Датула

(преусмерено са Урма)

Датула (лат. Phoenix dactylifera) је биљка из породице палми (Arecaceae),[2] једина у овом роду која се узгаја због плодова (урме). Име рода је древна реч, коју помиње још Теофраст, а указује на то да су старе Грке са овим биљкама упознали Феничани. Сама врста име је добила по својим јестивим плодовима, датулама (dáktulos = прст, због издуженог облка плода).[3]

Датула
Phoenix dactylifera2.jpg
Dates on date palm.jpg
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Кладус: Commelinids
Ред: Arecales
Породица: Arecaceae
Род: Phoenix
Врста:
P. dactylifera
Биномијално име
Phoenix dactylifera
Синоними[1]
  • Palma dactylifera (L.) Mill.
  • Phoenix chevalieri D.Rivera, S.Ríos & Obón
  • Phoenix iberica D.Rivera, S.Ríos & Obón

Иако њено тачно место порекла није познато због дугог узгајања, оне вероватно потичу из регије Плодног полумесеца који се протеже између Египта и Месопотамије.[4] Датула се широко узгаја широм Северне Африке, Блиског Истока, Афричког рога и Јужне Азије, и натурализована је у многим тропским и суптропским регионима широм света.[5][6][7] P. dactylifera је типска врста рода Phoenix која садржи 12–19 врста дивљих палми датула и главни је извор комерцијалне производње.[4]

Дрвеће датула обично достиже висину од око 21—23 m (69—75 ft),[8] расте појединачно или ствара груду са неколико стабљика из једног коренског система. Плодови датула (урме) су овално-цилиндричне, дуге од 3 до 7 cm и пречника око 2,5 cm, у распону од светло црвене до светло жуте боје, у зависности од сорте. Са око 61-68% шећера по маси кад се осуше, урме су врло слатко воће.[9]

Урме су хиљадама година основна храна Блиског Истока и долине Инда. Постоје археолошки докази о узгоју датула у Арабији од 6. миленијума пре нове ере. Укупна годишња светска производња урми износи 8,5 милиона метричких тона, а земље Блиског Истока и Северне Африке су највећи произвођачи.[10]

ИсторијаУреди

Фосилни записи показују да датула постоји најмање 50 милиона година.[11]

 
Сушени урма, бресква и кајсија из Лахуна, Фајума, Египат. Касно Средње краљевство.
 
Phoenix dactylifera одељак трупа. Као и код осталих чланова породице палми, и датула не производи прстенове дрвета.

Урме су хиљадама година основна храна Блиског Истока и долине Инда. Верује се да су датуле пореклом из данашњег Ирака. Постоје археолошки докази о узгоју датула у Мергару око 7000. пне, неолитској цивилизацији у данашњем западном Пакистану,[12] и у источној Арабији између 5530. и 5320. године пре нове ере,[13] и гаје се од давнина од Месопотамије до праисторијског Египта. Древни Египћани су од плодова датуле производили вино, и јели их у сезони бербе. Докази о узгоју се континуирано налазе током каснијих цивилизација у долини Инда, укључујући и период Харапа од 2600. до 1900. пне.[12] Древни Јевреји су од воћа правили вино, сирће, хлеб и колаче, такође користећи коштице воћа за тов стоке, а дрво за израду посуђа.[14]

У Древном Риму палмини листови који су кориштени у тријумфалним поворкама да би симболизовали победу били су највероватније они од врсте Phoenix dactylifera.[15] Датула је била популарна баштенска биљка у римским перистилним вртовима, мада не би уродила плодом у умеренијој клими Италије.[16] Она је препознатљива на фрескама из Помпеје и другде у Италији, укључујући баштенску сцену из Куће венчања Александра.[17]

У каснијим временима трговци су ширили датуле по југозападној Азији, Северној Африци и Шпанији. Урме су у Мексико и Калифорнију уведели Шпанаци 1765. године, око Мисије Сан Игнацио.

Култивар палме датуле, вероватно оно што се некад називало јудејском датулом, познат је по свом дуговечном ортодоксном семену, које је успешно никло након случајног складиштења током 2000 година.[18] Горња временска граница преживљавања правилно ускладиштеног семена остаје непозната.[19]

Геномска студија Абу Даби центра за геномику и системску биологију Њујоршког универзитета показала је да су припитомљене сорте датула пореклом из северне Африке, укључујући добро познате сорте попут Медџул и Деглет Нор. Оне су хибрид између палми датула са Блиског истока и критске дивље палме P. theophrasti. Палме датуле појављују се у археолошким записима у Северној Африци од пре око 2.800 година, што сугерише да су хибрид ширили Минојци или Феничани.[20]

Услови растаУреди

Тражи потпуно отворене и осунчане положаје. Земљиште не бира, а у сувој клими може поднети ниске температуре -10 до -15 °C.[21]

ИзгледУреди

Стабло је висине 20, некада и преко 30 метара. Прекривено је остацима основа сасушених лисних петељки. На врху стабла образује се круна од листова.[21] Само стабло никада се не грана, али уз труп могу нићи нови изданци.[3]

Листови су непарно перасти, дуги до 6 м. Лучно су повијени, модро зелене боје. Лиске листова су на врху ушиљени, а петељке трновите. Биљке су дводоме, а цветови су ситни, скупљени у разгранате клипове. Плод је јестива, цилиндрично елипсоидна, једносемена коштуница чији је меснати омотач јестив, веома укусан и хранљив. Размножава се семеном или изданцима који ничу уз стабло.[3]

Нутритивна вредност и употреба плодоваУреди

Урме су богате обиљем храњивих материја и одличан су извор калијума, магнезијума, мангана, гвожђа и фосфора. Такође је значајно и присуство минерала у траговима: бора, бакра, селена и цинка. Урме имају калоријску вредност од 282 кцал/100 г, што значи да спадају у најкалоричније воће. Суви плодови садрже 70% шећера.[21] Масти готово да и нема, као ни беланчевина. На воду отпада око 20%. Од витамина урме садрже готово искључиво комплекс Б витамина. Урме се могу конзумирати свеже или суве. У Арапском свету постоји безброј употреба за урме: од слаткиша, додатка јелима, пудинга, додатка хлебу, намаза, сирупа, сирћета и безалкохолних пића. Када се муслимански пост рамазан заврши, обично се прво једу урме.[22]

Датуле у арапском светуУреди

 
Продавац свежих урми на улици у Каиру 1955.

Међу арабљанском флором датула држи прво место. Она даје најраспрострањенији и најцењенији плод (урма, арап. tamr).

Заједно са млеком, урма чини главни састојак дневног бедуинског јеловника и, изузев камиљег меса, једина је њихова тврда храна. Кисело пиће од урме (арап. nabldh) много је тражено. Од њених истуцаних коштица праве се колачићи, који су свакодневна храна камила. Поседовати „две црне ствари“ (арап. al-aswadân), тј. воду и урме, сан је сваког Бедуина. Говоре да је Пророк Мухамед наредио: „Поштуј своју тетку, палму, која је направљена од исте земље као и Адам.“

Арапски писци наводе сто врста датула у Медини и око ње. Ова „краљица арабљанских стабала“ вероватно је увезена са севера, из Месопотамије, где је палма била главни објекат који је рано привукао човека у те крајеве.

Производња урмиУреди

 
Плантажа датула на Голанској висоравни, Израел.

Савремене плантаже датула се плански подижу и експлоатишу широм света, где год то климатски услови дозвољавају.[22]

Првих десет произвођача урми у 2007. години
(1000 тона)
  Египат 1,313.69
  Иран 1,000.00
  Саудијска Арабија 982.54
  УАЕ 755.00
  Пакистан 557.52
  Алжир 526.92
  Ирак 440.00
  Судан 332.00
  Кина 255.87
  Либија 175.00
Укупно у свету 6338.54
Извор:
УН Организација за храну и пољопривреду [1]

БолестиУреди

 
Феникс палма потпуно уништена после напада црвеног палминог сурлаша

Једна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus), врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми, укључујући кокосове палме, урмине палме и палме из којих се добија палмино уље.[23]

Црвени палмин сурлаш напада 19 врста палми широм света. Иако је први пут примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, своје упориште нашао је, у протекле две деценије, на урминој палми у више земаља Блиског истока, а затим се проширио на Африку и Европу.[24] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[25] У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Тренутно, зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети светске кокос земљама у развоју и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[26]

Више о овој теми прочитајте у оригиналном тексту Црвени палмин сурлаш.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ The Plant List, Phoenix dactylifera L.
  2. ^ Phoenix dactylifera. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 10. 12. 2017. 
  3. ^ а б в Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  4. ^ а б Krueger, Robert R. „Date Palm Genetic Resource Conservation, Breeding, Genetics, And Genomics In California” (PDF). The Conference Exchange. Приступљено 2018-03-26. 
  5. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families, Phoenix dactylifera
  6. ^ Biota of North America Project, Phoenix dactylifera
  7. ^ Flora of China, v 253 p 143, Phoenix dactylifera
  8. ^ Divya Bichu. „Arabian Desert Plants”. Buzzle. Приступљено 19. 4. 2015. 
  9. ^ „Dates, deglet noor”. FoodData Central. USDA Agricultural Research Service. Приступљено 25. 5. 2020. 
  10. ^ „FAOSTAT:Crops”. Elements:Production Quantity / Items:Dates. Приступљено 2018-03-26. 
  11. ^ „Medjool: A Date to Remember”. NPR.org. 17. 10. 2007. Приступљено 19. 4. 2015. 
  12. ^ а б Kenoyer, Jonathan Mark; Heuston, Kimberley Burton (2005). The Ancient South Asian World. The World in Ancient Times. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-522243-2. Приступљено 30. 7. 2013. 
  13. ^ Tengberg, M. (новембар 2012). „Beginnings and early history of date palm garden cultivation in the Middle East”. Journal of Arid Environments. 86: 139—147. Bibcode:2012JArEn..86..139T. doi:10.1016/j.jaridenv.2011.11.022. 
  14. ^ Smith, Homer W. (1952). Man and His Gods . New York: Grosset & Dunlap. стр. 65. 
  15. ^ Ernest Small (2009). Top 100 Food Plants . стр. 231. 
  16. ^ Linda Farrar (1998). Ancient Roman Gardens. стр. 141. 
  17. ^ Linda Farrar (1998). Ancient Roman Gardens. стр. 141. 
  18. ^ Hanson, Wendy (2008-06-13). „Date palm seed from Masada is the oldest to germinate”. Los Angeles Times. 
  19. ^ Bonner, Franklin T. (април 2008). „Chapter 4 Storage of Seeds” (PDF). Woody Plant Seed Manual, USDA FS Agriculture Handbook 727. National Seed Laboratory, 5675 Riggins Mill Rd, Dry Branch, GA 31020. Приступљено 2008-06-21. 
  20. ^ Flowers, Jonathan; et al. (2019). „Cross-species hybridization and the origin of North African date palms”. Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 116 (5): 1651—1658. PMC 6358688 . PMID 30642962. doi:10.1073/pnas.1817453116. 
  21. ^ а б в Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 747—748. 
  22. ^ а б „Urma: slast sa palme”. nadijeti.com/. Приступљено 6. 6. 2016. 
  23. ^ Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  24. ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; Tusar Kanti Bag; Ngashepam Anita; Satish Chandra; Shishom Vano Ngachan (септембар 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  25. ^ FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Приступљено 5. 5. 2016. 
  26. ^ Faleiro, J.R. (септембар 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016. 

Спољашње везеУреди