Elbasansko pismo
Elbasansko pismo ili Elbasanska skripta je prvi poznati grafički sistem koji se koristi za albanski jezik.[1]
Ime dolazi od Elbasana, gdje je izmišljeno. Koristi se uglavnom kod Elbasana i Berata (Beograda) i ima 53 slova.
Elbasansko pismo (ne smatrati se abecedom) je prijem zasnovan na grčkom pismu. Njen tvorac je lokalni učitelj Teodor Hadži Filip (1730—1806).
Međutim, pisanje se retko koristi, uglavnom zbog masovne lokalne nepismenosti, pravoslavno sveštenstvo koristi grčki alfabet, a katolička — latinska abeceda.
Verovatno datira iz druge polovine 18. veka. Njegovo stvaranje objašnjeno je u kontekstu rusko-turskih ratova i formiranja u Ukrajini Nove Srbije (1751) i Slavenosrbije (1753). Tada se pojavila Jelisavetska Biblija. Oko 1780. godine izvesni učitelj i pop Danil na čelu Nove akademije u Moskopolju, objavio je četvorojezični rečnik (cincarsko-grčko-albansko-slovenski]]),[2][3][4][5][6] pod nazivom „Uvodna obuka” (1794). Do sada se pretpostavlja — Gregorije iz Drača, arhiepiskop Drača od 1768. do 1772. godine, je autor Elbasanskog jevanđelja, najstarijeg rukopisa na elbasanskom pismu.[7] Elbasansko evanđelje objavio je Nikolaje Jorga.
U to vreme, u Veneciji, Dimitrije Teodosije štampa ruskom ćirilicom. U kontekstu osmanskih priprema za rusko-turski rat (1768—1774) nakon likvidacije Pećke patrijaršije (1766) i Ohridske arhiepiskopije (1767), moguće je da je stvaranje ove abecede inicirano politikom Visokih porti u to vreme nakon diplomatske revolucije i sedmogodišnjeg rata u vladavini Mustafe Trećeg.
Reference uredi
- ^ Albanian (shqip / gjuha shqipe)
- ^ Multiculturalism, alteritate, istoricitate «Multiculturalism, Historicity and „The image of the Other”» by Alexandru Niculescu, Literary Romania (România literară), issue: 32 / 2002, pages: 22,23,
- ^ Angeliki Konstantakopoulou, Η ελληνική γλώσσα στα Βαλκάνια 1750—1850. Το τετράγλωσσο λεξικό του Δανιήλ Μοσχοπολίτη [The Greek language in the Balkans 1750—1850. The dictionary in four languages of Daniel Moschopolite]. Ioannina 1988, 11.
- ^ Peyfuss, Max Demeter: Die Druckerei von Moschopolis, 1731—1769. Buchdruck und Heiligenverehrung im Erzbistum Achrida. Wien — Köln 1989. (= Wiener Archiv f. Geschichte des Slawentums u. Osteuropas. 13), ISBN 978-3-205-98571-6.
- ^ Kahl, Thede: Wurde in Moschopolis auch Bulgarisch gesprochen? In: Probleme de filologie slavă XV, Editura Universităţii de Vest, Timişoara 2007, S. 484—494, ISSN 1453-763X.
- ^ „The Bulgarian National Awakening and its Spread into Macedonia”, by Antonios-Aimilios Tachiaos, pp. 21-23, published by Thessaloniki's Society for Macedonian Studies, 1990. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. децембар 2008), Приступљено 13. април 2013.
- ^ Elsie, Robert (1995). „The Elbasan Gospel Manuscript ("Anonimi i Elbasanit"), 1761, and the Struggle for an Original Albanian Alphabet” (PDF). Südost-Forschungen. Regensburg, Germany: Südost-Institut. 54. ISSN 0081-9077.