El Valid I
El Valid ibn Abd el Malik (arap. الوليد بن عبد الملك) ili El Valid I (668 – 23. februar 715.) je bio omejadski kalif, koji je vladao od 705. godine do svoje smrti u 715. Za vreme njegove vladavine zabeležena je najveća ekspanziju kalifata, jer su uspešne kampanje bile preduzete u Transoksijani u Srednjoj Aziji, Sindu, Hispaniji u dalekoj zapadnoj Evropi i protiv Vizantije . Otrovao je četvrtog šijtskog imama, Zajn el Abidina. [2][3]
| El Valid ibn Abd el Malik الوليد بن عبد الملك | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | El Valid ibn Abd el Malik |
| Datum rođenja | 668. |
| Mesto rođenja | Medina, Omejadski kalifat |
| Datum smrti | 23. februar 715. |
| Porodica | |
| Potomstvo | Abd el Aziz Jazid III Ibrahim El Abas |
| Roditelji | Abd el Malik ibn Marvan Valida bint el Abas[1] |
| Dinastija | Omejadski kalifat |
| Prethodnik | Abd el Malik ibn Marvan |
| Naslednik | Sulejman ibn Abd el Malik |
Biografija uredi
Valid je rođen u Medini u 668. godini od oca Abd el Malik ibn Marvana. Validova majka je bila iz centralno arabijskog plemena Banu Hanifa. Valid je nastavio širenje islamskog carstva svog oca i bio je uspešan kao vladar. Njegov otac Abd el Malik položio je zakletvu na vernost sinu Validu još za svog života. [4]Kao takavo, nasledstvo Valida nije osporeno. Njegovu vladavinu je obeležio veliki broj osvajanja na istoku i na zapadu koja su bila od istorijskog značaj, s obzirom na njegovu vladavinu kao vrhunac islamske moći.
Sulejman je nasledio svog brata Valida nakon što je umro 715. godine. Bio je sahranjen na groblju Bab el Sagir u Damasku. Njegov grob je očuvan do današnjih dana.
Osvajanja uredi
Valid je nastavio politiku oca o proširenju islamske moći kroz osvajanja i rano islamsko carstvo koje je počeo da širi prema očevoj volji. Već 711. muslimanske vojske su prešle Gibraltarski prelaz i počele su da osvajaju Iberijansko poluostrvo koristeći severnoafričke berberske trupe. Do 716. godine, Vizigoti Iberije su poraženi a većina Iberije je bila pod muslimanskom kontrolom, kao i neki delovi današnje Francuske. Na istoku, islamske vojske su ga dovele do reke Ind 712. godine. Pod Validom, kalifat se protezao od Iberijskog poluostrva do Indije. El Hadžadž ibn Jusuf nastavio je da igra ključnu ulogu u organizaciji i odabiru vojnih komandanata na istoku, koji su tamo bili efikasni kao potkraljevi.
Valid je posvetio veliku pažnju razvoju i širenju dobro organizovane vojske. Izgradio je najjaču mornaricu u Omejadskoj eri koja je bila ključni element proširenja kalifata na Iberiju. Kao i njegov otac, Valid je nastavio da dozvoljava El Hadžadž ibn Jusufu slobodno rukovođenje, a njegovo poverenje u Hadžadža se isplatilo uspšnim osvajanjima Transijane i Sinda. Musa ibn Nusajr i njegov pratilac Tarik ibn Zijad osvojili su El Andaluz; dok je Muhamed Bin Kasim osvojio Sind (sadašnji Pakistan). Hadžadž je bio odgovoran za izbor generala koji su vodili uspešne istočne kampanje, i bio je uspešan u svojoj kampanji protiv Ibn Zubajra tokom vladavine Validovog oca. Drugi, kao što je bio Validov brat Maslama, napredovali su protiv Vizantije u Azerbejdžanu.
Muhamed ibn Džarir el Tabari opisuje kako je Kutajba ibn Muslim, guverner Horasana, predvodio snage proširujući kalifat na istok. Kutajba je osvojio Samarkand, napredovao u Fergani i poslao izaslanike u Kinu. (tom. 23)
El Tabari zabiležio je da je Hadžadž mučio Jazida ibn el Muhalaba. Jazid je pobegao i krenuo je ka Validovom bratu Sulejman ibn Abd el Maliku koji mu je pružio utočište. Hadžadž je pritisnuo Valida povodom ovog pitanja pa je Valid naredio Sulejmanu da ga pošalje u lancima. Sulejman je imao sina i poslao ga je, sa okovanim Jazidom sa kojim je krenuo na put i kada je stigao pokušao je da postigne dogovor koji se odnosio Jazidovu bezbednost. Valid je prihvatio ovaj predlog i rekao Hadžadžu da se odustane. (v. 23. str. 156)
Islamska kultura i tradicija uredi
Valid je započeo prve velike građevinske projekte islama. Za istoriju islamske arhitekture se može reći da je ozbiljno započela tek sa Validom. Oko 701. godine, El Valid je naredio izgradnju džamije El Aksa, nasuprot one svoga oca, Kupole na steni na Hramovnoj gori. Valid je popravio i obnovio Masdžid el Nabavi u Medini. Takođe je poboljšao puteve, planinske prelaze i bunare u Hidžazu (El Tabari tom. 23. str. 144).
Na mestu hrišćanske bazilike Svetog Jovana Krstitelja izgradio je džamiju, sada poznatu kao Velika džamija Damaska ili jednostavno Omejadska džamija. [5][6][7][8] Džamija drži svetilište za koje se kaže da sadrži glavu Jovana Krstitelja, proroka koji je bio slavljen od muslimana i hrišćana (on se smatra prorokom islama i poznat je kao Jahja). Kaže se da je glava pronađena tokom iskopavanja za izgradnju džamije. Grob Saladina stoji u malom vrtu koji se nalazi na severnom zidu džamije.
Valid je spojio islam sa arapskom kulturom i vrednostima. Pošto su ne-vernici morali plaćati dodatni porez, mnogi su se preobratili iz verskih i nereligijskih razloga. Ovo je stvorilo nekoliko problema, naročito pošto je islam bio toliko blisko povezan sa arapskim. Biti Arapin je bio više od etničkog identiteta, to je bio plemenski identitet zasnovan na srodstvu i poreklu. Kako je sve više muslimana bilo ne-Arapa, status Arapa i njihove kulture su bili ugroženi. Konkretno, veliki broj muslimana koji govore koptski (Egipat) i muslimani koji govore persijski, pretili su primarnosti samog jezika na kojem je islam zasnovan. Delimično da bi ublažio tu pretnju, Valid je ustanovio arapski jezik kao jedini službeni jezik carstva. On je naredio da se sva administracija vrši samo na arapskom jeziku. Taj potez je cementirao primat arapskog jezika i kulture u islamskom svetu.
Reference uredi
- ^ Dr. Eli Munif Shahla (1998). Al-Ayam al-Akhira fi Hayat al-Kulafa (1st izd.). Dar al-Kitab al-Arabi. str. 236.
- ^ WOFIS (2001). A Brief History of the Fourteen Infallibles (3rd ed.). Tehran: World Organization for Islamic Services.
- ^ Donaldson, Dwight M. (1933). The Shi'ite Religion: A History of Islam in Persia and Irak. BURLEIGH PRESS. str. 101–111.
- ^ Muhammad & conquests of Islam by Francesco Gabreili
- ^ Grafman & Rosen-Ayalon, (1999). str. 7.
- ^ Flood, Finbarr Barry (2001). The Great Mosque of Damascus: studies on the makings of an Umayyad visual culture. Boston: BRILL. str. 1—2. ISBN 978-90-04-11638-2.
- ^ C. Rudolph, ur. (2006). „The concept of spolia”. A companion to medieval art: Romanesque and Gothic in northern Europe. Oxford: Oxford University Press. str. 177.
- ^ Kamiya, Takeo (2004). „Umayyad Mosque in Damascus, Syria”. Eurasia News. Pristupljeno 31. 12. 2015.
Literatura uredi
- Muhammad ibn Jarir al-Tabari, v. 23 The Zenith of the Marwanid House, transl. Martin Hinds, Suny, Albany, 1990
- Flood, Finbarr Barry (2001). The Great Mosque of Damascus: studies on the makings of an Umayyad visual culture. Boston: BRILL. str. 1—2. ISBN 978-90-04-11638-2.
- Dr. Eli Munif Shahla (1998). Al-Ayam al-Akhira fi Hayat al-Kulafa (1st izd.). Dar al-Kitab al-Arabi. str. 236.
- Grafman, Rafi; Rosen-Ayalon, Myriam (1999). „The Two Great Syrian Umayyad Mosques: Jerusalem and Damascus”. Muqarnas. 16: 1—15. JSTOR 1523262. doi:10.2307/1523262.