Erbotćan
Erbotćan (mađ. Őrbottyán) je naselje u centralnoj Mađarskoj. Erbotćan je veće naselje u okviru peštanske županije.
| Erbotćan mađ. Őrbottyán | |
|---|---|
 Ime naselja pisano rovaškim pismom | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna Mađarska |
| Županija | Pešta |
| Srez | Vac |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2019. | 7.605[1] |
| — gustina | 257,93 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 24′ 41″ S; 19° 09′ 57″ I / 47.4113° S; 19.1659° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 27,37 km2 |
  Erbotćan Erbotćan na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2162 |
| Pozivni broj | (+36) 28 |
| Veb-sajt | |
| www.orbottyan.hu/ | |
Geografija uredi
Lokacija uredi
Erbotćan se nalazi u spoljnoj zoni aglomeracije Budimpešte, oko 30 kilometara severoistočno od prestonice, u brdu Gedele koji pripada zapadnim obroncima Čerhata.
Naselja koja se direktno graniče su: Vachartjan i Kišnemedi sa severa, Vackišujfalu sa severoistoka, Vacegreš sa istoka, Erdekerteš sa jugoistoka, Verešeđhaz sa juga, Čomad sa jugozapada i Vacratot sa severozapada.
Istorija uredi
Današnji Erbotćan nastao je 1. jula 1970. spajanjem Orsentmikloša i Vacotćana.
Ime Ersentmikloš se prvi put pojavljuje u pisanim izvorima 1344. godine kao vila sankti Nikolaj, a zatim 1390. kao Sent Mikloš. U dokumentima se Vacbotćan pominje kao Botuna između 1332-1337, a zatim kao Batian 1376. Dva srednjovekovna sela su opustela tokom turskih osvajanja ovih krajeva, u 17. i 18. veku. na prelazu vekova Pustasentmikloš su obnovili Mađari, dok su Boćan obnovili Slovaci, prvi se pominje i kao Kišsentmikloš, Felsentmikloš i Vaszentmikloš iz 18. veka.[2][3]
Prema popisu iz 1773. godine, Kišsentmiklos i Botćan su bila sela koja se nalaze u okrugu Vac u županiji Pešta, u prvom sa mađarskim, a u drugom slovačkom stanovništvu.[3] Na osnovu popisa Eleka Fenješa iz 1851. godine, Kišsentmikloš je bilo mađarsko selo koje se nalazi u okrugu Vac u županiji Pešta-Piliš, u „prijatnom, brdovitom kraju“ sa plodnim oranicama, dobrim grožđem i vinom, kao deo imanja Grasalkovića. Boćan, naseljen Slovacima, koji se nalazio u istoj administrativnoj jedinici, bio je vlasništvo crkvene riznice, takođe sa „brdovitom i plodnom“ granicom.[4] Godine 1875. na teritoriji vojne bolnice Kišsentmikloš pronađena je štamparska mašina iz 1848. 5. čete 6. honvedskog bataljona, koja je poslata u Narodni muzej.[5] Godine 1895, Orsentmikloš je bilo veliko selo, a Vacbotćan je bilo malo selo, klasifikovano pod Ersentmikloš. Njihova imena sa karakterističnim prefiksima (Er-, Vac-) stečena su 1900. godine.[2]
Život dva poljoprivredna naselja radikalno je promenila prva elektrifikovana železnička linija u Mađarskoj, pruga lokalnog interesa Budimpešta-Verešeđhaz-Vac, isporučena 1911. godine. Saburbanizacija je počela 1920-ih nakon parcelacije,[2] fabrički radnici i službenici koji su uglavnom radili u Budimpešti ili Ujpeštu našli su novi dom u blizini zajedničke železničke stanice dva sela. 1933. godine Orsentmikloš je bilo veliko selo koje se sastojalo od 284 kuće sa 1.335 stanovnika, 1 rimokatoličke i 1 reformatorske osnovne svakodnevne narodne škole i opšte srednje narodne škole, i fabrike cigle koja radi od tada. Vacbotćan je bio manje dinamičan isporukom železnice, u njegovoj 131 kući živeo je 631 stanovnik i imao je 1 rimokatoličku dnevnu osnovnu školu i srednju opštu školu.[6]
I pored započetog razvoja, doseljenici su dugo bili u manjini u odnosu na seljane, a čekao ih je i razvoj moderne infrastrukture. Godine 1949. većina stanovništva je i dalje radila u poljoprivredi, četvrtina stanovništva Ersentmikloša, samo šestina stanovnika Vacbotćana je živela od industrije (uključujući članove porodice), pored toga, otprilike desetina stanovništva je našla posao u sektoru saobraćaja i u oblasti javnih usluga.[7] Posle Drugog svetskog rata, pored nepostojanja vodovodne mreže, struju je imala samo šestina od velike većine jednosobnih ili dvosobnih stanova.[8]
Posle Drugog svetskog rata, zahvaljujući novim podelama, procesi su se ubrzali, a stanovništvo Erbotćana se udvostručilo do promene režima.[9] Razvoju je umnogome olakšano ograničenje pristupa stanovanju u Budimpešti 1965. godine, pa se deo radne snage prestoničkih fabrika nastanio u Erbotćanu i u predgrađima sličnih karakteristika.[10]
Nakon promene režima, nastupila je najbrža faza razvoja u Erbotćanovoj istoriji, između 1990. i 2012. godine stambeni fond se udvostručio, stanovništvo se povećalo sa 4.000 na 7.400,[11] a javna kanalizaciona mreža je izgrađena do 2010. godine.[12]
Na preporuku ministra državne uprave i pravde, gradsko zvanje Erbotćan je dobio 15. jula 2013. godine.[13]
Stanovništvo uredi
Tokom popisa 2011. godine, 86,7% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 0,6% kao Romi, 0,6% kao Nemci i 0,3% kao Rumuni (13,2% se nije izjasnilo).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 26,8%, reformisani 15%, luterani 2%, grkokatolici 0,7%, nedenominacioni 21,7% (30% se nije izjasnilo).[14]
| Populacija (ist.) | ||
|---|---|---|
| God. | Pop. | ± % |
| 1870. | 1.017 | — |
| 1880. | 1.041 | +2,4% |
| 1890. | 1.172 | +12,6% |
| 1900. | 1.348 | +15,0% |
| 1910. | 1.453 | +7,8% |
| 1920. | 1.691 | +16,4% |
| 1930. | 2.001 | +18,3% |
| 1941. | 2.168 | +8,3% |
| 1949. | 2.332 | +7,6% |
| 1960. | 2.766 | +18,6% |
| 1970. | 3.194 | +15,5% |
| 1980. | 3.856 | +20,7% |
| 1990. | 4.048 | +5,0% |
| 2001. | 5.353 | +32,2% |
| 2011. | 7.102 | +32,7% |
Reference uredi
- ^ Stanovništvo
- ^ a b v Magyarország történeti statisztikai helységnévtára, 15. Pest megye, Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 2000, pp. 146/205
- ^ a b Lexicon Universorum Regni Hungaria Locorum Populo Sorum, 1773, pp. 162-163
- ^ Fényes Elek: Magyarország geographiai szótára, Pest, 1851, 1./4. kötet, pp. 160/115
- ^ Pesti Napló 26/213, 3 (1875. szeptember 18.)
- ^ Magyarország helységnévtára 1933, Magyar Királyi Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 1933
- ^ Az 1949. évi népszámlálás, 8. A foglalkoztatási statisztika részletes eredményei, Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 1950
- ^ Az 1949. évi népszámlálás, 5. Részletes épület- és lakásstatisztikai eredmények, Központi Statisztikai Hivatal, Budapest, 1950
- ^ A népesség számának alakulása, terület, népsűrűség, 1870–2001, Pest megye, 2001-es népszámlálás (Hozzáférés: 2013. február 13.)
- ^ Preisich Gábor: Budapest városépítésének története 1945-1990, Műszaki Könyvkiadó, Budapest. 1998. ISBN 963-16-1467-0.
- ^ Magyarország helységnévtára 2012, Központi Statisztikai Hivatal (Hozzáférés: 2013. február 13.)
- ^ Az őrbottyáni csatornaberuházás (Hozzáférés: 2013. február 13.)
- ^ „A köztársasági elnök 325/2013. (VII. 10.) KE határozata városi cím adományozásáról” (pdf). Magyar Közlöny 2013. évi 118. szám, 64033. oldal. 2013-07-05. Pristupljeno 2013-07-13.
- ^ Őrbottyán Helységnévtár
