Пророкова џамија
Пророкова џамија (арап. المسجد النبوي [Al-Masğid an-Nabawī] — ’Ел Месџид ен Набави’), позната и као Посланикова џамија, џамија је коју је основао и лично изградио исламски пророк Мухамед, а налази се у Медини у Саудијској Арабији. Друга је по важности у историји ислама (после Свете џамије у Меки), и једна је од највећих џамија на свету. Непрекидно је отворена за јавност.
| Пророкова џамија | |
|---|---|
| арап. المَسْجِدُ النَّبَوِيُّ Al-Masğid al-Nabawī | |
 | |
  Пророкова џамија Локација на мапи Саудијске Арабије | |
| Основне информације | |
| Локација | Медина, Хејаз, Саудијска Арабија[1] |
| Координате | 24° 28′ 06″ С; 39° 36′ 39″ И / 24.468333° С; 39.610833° И |
| Религија | ислам |
| Држава | Саудијска Арабија |
| Власништво | Влада Саудијске Арабије |
| Управа | краљ Салман имам(и): Ali ibn Abdurahman al-Ḥuḏayfi; Salāḥ ibn Muḥammad al-Budayr |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | Класични и модерни исламски, османски, мамелучки |
| Главни градитељ | Мухамед |
| Почетак изградње | 622. н. е. |
| Спецификације | |
| Капацитет | 650.000 (током хаџилука достиже и 1.000.000) |
| Површина | 622. год — 1022 m² 638. год — 4088 m² 650. год — 5061 m² 708. год — 7500 m² 782. год — 9309 m² 1483. год — 9429 m² 1861. год — 10.939 m² 1955. год — 16.326 m² 1994. год — 235.000 m²[2] |
| Број купола | 27 |
| Број минарета | 10 |
| Висина минарета | 105 m |
Грађевина је првобитно била продужетак Мухамедове куће; тамо се доселио након Хиџре (пресељења) из Меке у Медину 622. године. У великој мери је учествовао у изградњи џамије. У почетку је то била просторија без крова, а имала је и улогу центра заједнице, суднице и верске школе. Постојала је издигнута платформа за људе који су учили Куран. Каснији владари су у великој мери проширили и украсили тај део џамије. Од 1909. године постаје прва грађевина Арабијског полуострва која је опскрбљена електричном енергијом.[3] Џамија је под контролом Чувара две Свете џамије — краља Салмана бин Абдулазиза ал-Сауда. Она се налази у некадашњем централном делу Медине, окружена бројним хотелима и базарима и представља друго најзначајније место ходочашћа, јер многи муслимани током хаџилука долазе у Медину да посете џамију због њене везе с Мухамедовим животом.
Након проширења током владавине омејадског халифе Ел-Велида I, у састав џамије улази гроб Мухамеда и прве две праведне халифе, Ебу Бекра и Омера.[4] Једна од најзначајнијих одлика џамије је Зелена купола на југоисточној страни,[5] где су се налазиле Аишине одаје,[4] а Мухамед је под њом сахрањен. Током 1279, дрвена купола је изграђена изнад гроба, а касније је реновирана више пута крајем 15. века и једном 1817. године. Садашњи изглед купола добија 1818. од стране османског султана Махмуда II,[5] а први пут је офарбана у зелено 1837. и отад се назива Зеленом куполом.[4]
Рани периодУреди
Џамију је изградио Мухамед 622. године након доласка у Медину.[6] Јашући камилу по имену Касва, стигао је на садашње земљиште џамије. Земљу су поседовали Сахал и Сухејл, који су је користили као гробље и место за сушење урми. Одбијајући да прихвати земљиште као поклон, Мухамед ју је купио и требало му је седам месеци да заврши изградњу џамије. Димензије су јој биле 30,5 m × 35,62 m.[7] Кров је био покривен палминим лишћем, а првобитна висина џамије је износила 3,6 m. Троја врата на џамији била су Врата милости (Bab al-Rahma) на јужној, Врата Архангела Гаврила (Bab al-Ğibril) на западној и Женска врата (Bab an-Nisā') на источној страни.[7]
Након битке код Хајбера џамија је проширена[8] на 47,32 m у дужини и ширини, а три реда стубова додата су уз западни зид, што је постало место молитве.[9] Џамија није мењала облик током владавине Ебу Бекра, првог праведног халифе.[9] Други халифа, Омер, уништио је све куће око џамије, осим одаја Мухамедових супруга, да би је знатно проширио.[10] Нове димензије џамије износиле су 57,49 × 66,14 m. За изградњу зидова око џамије коришћене су земљане цигле. Осим посутог камења по поду, висина крова повећана је на 5,6 m. Омер је такође изградио још три капије за улаз.[11]
Трећи праведни халифа, Осман, срушио је џамију 649. године. Десет месеци трајала је изградња џамије правоугаоног облика, која је лицем била окренута ка Меки. Димензије нове џамије биле су 81,40 m × 62,58 m. Број капија и њихова имена остали су непромењени.[12] Зидови око џамије направљени су од камена обложеног малтером. Стубови од палминих стабала замењени су каменим стубовима ојачаним гвозденим клиновима. При реконструкцији плафона коришћена је тиковина.[13]
Средњи периодУреди
Током 707. године омејадски халифа Ел-Велид I обновио је џамију. Радови су трајали три године. Материјал је допремљен из Византије.[14] Површина џамије повећана је с 5094 m² током Османовог периода на 8672 m². Изграђен је зид који је одвајао џамију од одаја Мухамедових супруга. Џамија је изграђена у трапезоидном облику са дужином од 101,76 m. Први пут у џамији су изграђени тремови, спајајући северни део грађевине са светилиштем. Први пут у Медини су изграђени и минарети јер је Ел-Велид I подигао четири минарета око џамије.[15]
Абасидски халифа Ел-Мехди проширио је џамију ка северној страни за 50 m. Његово име уклесано је у зидове џамије. Такође је планирао да уклони шест степеника ка минберу, али је одустао од ове идеје јер би овим чином уништио дрвене основе на којима су изграђени.[16] Према записима Ибн Кутејбе, и халифа Ел-Мамун извршио је неке измене на џамији. Ел-Мутевекил је изравнао унутрашњост Мухамедове гробнице мермером.[17] Ел-Ешреф Кансух ел-Гаври, претпоследњи мамелучки султан, изградио је камену куполу изнад гробнице током 1476.[18]
У југоисточном делу џамије налази се света стаза,[5] Ревда (Rawda), која је покривена куполом, а изградио ју је султан Махмуд II. Купола је офарбана у зелено 1837. и отад је позната као Зелена купола.[4]
Султан Абдулмеџид I обнављао је џамију 13 година, почевши од 1849.[19] Као главни материјал за реконструкцију џамије коришћена је црвена цигла. Површина поплочаног шеталишта повећана је за 1293 m². На зидовима су исламском калиграфијом уклесани ајети из Курана. На северној страни џамије изграђена је медреса за учење Курана.[20]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Google maps. „Location of Masjid an Nabawi”. Google maps. Приступљено 24. 9. 2013.
- ^ LastProphet — Prorokova džamija, info Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ „The History of Electrical lights in the Arabian Peninsula”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ а б в г Ariffin 2005, стр. 88–89, 109
- ^ а б в Petersen, Andrew (11. 3. 2002). Dictionary of Islamic Architecture. Routledge. стр. 183. ISBN 9780203203873.
- ^ „The Prophet's Mosque [Al-Masjid An-Nabawi]”. Islam Web. Приступљено 05. 8. 2015.
- ^ а б Ariffin 2005, стр. 49.
- ^ Ariffin 2005, стр. 50.
- ^ а б Ariffin 2005, стр. 51.
- ^ Rahman, Atiqur. Umar Bin Khattab: The Man of Distinction. Adam Publishers. стр. 53. ISBN 9788174353290.
- ^ Ariffin 2005, стр. 54.
- ^ Ariffin 2005, стр. 55.
- ^ Ariffin 2005, стр. 56.
- ^ McMillan, NE. Fathers and Sons: The Rise and Fall of Political Dynasty in the Middle East. Palgrave Macmillan. стр. 33. ISBN 9781137297891.
- ^ Arrifin, стр. 62.
- ^ Munt, стр. 116.
- ^ Munt, стр. 118.
- ^ Wahbi Hariri-Rifai; Mokhless Hariri-Rifai. The Heritage of the Kingdom of Saudi Arabia. GDG Exhibits Trust. стр. 161. ISBN 9780962448300.
- ^ Ariffin 2005, стр. 64.
- ^ Ariffin 2005, стр. 65.
ЛитератураУреди
- Ariffin, Syed Ahmad Iskandar Syed (2005). Architectural Conservation in Islam : Case Study of the Prophet's Mosque. Penerbit UTM. ISBN 9789835203732.
- Wahbi Hariri-Rifai; Mokhless Hariri-Rifai. The Heritage of the Kingdom of Saudi Arabia. GDG Exhibits Trust. стр. 161. ISBN 9780962448300.
- McMillan, NE. Fathers and Sons: The Rise and Fall of Political Dynasty in the Middle East. Palgrave Macmillan. стр. 33. ISBN 9781137297891.
- Rahman, Atiqur. Umar Bin Khattab: The Man of Distinction. Adam Publishers. стр. 53. ISBN 9788174353290.
Спољашње везеУреди
Медији везани за чланак Пророкова џамија на Викимедијиној остави