Ernst Boris Čejn
Ernst Boris Čejn (engl. Ernst Boris Chain, 19. jun 1906 — 12. avgust 1979) bio je britanski biohemičar, koji je dobio Nobelovu nagradu 1945. godine za fiziologiju i medicinu za svoj rad na penicilinu zajedno sa Aleksanderom Flemingom i Hauardom Valterom Florijem.[1][2][3] Dao je veliki doprinos određivanju dejstva i hemijske strukture penicilina.[4]
Ernst Boris Čejn | |
|---|---|
 Ernst Boris Čejn 1945. godine | |
| Datum rođenja | 19. jun 1906. |
| Mesto rođenja | Berlin,  Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 12. avgust 1979. (73 god.) |
| Mesto smrti | Kastlebar,  Republika Irska |
| Zanimanje | Biohemičar |
Mladost i obrazovanje uredi
Čejn je rođen u Berlinu od majke Margarete i oca Mišela Čejna, koji je bio hemičar i radio je u hemijskoj industriji. Porodica Čejn je bila jevrejska porodica. Njegov otac je emigrirao iz Rusije a majka je poreklom iz Berlina. Nakon dolaska nacističkog režima na vlast, zbog bezbednosti Čejn se 1933. godine iz Nemačke preselio u Englesku . Školovao se u Luisengimnasiumu u Berlinu, gde se ubrzo zainteresovao za hemiju. Zatim je pohađao Humboltov univerzitet u Berlinu, gde je diplomirao hemiju 1930. godine.
Karijera uredi
Uz pomoć britanskog genetičara Džona Burdona Sanderson Holdejna dobio je poziciju u univerzitetskoj bolnici u Londonu. Nakon par meseci on je postao student doktorskih nauka na Univerzitetu u Kembridžu, gde je počeo da izučava fosfolipide. 1935. godine prihvatio je posao profesora patologije na Univerzitetu u Oksfordu. Za to vreme istraživao je različite teme uključujući zmijski otrov, metabolizam tumora, lizozim i biohemijske tehnike. 1939. godine Čejn je dobio britansko državljanstvo. 1939. godine se pridružio Hauardu Floriju u istraživanju antibakterijskih agenasa koje proizvode mikroorganizmi. To im je omogućilo saradnju sa Aleksanderom Flemingom, koji je devet godina ranije otkrio penicilin. Čejn i Flori su želeli da otkriju terapeutsko dejstvo penicilina i njegovu hemijsku strukturu. Oni su otkrili kako da izoluju i koncentruju sredstvo za ubijanje klica u penicilinu. Edvard Abrahami je takođe učestvovao u teoretiziranju beta-laktamske strukture penicilina, što je potvrđeno kristalografijom H zraka.[5] Zbog ovog otkrića Čejn, Flori i Fleming su dobili Nobelovu nagradu 1945. godine. Nakon Drugog svetskog rata Čejn se preselio u Rim i radio je na Superiornom institutu zdravlja. Od 1948. godine njegove istraživačke teme uključuju odnos ugljenih hidrata i aminokiselina u nervnom tkivu, studiju načina delovanja insulina, proizvodnju lizerginske kiseline u potopljenoj kulturi i izolaciju novih metabolita gljivica.1964. vratio se u Britaniju kao osnivač biohemijskog departmana Imperijal koledža u Londonu, gde je ostao do svog penzionisanja, specijalizirajući tehnologiju fermentacije. [6]
Nagrade i priznanja uredi
Profesor Čejn je autor ili koautor mnogih naučnih radova i dao je doprinos važnim monografijama o penicilinu i antibioticima.
- 1945. dobio je Nobelovu nagrdu za fiziologiju i medicinu,
- Godine 1946. dobio je srebrnu Berzeliusovu medalju Švedskog medicinskog društva,
- Paster medalju Instituta Paster, i nagradu iz Harmsvort Memorijalnog Fonda,
- Godine 1954. dobio je Stoletnu nagradu Paul Erlih,
- 1957. godine zlatna medalja za terapeutsku delatnost londonskog Apotekarskog društva,
- Izabran je za člana Kraljevskog društva 1949. godine,
- Ima počasne diplome univerziteta u Liježu, Bordou, Torinu, Parizu, La Plati, Kordobi, Brazilu i Montevideu, a član je i mnogih naučenih društava.[7]
- 8. jula1969. imenovan je za Vitezovu diplomu,
Privatni život uredi
Godine 1948. oženio se Anom Čejn, imali su troje dece. U svom kasnijem životu, njegov jevrejski identitet mu je postao sve važniji. Čejn je bio član upravnog odbora Veizman instituta za nauku u Rehovotu 1954. godine, a kasnije član izvršnog odbora. On je podigao svoju decu bezbedno u okviru jevrejske vere, organizujući mnogo vanškolskih obuka za njih. Njegovi stavovi su najjasnije izraženi u njegovom govoru „Zašto sam Jevrejin“ dat na Svetskoj konferenciji intelektualaca Jevrejskog kongresa 1965. godine.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Chain, Sir Ernst Boris (1906–1979), biochemist | Oxford Dictionary of National Biography”. www.oxforddnb.com (na jeziku: engleski). doi:10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-30913. Pristupljeno 10. 4. 2019.
- ^ Kyle, Robert A.; Shampo, Marc A. (1. 9. 2000). „Ernst Chain—Nobel Prize for Work on Penicillin”. Mayo Clinic Proceedings (na jeziku: engleski). 75 (9): 882. ISSN 0025-6196. doi:10.4065/75.9.882.
- ^ Raju, Tonse NK (13. 3. 1999). „The Nobel Chronicles”. The Lancet (na jeziku: engleski). 353 (9156): 936. ISSN 0140-6736. PMID 10094026. doi:10.1016/S0140-6736(05)75055-8.
- ^ „Sir Ernst Boris Chain | Nobel Prize, Penicillin & Antibiotic Research | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-03.
- ^ Jones David S.; Jones John H. (31. 12. 2014). „Sir Edward Penley Abraham CBE. 10 June 1913 — 9 May 1999”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 60: 5—22. doi:10.1098/rsbm.2014.0002.
- ^ London, Main campus address: Imperial College; Campus, South Kensington; SW7 2AZ, London; maps, tel: +4420 7589 5111 Campus; in, information | About this site | This site uses cookies | Report incorrect content | Log. „Sir Ernst Chain is honoured in building naming ceremony | Imperial News | Imperial College London”. Imperial News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 4. 2019.
- ^ „Ernst Boris Chain.pdf”. Google Docs. Pristupljeno 11. 4. 2019.