijalnu strukturu (na primer, roditelji imaju autoritet nad decom i stav da bi žena trebalo da bude podređena suprugu). Neki smatraju da su ideje suprotne idealima egalitarizma. U osnovi,Galantis 3:28 tvrdi da „Ne postoji Jevrejin niti Grk, ne postoji okov niti sloboda, niti muško ili žensko, jer svi ste jedno Isusu Hristu” - određujući jednakost svih u očima Boga. Sličan Kolosians 3:11 kaže: „Ovde ne postoji Nejevrej ili Jevrej, obrezan ili neobrezan, varvarin, Skit, rob ili slobodan čovek; Hrist je sve i nalazi se u svemu” izjednačavajući sve u očima Boga u odnosu na veru u Isusa Hrista. Razne pristalice hrišćanstva su pokušale da zadrže takva gledišta i razvijaju hrišćanske zajednice. U poglavlju 4, članovi rane hrišćanske zajednice prodaju svoju imovinu, prihode daju u zajednički fond, koji nadgledaju sledbenici, a zatim uzimaju „po potrebi”. Jedna od najpoznatijih zajednica sadašnjice su Huteriti u Evropi i Severnoj Americi, koji žive u poljoprivrednim kolektivnim zajednicama.

Judaizam uredi

Judaizam nije univerzalistička religija, podučava da Jevreji (koji se definišu kao potomci Jakoba od Izraela, sin Isaka i unuk Abrahama ili neko ko se preobratio) imaju specifičan savez sa Bogom kao odabrani narod (Deutoronomija 7:6 odabrani kao blagosloven narod od Boga) da služe kao svetlost Boga ostatku sveta. U usmenoj literaturi Tora i Rabina kodifikovana u Vavilonskom Talmudu načinjena je ključna razlika u religijskom i legalnom smislu između Jevreja i Nejevreja. Međutim judaizam podučava da su svi ljudi božija stvorenja i zapoveda im se u sedam univerzalnih moralnih zakona poznatih kao „Sedam Nojevih zakona”. U neformalnom i konzervativnom judaizmu, egaliratizam se odnosi na poništenje razdvajanja rodova u religiji. Sinagoge se smatraju egalitarističkim jer dozvoljavaju izmeštana mesta za sedenje, i odobravaju ženama da vode službu u prisustvu muškaraca kao i da javno govore za Tora.

Islam uredi

Islamski stav o jednakosti sličan je do izvesne mere sa hrišćanskim (još jedna univerzalistička religija), naglašava da su svi ljudi jednaki u očima Boga, nezavisno od roda, klasne pripadnosti i rase. Kuran kaže „Čovečanstvo, stvorili smo vas od ženskog i muškog roda, načinili vas narodom, plemenima da se spoznajete. Međutim, najplemenitiji od vas u očima Alaha je najpravičniji od vas. Istina Alah zna i upoznat je[15]”. Luis Marlov u svom delu Hijerarhija i egalitarizam u Islamu poredi egalitarizam od ranog islama do sadašnjosti [16].

Vojni egalitarizam uredi

Vojni egalitarizam je zapažen u drevnim dokumentima, u Šekspirovom delu „Govor svetog Krispina”. Pojavljuje se uprkos nastajanju vojne sile da načini razliku između oficira i vojnika. Na primer, bivši Major General Čarls J. Dunlap Jr. tvrdi da vojne sile Sjedinjenih Američkih Država uključuje egalitarijanizam koji su osnovali oficiri ratnici koji sarađuju sa malom grupom vazduhoplovaca koji su ili u službi ili članovi posade aviona[17].

Recepcija uredi

Mnogi kritikuju egalitarizam zbog njegovog neuspeha da uzme u obzir prirodne različitosti između ljudi sa njihovih idealizovanih, autoritarnih nametanja „jednakosti” na različitim ljudima.

Aleksandar Berkman predlaže:

... jednakost ne znači jednake količine već jednake prilike... Ne pravite grešku identifikujući jednakost u slobodi sa primoranom jednakosti u kampu osuđenika. Prave jednakosti anarhista podrazumeva slobodu, ne kvantitet. To ne znači da svako mora da jede, pije ili oblači iste stvari, radi isti posao ili živi na isti način. Daleko od toga: vrlo suprotno u stvari... Potrebe i ukusi individualaca se razlikuju, kao što se razlikuju želje. Jednaka je mogućnost da ih zadovolji da predstavlja pravu jednakost. Daleko od nivelisanja, takva jednakost otvara vrata za veću moguću raznolikost i razvoj. Ljudski karakter je raznolik[18]}}.

Kulturna teorija rizika drži egalitarizam definisanu 1) negativno ponašanje za pravila i principe 2) pozitivno ponašanje za grupno pravljenje odluka sa fatalizmom nazvanim po svojoj suprotnosti [19] Teorija pravi razliku između hijerarhista, koji su pozitivni i za pravila i za grupe, i egalitariste koji su pozitivni za grupe ali negativni za pravila[19]. Ovo je po definiciji obrazac za „jednakost anarhista” na koje je uputio Berkman. Materijal „egalitarističkog društva” se na taj način održava zajedno sarađujući i implicirajući pod pritiskom radije nego da određuje pravila i kazne. Međutim, Tompson ima teoriju da se svako društvo sastoji od samo jedne perspektive, bio da se rodio egalitarista, hijerarhista, individualista, fatalista ili autonomista, bićeš suštinski nestabilan: tvrdnja da li je to međuigra između svih ovih perspektiva koje su obavezne, ako svaka perspektiva treba da se dopunjuje. Na primer, iako je individualista, u skladu sa Kulturnom teorijom protivan kako za principe tako i za grupe, individualizam nije potpun ako individualni sjaj ne može biti prepoznat po grupama, ili ako individualni sjaj ne može biti stalan u formi principa[19] . Prema tome egalitaristi nemaju moć osim kroz svoje prisustvo, osim ako ne (po definiciji, nevoljno) prigrle principe koje im omogućavaju da sarađuju sa fatalistima ili hijerarhistima. Oni takođe neće imati individualni osećaj za prava u odsustvu grupe. Ovo može biti ublaženo prateći pojedince izvan svoje grupe: autonomisti ili individualisti.

Marksizam uredi

Karl Marks i Fridrih Engels su verovali da revolucija može dovesti do socijalističkog društva koje bi konačno ustupilo mesto komunističkoj fazi socijalnog razvoja, koje bi bilo besklasno, bezdržavno, ljudska zajednica podignuta na zajedničkom vlasništvu i na principu „Od svakoga prema njegovoj sposobnosti, svakome prema njegovim potrebama”.

Međutim, Marksizam odbija egalitarizam u smislu veće jednakosti između klasa, jasno ga razlikujući od socijalno pojma ukidanja klasa zasnovanom na podeli između radnika i vlasnika produktivne imovine. Marksov pogled besklasnosti nije potčinjavanje društva univerzalnom interesu (kao što je univerzalni pojam „jednakosti”), već je o pravljenju uslova koje bi omogućile pojedincima da slede svoje istinske interese i želje. Tako, Marksov pojam komunističkog društva je skroz individualistički [20].

Marks je bio predlagač dva principa, prvi je primenjen u socijalizmu, a drugi u naprednom komunističkom društvu. „Svakome prema njegovom doprinosu” i „od svakoga prema njihovoj sposobnosti, svakome prema njihovim potrebama”. Iako je Marksov položaj često zbunjujući i izmešan sa distributivnim egalitarizmom, u kome samo roba i usluge dobijeni iz proizvodnje su raspodeljeni prema nacionalnoj jednakosti, u stvarnosti Marks je izbegavao čitav koncept jednakosti kao apstraktan i buržujski u prirodi, radije se fokusirajući na konkretnije principe kao što su suprotnosti eksploatacije na materijalističkim osnovama i ekonomskoj logici.[21]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Definition of equalitarianism”. The Free Dictionary. Houghton Mifflin Company. 2009. 
  2. ^ „Definition of equalitarianism”. Dictionary.com. Dictionary.com, LLC. 2012. 
  3. ^ Egalitarian | Define Egalitarian at Dictionary.com
  4. ^ Arneson Richard, "Egalitarianism", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (2002) Web: http://plato.stanford.edu/entries/egalitarianism
  5. ^ Egalitarianism – Definition – Merriam-Webster Dictionary
  6. ^ The American Heritage Dictionary (2003). „egalitarianism”. 
  7. ^ Gowdy, John (1998). Limited Wants, Unlimited Means: A reader on Hunter-Gatherer Economics and the Environment. St Louis: Island Press. str. 342. ISBN 978-1-55963-555-4. 
  8. ^ Dahlberg, Frances. (1975). Woman the Gatherer. London: Yale university press. ISBN 978-0-300-02989-5. 
  9. ^ Erdal, D. & Whiten, A. (1996) "Egalitarianism and Machiavellian Intelligence in Human Evolution" in Mellars, P. & Gibson, K. (eds) Modeling the Early Human Mind. Cambridge MacDonald Monograph Series
  10. ^ Rosales, José María. "Liberalism, Civic Reformism and Democracy." 20th World Contress on Philosophy: Political Philosophy. Web: 12 March 2010. Liberalism, Civic Reformism and Democracy
  11. ^ Sidanius, Jim, et al. "Social dominance orientation, anti‐egalitarianism and the political psychology of gender: an extension and cross‐cultural replication." European Journal of Social Psychology 30.1 (2000): 41-67.
  12. ^ Denecke, Wiebke (2011). The Dynamics of Masters Literature: Early Chinese Thought from Confucius to Han Feizi. Harvard University Press. str. 38. 
  13. ^ „Egalitarianism”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 2002. Pristupljeno 20. 11. 2013. 
  14. ^ Socialism vs Social Democracy as Income-Equalizing Institutions, by Roemer, John. 2008. Eastern Economic Journal, vol. 34, issue 1. str. 14–26.
  15. ^ a b Stagg, Evelyn and Frank. Woman in the World of Jesus. Philadelphia. . Westminster Press. 1978. ISBN 978-0-664-24195-7. 
  16. ^ Poonawala, Ismail K. (1999). „Hierarchy and Egalitarianism in Islamic Thought by Louise Marlow”. www.jstor.org. Iranian Studies Vol. 32, No. 3 (Summer, 1999). str. 405–407. Pristupljeno 10. 7. 2014. 
  17. ^ „Understanding Airmen: A primer for soldiers” (PDF). Pristupljeno 13. 12. 2011. 
  18. ^ Alexander Berkman What is Anarchism? pp. 164–5
  19. ^ a b v Thompson et al., Cultural Theory (1990)
  20. ^ Karl Marx on Equality, by Woods, Allen. http://philosophy.fas.nyu.edu/docs/IO/19808/Allen-Wood-Marx-on-Equality.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2015)
  21. ^ Rejecting Egalitarianism, by Nielsen, Kai. 1987. Political Theory, Vol. 15, No. 3 (Aug., 1987). str. 411–423.

Literatura uredi

  • Denecke, Wiebke (2011). The Dynamics of Masters Literature: Early Chinese Thought from Confucius to Han Feizi. Harvard University Press. str. 38. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Егалитаризам&oldid=26692399”