Ernst Kumer
Ernst Eduard Kumer (nem. Ernst Eduard Kummer; Sorau, 29. januar 1810 — Berlin, 14. maj 1893), bio je nemački matematičar. Poznavao je primenjenu matematiku, pa je nemačke oficire učio balistici. Posle toga predavao je 10 godina u gimnaziji, gde je uticao na Leopolda Kronekera. Kao univerzitetski profesor u Breslau i Berlinu dao je značajan doprinos hipergeometrijskim redovima i rešavanju poslednje Fermaove teoreme.
| Ernst Eduard Kumer | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 29. januar 1810. |
| Mesto rođenja | Sorau, Prusija |
| Datum smrti | 14. maj 1893. (83 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Nemačko carstvo |
| Obrazovanje | Univerzitet u Hale-Vitenbergu |
| Naučni rad | |
| Polje | Matematičar |
| Institucija | Univerzitet u Berlinu Univerzitet u Breslau |
| Učenici | Georg Frobenijus Lazarus Fuks Georg Kantor |
| Mentori | Hajnrih Šek |
| Poznat po | Kumerova funkcija Kumerova jednačina Kumerov prsten Kumerova suma Kumerova teorija |
Detinjstvo i mladost uredi
Rođen je 29. januara 1810. u Žariju (Sorau) u Pruskoj (sada u Poljskoj). Otac mu je umro kada je imao samo tri godine. Pre polaska u gimnaziju privatno su ga podučavali, a sa devet godina upisao se u gimnaziju u Sorau. Na Univerzitet u Haleu upisao se 1828. sa namerom da studira protestantsku teologiju. Za teologiju bila je bitna filozofija, a matematika se izučavala kao baza za filozofiju. Kumer se tada zainteresovao za matematiku, koja je onda postala njegov glavni predmet interesovanja. Tokom 1831. dobio je nagradu za matematički esej. Od 1831. predavao je u gimnaziji, najpre u Sorau, a onda u Lignicu gde je predavao matematiku i fiziku punih deset godina. Njegovi najpoznatiji đaci bili su Leopold Kroneker i Ferdinand Joahimstal.
Univerzitetski profesor uredi
U vreme boravka u Lignicu počeo je da se bavi istraživačkim radom. Tokom 1836. objavio je rad o hipergeometrijskom redu. Počeo je da se dopisuje sa Karlom Jakobijem i Dirihleom. Tokom 1839. na Dirihleovu preporuku izabran je za člana akademije u Berlinu. Dirihle i Jakobi su se zauzeli za njega, pa je 1842. izabran za profesora Univerziteta u Breslau (danas Vroclav). Počeo je da se bavi teorijom brojeva.
U Berlinu uredi
Kada je Dirihle 1855. napustio Berlin i otišao u Tibingen Kumer je dobio upražnjeni položaj profesora u Berlinu. U Berlinu su za profesore imenovani Leopold Kroneker 1855. i Karl Vajerštras 1856, pa je Berlin postao jedan od vodećih matematičkih centara.
Kumer i Vajerštras su 1861. uspostavili prvi čisti nemački matematički seminar. Kumer je bio rektor Univerziteta 1868-69.
Matematički doprinos uredi
Kumer je najpre radio na teoriji funkcija. Proširio je Gausov rad na hipergeometrijskim redovima. Značajni su njegovi radovi na Kumerovoj funkciji i Kumerovoj diferencijalnoj jednačini. Kumer je dao značaj doprinos rešavanju poslednje Fermaove teoreme. Kasniji rad je bio baziran na njegovim istraživanjima. Pariska akademija nauka je bila ponudila veliku nagradu onome ko reši poslednju Fermaouvu teoremu, ali pošto niko nije uspeo ipak su 1857. nagradu dodeli Kumeru, jer je njegov rad bio najznačajniji. Kumer je 1863. izabran za člana Pariske akademije nauka. Otkrio je površi četvrtoga reda. Dao je značajan doprinos teoriji kvadratnih formi.