Википедија

Entomofagija

Entomofagija (od grčkog ντομον, éntomon, „insekt“, i φαγεῖν, phagein, „jesti“) je praksa jedenja insekata. Alternativni termin je insektojed.[1][2] Termini za organizme koji praktikuju entomofagiju su entomofage i insektojedi.

Muva razbojnik se hrani osom.
Pržene gusjenice Saturniidae se služe na hljebu za ljudsku ishranu.

Entomofagija se ponekad definiše tako da uključuje i ishranu člankonošcima kao što su pauci i stonoge, pored insekata; jedenje paukova se još naziva i arahnofagija.

Kod drugih organizama uredi

 
Entomofagija među životinjama: Džinovski mravojed je sisar čija je ishrana specijalizovana na insekatima.

Entomofagija je široko rasprostranjena među mnogim životinjama, uključujući primate koji nisu ljudi.[3] Životinje koje se prvenstveno hrane insektima nazivaju se insektojedi.[4]

Insekti,[5] nematode[6] i gljive[7] koje dobijaju svoju ishranu od insekata se ponekad nazivaju entomofagima, posebno u kontekstu primjena biološke kontrole. Oni takođe mogu preciznije da se klasifikuju na predatore, parazite ili parazitoide, dok virusi, bakterije i gljive koje rastu na ili unutar insekata takođe mogu da se nazovu entomopatogenim.[8]

Kod ljudi uredi

 
Konzumiranje larvi moljaca iz roda Cirina u Burkini Faso.

Entomofagija je naučno opisana kao široko rasprostranjena među neljudskim primatima i uobičajena među mnogim ljudskim zajednicama.[3] Naučni termin koji opisuje praksu jedenja insekata od strane ljudi je antropoentomofagija.[9] Jaja, larve, lutke i odrasle jedinke određenih insekata ljudi su jeli od praistorije do danas.[10]

Oko 3,000 etničkih grupa praktikuje entomofagiju.[11] Jedenje insekata od strane ljudi uobičajeno je u kulturama u većini djelova svijeta, uključujući Centralnu i Južnu Ameriku, Afriku, Aziju, Australiju i Novi Zeland. Oko 80% država na svijetu jede insekte, od 1,000 do 2,000 vrsta.[12][13] FAO je registrovao oko 1,900 vrsta jestivih insekata i procjenjuje da je 2005. godine bilo oko dvije milijarde potrošača insekata širom svijeta.[14] FAO predlaže jedenje insekata kao moguće rješenje za degradaciju životne sredine uzrokovanu stočarskom proizvodnjom.[15]

U nekim društvima, prvenstveno u zapadnim državama, entomofagija je neuobičajena ili tabu.[16][17][18][19][20][21] Danas je jedenje insekata neuobičajeno u Sjevernoj Americi i Evropi, ali insekti ostaju popularna hrana u drugim djelovima svijeta, a neke kompanije pokušavaju da uvedu insekte kao hranu u zapadnu ishranu.[22]

Insekti koji se koriste u hrani uključuju larve i lutke medonosnih pčela,[23][24] crve mopane,[25] svilene bube,[26] magui crve,[27] larve ličinke,[28] cvrčke,[29] kao i dvije vrste skakavaca — Chapulines iz roda Sphenarium[30] i Locust.[31] Na Tajlandu postoji oko 20,000 farmera koji uzgajaju cvrčke, proizvodeći oko 7,500 tona godišnje.[32]

Reference uredi

  1. ^ Deluycker, Anneke (april 2017). „Insectivory”. The International Encyclopedia of Primatology. John Wiley & Sons. doi:10.1002/9781119179313.wbprim0062. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  2. ^ „Insectivory”. sciencedirect.com. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  3. ^ a b Raubenheimer, David; Rothman, Jessica M. (januar 2013). „Nutritional ecology of entomophagy in humans and other primates”. Annual Review of Entomology. 58 (141–160): 141—160. PMID 23039342. doi:10.1146/annurev-ento-120710-100713. 
  4. ^ Miller, George A. (2009). „Article for insectivorous”. WordNet. Princeton University. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  5. ^ Clausen, Curtis Paul (1940). Entomophagous insects. OCLC 807191. 
  6. ^ Poinar, G.O. (1986). „Entomophagous Nematodes”. Fortschritte der Zoologie. 32: 95—121. 
  7. ^ Domnas, Aristotle J.; Warner, Steven A. (1991). „Biochemical Activities of Entomophagous Fungi”. Critical Reviews in Microbiology. 18 (1): 1—13. PMID 1854431. doi:10.3109/10408419109113507. 
  8. ^ Young Shin, Tae (decembar 2020). „Pathogenesis-related genes of entomopathogenic fungi”. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  9. ^ Ramos-Elorduy, Julieta (2009). „Anthropo-entomophagy: Cultures, evolution and sustainability”. Entomological Research. 39 (5): 271—288. S2CID 84739253. doi:10.1111/j.1748-5967.2009.00238.x  . 
  10. ^ „Entomophagy (Eating insects)”. Center for Invasive Species Research, University of California (Research). Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  11. ^ Ramos-Elorduy, Julieta; Menzel, Peter (1998). Creepy crawly cuisine: the gourmet guide to edible insects. Inner Traditions / Bear & Company. str. 44. ISBN 978-0-89281-747-4. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  12. ^ Carrington, Damian (1. 8. 2010). „Insects could be the key to meeting food needs of growing global population”. The Guardian. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  13. ^ Ramos-Elorduy, Julieta (2009). „Anthropo-Entomophagy: Cultures, Evolution And Sustainability”. Entomological Research. 39 (5): 271—288. S2CID 84739253. doi:10.1111/j.1748-5967.2009.00238.x  . 
  14. ^ van Huis, Arnold; van Itterbeeck, Joost; Klunder, Harmke; Mertens, Esther; Hallrolan, Afton; Muir, Giulia; Vantomme, Paul. „Edible Insects - Future prospects for food and feed security” (pdf). fao.org. Pristupljeno 23. 3. 2022. [mrtva veza]
  15. ^ „Insects for food and feed” (Press releases). FAO. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  16. ^ Meyer-Rochow, Victor Benno (2009). „Food taboos: their origins and purposes”. Journal of Ethnobiology and Ethnomedicine. 5:18: 18. PMC 2711054  . PMID 19563636. doi:10.1186/1746-4269-5-18. 
  17. ^ Weiss, M. L.; Mann, A.E. (1985). Human Biology and Behaviour: An Anthropological Perspective. Little Brown & Co. ISBN 978-0-673-39013-4. 
  18. ^ McElroy, A.; Townsend, P. K. (1989). Medical Anthropology in Ecological Perspective . Westview Press. ISBN 978-0-8133-0742-8. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  19. ^ Saggers, S.; Gray, D. (1991). Aboriginal Health & Society: The Traditional and Contemporary Aboriginal Struggle for Better Health. Sydney: Allen & Unwin. ISBN 978-1-86373-057-0. 
  20. ^ Gordon, David George (1998). The Eat-A-Bug Cookbook. Ten Speed Press. ISBN 978-0-89815-977-6. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  21. ^ Wilson, Charles B. (2015). All Cricket, No Bull... CreateSpace. ISBN 978-1503079649. 
  22. ^ Thompson, Addie (7. 7. 2013). „Want To Help Solve The Global Food Crisis? Eat More Crickets”. Forbes. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  23. ^ Holland, Jennifer (14. 5. 2013). „U.N. Urges Eating Insects: 8 Popular Bugs to Try”. National Geographic. Arhivirano iz originala 16. 7. 2015. g. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  24. ^ Haris, Emmaria (6. 12. 2013). „Sensasi Rasa Unik Botok Lebah yang Menyengat (Unique taste sensation botok with stinging bees)” (na jeziku: indonežanski). Sayangi.com. Arhivirano iz originala 22. 6. 2015. g. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  25. ^ „Worms! A look at Zimbabwe's favorite snack: mopane worms”. New York Daily News. 25. 1. 2013. Arhivirano iz originala 29. 6. 2016. g. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  26. ^ Robinson, Martin; Bartlett, Ray; Whyte, Rob (2007). Korea. Lonely Planet publications. str. 63. ISBN 1-74104-558-4. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  27. ^ Tang, Philip. „The 10 tastiest insects and bugs in Mexico”. Lonely Planet. Arhivirano iz originala 21. 8. 2016. g. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  28. ^ Isaacs, Jennifer (2002). Bush Food: Aboriginal Food and Herbal Medicine. Frenchs Forest, New South Wales: New Holland Publishers (Australia). str. 190—192. ISBN 1-86436-816-0. 
  29. ^ Bray, Adam (24. 8. 2010). „Vietnam's most challenging foods”. CNN: Travel. Arhivirano iz originala 3. 6. 2018. g. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  30. ^ Kenyon, Chelsie. „Chapulines”. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  31. ^ Fromme, Alison (2005). „Edible Insects”. Smithsonian Zoogoer. Smithsonian Institution. 34 (4). Arhivirano iz originala 11. 11. 2005. g. Pristupljeno 22. 3. 2022. 
  32. ^ Hanboonsong, Yupa; Tasanee, Jamjanya (1. 3. 2013). „Six-legged livestock” (PDF). FAO. Patrick B. Durst. Food and Agriculture Organization. Arhivirano (PDF) iz originala 21. 7. 2018. g. Pristupljeno 23. 3. 2022. 

Literatura uredi

  • {{cite book |last=Clausen |first=Curtis Paul |title=Entomophagous insects |year=1940 |oclc=807191}
  • Domnas, Aristotle J.; Warner, Steven A. (1991). „Biochemical Activities of Entomophagous Fungi”. Critical Reviews in Microbiology. 18 (1): 1—13. PMID 1854431. doi:10.3109/10408419109113507. 
  • Ramos-Elorduy, Julieta (2009). „Anthropo-entomophagy: Cultures, evolution and sustainability”. Entomological Research. 39 (5): 271—288. S2CID 84739253. doi:10.1111/j.1748-5967.2009.00238.x  . 

Spoljašnje veze uredi

 
Entomofagija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ентомофагија&oldid=26878606”