Ernest Šeklton

Ser Ernest Henri Šeklton (engl. Sir Ernest Henry Shackleton, 15. februar 1874 — 5. januar 1922) je bio britanski istraživač, koji je proglašen za viteza zbog uspeha „Britanske antarktičke ekspedicije“ (1907 - 09) pod njegovom komandom, ali je uglavnom poznat po ekspediciji na Antarktik 1914 — 1916. na brodu Endurans, koja se uobičajeno naziva „Šekltonova ekspedicija“. Uz Roalda Amundsena, Daglasa Mosona i Roberta Skota, bio je poznata i ključna figura herojskog doba istraživanja Antarktika.

Ernest Šeklton
Ernest Šeklton 1920. godine
Datum rođenja	(1874-02-15)15. februar 1874.
Mesto rođenja	Balitor, Irska
Datum smrti	5. januar 1922.(1922-01-05) (47 god.)
Mesto smrti	Južna Džordžija i Južnosendvička ostrva

Detinjstvo i mladost

Šeklton je bio englesko-irskog porekla i rođen je u Balitoru, okrug Kilder, Irska. Pohađao je koledž Dalidž gde je, ironično, bio daleko od primernog studenta i nije imao ambicije da postane istraživač, a primer drugim studentima je postao nakon smrti. Napustio je školu 1890. da bi se pridružio trgovačkoj mornarici, a bio je poručnik u Rezervi kraljevske mornarice.

Ekspedicije

Ekspedicija 1901—1902.

Glavni članak: Diskaveri ekspedicija

Diskaveri

Šeklton je učestvovao u nacionalnoj antarktičkoj ekspediciji koju je organizovalo Kraljevsko geografsko društvo 1901. i koju je predvodio Robert Skot. Ova ekspedicija se takođe naziva Diskaveri ekspedicija, pošto je njen brod nosio naziv Diskaveri.

Šeklton je sa Skotom i doktorom Edvardom Vilsonom krenuo prema Južnom polu 1902. Ekspedicija je bila na velikim iskušenjima, u prvom redu zbog neiskustva u antarktičkim uslovima, zatim kao posledica lošeg izbora i obuke posade, te zbog preovlađujućeg verovanja da će se sve prepreke moći savladati ličnom hrabrošću. Kao i kod većina ranih britanskih ekspedicija, zalihe hrane su bile male; posada je na tim dugim putovanjima skoro pa gladovala. Skot, Vilson i Šeklton su stigli do najjužnije tačke od 82°17' JGŠ 3. decembra 1902. Bili su na 857 km od Južnog pola. Šeklton je dobio skorbut tokom povratka, a doktor Vilson je povremeno patio od snežnog slepila.

Kada je brod Morning došao po ekspediciju početkom 1903, Skot je naredio Šekltonu da se vrati u Englesku, pošto se nije sasvim oporavio. Novija saznanja govore da se Skotu nije dopadala Šekltonova popularnost u ekspediciji i da je iskoristio njegovo loše zdravlje kao izgovor da ga ukloni, međutim, Šeklton i Skot su ostali u prijateljskom odnosima.

Nimrod ekspedicija 1907—1909

Glavni članak: Nimrod ekspedicija

Poster koji najavljuje Šekltonovo predavanje

Šeklton je organizovao i vodio „Britansku antarktičku ekspediciju“ 1907-1909 sa ciljem da se stigne do Južnog pola. Ekspedicija se nazivala i Nimrod ekspedicija po svom brodu. Šekltonov kamp je podignut na Rosovom ostrvu na rtu Rojds, približno 40 kilometara severno od Skotove kolibe iz ekspedicije 1901-1904. Budući da je tokom te ekspedicije Skot imao vrlo loša iskustva sa psima, Šeklton je koristio mandžurijanske ponije za transport, što se nije pokazalo uspešnim.

Uspesi ove ekspedicije uključuje prvi uspon na Erebus, aktivni vulkan na Rosovom ostrvu, lociranje Južnog magnetnog pola od strane tima koji je vodio Daglas Moson 16. januara 1909. i otkriće Birdmorovog glečera, koji čini prolaz od Rosovog ledenog šelfa, preko Transantarktičkih planina do Antarktičkog platoa. Šekltonov tim je stigao do 88°23' JGŠ, oko 180 km od Južnog pola. Iako nisu stigli do Južnog pola, Šeklton i njegov tim su bili prvi ljudi koji ne samo da su prošli Transantarktičke planine, već i prvi ljudi koji su kročili na Antarktički plato.

Šeklton se vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo kao heroj i odmah je bio proglašen za viteza. Sledeće tri godine je uspeo da uživa kao čovek koji je stigao najdalje na jug. Međutim, potrebno je napomenuti da su Šeklton i njegova grupa imali mnogo sreće da se vrate iz unutrašnjosti Antarktika. Morali su da smanje sledovanja hrane, toliko da su im životi bili ugroženi. Na njihovu sreću, za vreme povratka pratilo ih je lepo vreme, nasuprot Skotovom iskustvu tri godine kasnije.

Ekspedicija Endurans 1914—1916

Glavni članak: Imperijalna trans-antarktička ekspedicija

Najpoznatija Šekltonova ekspedicija planirana je kao pokušaj da se pređe Antarktik od Vedelovog mora u južnom Atlantiku preko Južnog pola do Rosovog mora na južnom Pacifiku. Ekspedicija je krenula iz Londona 1. avgusta 1914, do Vedelovog mora je stigla 10. januara 1915. gde je ledena kora zarobila Endurans. Led je smrskao brod 27. oktobra 1915. 28 članova posade je sa tri čamca uspelo da stigne do Ostrva Slona. Svi su preživeli nakon što su Šeklton i još petorica uspeli da stignu do južne obale Južne Džordžije u jednom od malih čamaca, odakle je Šeklton organizovao akciju spasavanja preostalog ljudstva.

1917 Grupa Rosovo more

Glavni članak: Grupa Rosovo more

Nakon iskušenja u Vedelovom moru, Šeklton je stigao na Novi Zeland tokom decembra 1916. Tu je obavešten da je njegov tim za podršku, grupa Rosovo more, zaglavljen na Antarktiku. Šeklton je odmah isplovio na Rosovo ostrvo kako bi spasao ljude. Dana 10. januara 1917, brod je plovio duž polarnog paka pored rta Rojds i probio se do rta Evans. Nedelju dana kasnije, Šeklton i preživeli iz grupe Rosovo more su krenuli nazad ka Velingtonu.

1917—1920

Šeklton se vratio u Englesku u maju 1917. sa ozbiljnim srčanim problemima, a patio je od alkoholizma. Bio je previše star za mobilizaciju, ali se ipak dobrovoljno prijavio u vojsku. Poslat je u Buenos Ajres da bi širio britansku propagandu u Južnoj Americi. Nevičan diplomatiji, Šeklton je bezuspešno pokušavao da ubedi Argentinu i Čile da uđu u rat na strani Antante. Vratio se kući 1918.

Šeklton je kasnije zamoljen da bude vođa tajne misije na Špicberška ostrva kako bi se uspostavilo britansko prisustvo u vodama kojima je upravljala Norveška, koja je bila neutralna država, koristeći rudarska istraživanja kao izgovor. Međutim, Šeklton je u Tromseu doživeo srčani udar i morao je da se vrati. Uprkos svemu, pridružio se vojnoj ekspediciji u Murmansk i iako je rat bio na izmaku, britanske snage su se uskoro borile sa boljševicima. Šeklton je bio štapski oficir zadužen za arktičku opremu i zadatak mu je bio samo da raspolaže zalihama. Vratio se u London 1919, kada je njegovo finansijsko stanje već bilo loše (njegova žena je izdržavala porodicu).

Za vreme držanja predavanja, napisao je knjigu Jug. Njegovo zdravlje se i dalje pogoršavalo zbog alkoholizma, pušenja i preterane ishrane, ali je ipak počeo planirati još jednu ekspediciju.

Šeklton-Rovetova ekspedicija 1921—1922

Glavni članak: Šeklton-Rovetova ekspedicija

Šekltonov grob

Šeklton je 1921. krenuo na još jednu ekspediciju na Antarktik. Cilj je bio oploviti Antarktik, ali je ekspedicija prekinuta kada je Šeklton umro od srčanog udara na svom brodu Kvest usidrenom na Južnoj Džordžiji i Južnosendvičkim ostrvima 5. januara 1922. Njegovo telo je bilo na putu za Englesku, kada je njegova udovica zatražila da se sahrani na Grutvikenu, Južna Džordžija. Šeklton je tu i sahranjen 5. marta 1922.

Privatan život

Šeklton se venčao sa Emili Dorman u 9. aprila 1904. Imali su sinove Rejmonda i Edvarda i kćerku Sesili. Međutim, Šeklton je imao brojne ljubavne veze, uključujući onu sa azeričkom glumicom Rosalind Četvind, koja je počela 1910. i trajala do njegove smrti.

Nasleđe

Spomenik Ernestu Šekltonu

Godine 1994, osnovano je Udruženje Džejm Kerd da bi se sačuvalo sećanje na Šekltonova dostignuća. Prvi doživotni predsednik udruženja bio je Šekltonov mlađi sin, Edvard Šeklton, a njegova unuka, Aleksandra Šeklton, doživotni je predsednik od 1995.

Ser Ernest Šeklton je bio tema filma Šeklton, dvodelne drame Kanala 4, koju je režirao Čarls Staridž sa Kenetom Branom u naslovnoj ulozi. Ista priča je opisana u knjizi Endurans: Šekltonovo neverovatno putovanje Alfreda Lansinga.

Šekltonov grob, pored bivše stanice za lov na kitove u Gritvikenu na Južnoj Džordžiji često posećuju turisti tokom krstarenja.

Šekltonova memorijalna biblioteka nalazi se u Skotovom polarnom istraživačkom institutu na univerzitetu Kembridž. Brod kojim je plovio na Južnu Džordžiju postavljen je u ulaznom foajeu koledža Dalidž u južnom Londonu. Krater Šeklton leži na južnom polu Meseca.

Literatura

• The Royal Navy in Polar Exploration from Franklin to Scott, E C Coleman 2006 (Tempus Publishing)
• The Pilotdrift song "Elephant Island" is about Ernest Shackleton and his journey to rescue his crew.

Spoljašnje veze

• Detailed biography
• Shackleton page at Dulwich College
• The James Caird Society
• Speech in 2001 by former Boeing executive Harry Stonecipher- Argues that Shackleton's extraordinary grace under pressure teaches secrets to making the right decisions in hard times.
• PBS:Nova - Shackleton's Voyage of Endurance
• Did Shackleton ever place the famous ad?
• Ernest Shackleton's cylinder recording, from the Cylinder Preservation and Digitization Project at the University of California, Santa Barbara Library.
• Biography resources dedicated to Ernest Shackleton