Eros
Eros (grč. Έρως)[1] u grčkoj mitologiji prvobitno je primordijalni bog stvaranja i života, jedno od prvonastalih bića, a kasnije se spominje kao sin Afrodite i Aresa i bog ljubavi, strasti i seksualne požude.[2] Pandan mlađeg Erosa u rimskoj mitologiji je Kupidon.[3]
| Eros | |
|---|---|
 Primordijalni Eros-Fan je izašao iz svetskog jajeta; rimski reljef iz 2. vijeka | |
| Porodica | |
| Roditelji | Prvonastalo biće ili nastao iz Haosa ili Nikta ili Ereb i Nikta ili Poros i Penija |
| Eros | |
|---|---|
 Eros, Luvr, Pariz | |
| Lični podaci | |
| Prebivalište | Olimp |
| Porodica | |
| Supružnik | Psiha |
| Potomstvo | Hedona |
| Roditelji | Afrodita i Ares ili Afrodita i Hermes ili Irida i Zefir |
| Porodica | Harmonija, Anteros, Himer, Fob, Adrestija i Dim |
| Ekvivalenti | |
| Rimski ekvivalent | Kupidon |
Primordijalni Eros uredi
Eros je bio primordijalni bog stvaranja, koji se sam stvorio na početku vremena. Predstavljao je pokretačku silu novog života na početku. Orfičari su ga nazvali Fan, pimordijalno biće koje se izleglo iz svetskog jajeta. Takođe je jednak Tesidi („stvaranje“) i Fusidi („priroda“).
Mlađi Eros uredi
Na slikama i freskama mlađi Eros je prikazivan kao mladi dečak sa krilima i sa uvek spremnim lukom i strelama, koje je odapinjao u srca smrtnika ili bogova. Postojale su dve vrste Erosovih strela:
Sapfa, velika Grčka pesnikinja, opisivala ga je kao osobu koja je bila okrutna prema svojim žrtvama, ali istovremeno i kao prelepog zavodljivog mladića.
Rimljani su ga zvali požudom - Kupidon (lat. Cupido = požuda), i bio je simbol života posle smrti, pa su njegovim likom oslikavali sarkofage.
Eros je u početku nazivan još kao i Erotes (množina grčke reči eros) što je opisivalo sve radnje koje su u sebi sadržavale ljubav i požudu, heteroseksualnost i homoseksualnost, a nazivali su ga i Eleutherios = osloboditelj.
Kult i prikaz uredi
Eros se pojavljuje u drevnim grčkim izvorima pod nekoliko različitih maski. U najranijim izvorima (kosmogonije, najraniji filozofi i tekstovi koji se odnose na misteriozne religije), on je jedan od iskonskih bogova uključenih u nastanak kosmosa. U kasnijim izvorima, međutim, Eros je predstavljen kao Afroditin sin, čije nestašne intervencije u stvarima bogova i smrtnika izazivaju stvaranje ljubavnih veza, često nedozvoljenih. Na kraju krajeva, u kasnijim satiričnim pesnicima on je predstavljen kao dete sa povezom na očima, preteča bucmastog renesansnog Kupidona, dok je u ranoj grčkoj poeziji i umetnosti Eros prikazan kao mlad odrasli muškarac koji oličava seksualnu moć, i dubok umetnik.[4][5]
U pretklasičnoj Grčkoj postojao je kult Erosa, ali je bio mnogo manje važan od Afroditinog. Međutim, u kasnoj antici, Eros je bio obožavan kultom plodnosti u Tespiji. U Atini je delio veoma popularan kult sa Afroditom, a četvrti dan svakog meseca mu je bio svet (koji su delili i Herakle, Hermes i Afrodita).[6]
Eros je bio jedan od Erota, zajedno sa drugim figurama kao što su Himeros i Potos, koji se ponekad smatraju pokroviteljima homoseksualne ljubavi između muškaraca.[7] Eros je takođe deo trijade bogova koji su igrali uloge u homoerotskim vezama, zajedno sa Heraklom i Hermesom, koji su muškim ljubavnicima davali kvalitete lepote (i odanosti), snage i elokvencije.[8]
Tespijci su slavili Erotidiju (stgrč. Ἐρωτίδεια) što znači praznike Erosa.[9][10][11]
Mitologija uredi
Rođenje uredi
Postoji više mitova o rođenju Erosa.
Hesiod u „Teogoniji“ navodi da su iz primordijalnog Haosa izašli Geja (Majka zemlja), Tartar (podzemni svet) i Eros, najlepši od bogova, koji vlada mislima i odlukama ljudi i bogova. Prema tome, Eros je bio jedan od osnovnih principa u stvaranju sveta – zbog toga što je predstavljao ujedinjujuću moć ljubavi, koja je donela red i mir među sukobljene elemente od kojih se sastojao Haos. Slične priče o njegovom rođenju daju Aristotel i Orfičari, koji ga opisuju kao prvog boga, koji se izlegao iz svetskog jajeta. Pausanija je smatrao da Eros nema roditelje.
Prema Aristofanovoj drami „Ptice“ (oko 414. p. n. e.), Eros se pojavio četvrti iz jajeta koje je izlegla Nikta (Noć), koja je zatrudnela sa Erebom (Tama). U Eleuzinskim misterijama obožavan je kao Protogen, prvorođeni.
Platon u „Gozbi“ govori da su njegovi roditelji Poros i Penija, koji su ga začeli na gozbi povodom Afroditinog rođendana. On takođe kaže da je Eros Afroditin pratilac i pomoćnik.
Veruje se da je Eros odgovoran za spajanje Urana i Geje – neba i zemlje.
U kasnijim mitološkim pričama Eros je Afroditino i Aresovo dete, a Hesiod u Teogoniji piše da je on Afroditin pomoćnik, a ne i njen sin. Ponegde se on pominje kao Zefirov i Iridin sin.
Van Dajk, 1638.
Život uredi
Pored mita u kome je Eros sin Aresa i Afrodite, postoji i mit po kome ga je Zevs odmah po rođenju hteo ubiti, ali ga je Afrodita sakrila od Zevsa u duboku šumu i poverila na čuvanje divljim lavicama. Kad je Eros odrastao, vratio se na Olimp gde su mu bogovi priredili dobrodošlicu. Po tom mitu Eros je imao brata Anterosa ili „Protivljubav“.
Eros i Psiha uredi
Afrodita je, ugledavši prelepu smrtnicu Psihu, bila ljubomorna na nju zbog njene lepote, pa je zapovedila Erosu da je pogodi u srce, ne bi li se ona zaljubila u najružnijeg čoveka na svetu.
Eros je prihvatio zapovest svoje majke, ali kada je on video Psihu, sam se odmah u nju zaljubio i svake noći je posećivao. Dolazeći kod nje, tražio je da ugasi svetiljku, kako ga ne bi videla. Posle izvesnog vremena Psiha se zaljubila u njega, mada nije znala ni kako izgleda, a ni ko je.
Jedne večeri je odlučila da napokon sazna ko je i da ga vidi, pa je, kada je Eros zaspao kod nje, upalila svetiljku. Kaplja ulja je kanula sa svetiljke i probudila Erosa, koji je odmah odleteo i neko vreme je bezuspešno pokušavao da joj pronađe ljubavnika.
Na kraju, Zevs je prihvatio njihovu ljubav i dao im dopuštenje da se venčaju, a Psihu je uzvisio u božanstvo.
Kult uredi
Obožavanje Erosa nije bilo rasprostranjeno u ranoj Grčkoj, ali se vremenom raširilo. Postojao je kult plodnosti u Tespiji. U Atini je delio veoma popularan kult s Afroditom, i bio mu je posvećen četvrti dan svakog meseca.
Nagon ljubavi uredi
Eros je personifikacija ljubavne strasti i stvaralaštva. Prema Frojdovoj teoriji nagona, prvi iz para pranagona: nagona života i nagona smrti. Eros ili nagon života objedinjuje sve nagone samoodržanja individue, s jedne, i nagone održanja vrste ili seksualne nagone, s druge strane. Po Frojdu, cilj Erosa je održanje i uvećanje života, te je on u osnovi ne samo braka i porodice, već svake socijalne zajednice i kulture. Eros se neprestano meša sa nagonom smrti, ali je moćna sila koja može uspešno da se suprotstavi mržnji, nasilju, okrutnosti i drugim vidovima pojedinačne ili masovne destruktivnosti.[12]
Eros u muzici uredi
- Hoze Antonio Botiroli Eros u b-molu B37 za klavir (1974)[13][14]
Eros u umetnosti uredi
-
Bobin sa Erosom; 470–450 pne; crvenofiguralna keramika; visina: 2,6 cm, prečnik: 11,8 cm; Luvre -
Hidrija Erosa između Posejdona, Amimone i Satira; 375-350. p. n. e.; crvenofiguralna keramika; Nacionalni arheološki muzej, Atina -
Ploča sa Erosom; 340–320. p. n. e.; crvenofiguralna terakota; 5 × 24,4 cm; Muzej umetnosti Volters (Baltimor, SAD) -
Statua Erosa koji spava; 3–2 vek pne; bronza; 41,9 × 35,6 × 85,2 cm, 124,7 kg, visina sa bazom: 45,7 cm; Metropolitenski muzej umetnosti (Njujork) -
Figura Erosa bez krila; 20–60; liveni bronzani i srebrni uložak; 17,2 × 9,5 × 6,8 cm; Muzej umetnosti Volters -
Eros nateže svoj luk, rimska kopija iz Kapitolijskog muzeja grčkog originala Lizipa; 2. vek; mermer; visina: 123nbsp;cm; Kapitolski muzej (Rim) -
Pobeda Erosa; od Anđelika Kaufman; 1750–1775; ulje na platnu; Metropoliten muzej umetnosti -
Psiha oživljena Kupidonovim poljupcem; Antonio Kanova; oko 1787–1793; mermer; visina: 1,55 m, širina: 1,69 m, dubina: 1,01 m; Luvre -
_in_the_National_Archaeological_Museum_of_Athens_on_11_September_2018.jpg)
Izvori uredi
- ^ Oxford Learner's Dictionaries: "Eros"
- ^ Zamarovski 1985, str. 91.
- ^ Larousse Desk Reference Encyclopedia, The Book People, Haydock, 1995, p. 215.
- ^ See the article Eros at the Theoi Project.
- ^ "Eros", in S. Hornblower and A. Spawforth, eds., The Oxford Classical Dictionary.
- ^ Mikalson, Jon D. (2015). The Sacred and Civil Calendar of the Athenian Year. Princeton University Press. str. 186. ISBN 9781400870325.
- ^ Conner, Randy P.; Sparks, David Hatfield; Sparks, Mariya (1998). Cassell's Encyclopedia of Queer Myth, Symbol and Spirit. UK: Cassell. str. 133. ISBN 0-304-70423-7.
- ^ Conner, Randy P.; Sparks, David Hatfield; Sparks, Mariya (1998). Cassell's Encyclopedia of Queer Myth, Symbol and Spirit. UK: Cassell. str. 132. ISBN 0-304-70423-7.
- ^ Athenaeus, Deipnosophistae, 13.12 - Greek
- ^ Athenaeus, Deipnosophistae, 13.12 - English
- ^ Pausanias, Description of Greece, 9.31.3
- ^ Deo članka je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
- ^ Banegas, Fabio (2017). Jose Antonio Bottiroli, Complete Piano Works, Vol. 1 (First izd.). The US Library of Congress: Golden River Music. str. 49. ISMN 9790365524174. Pristupljeno 7. 8. 2020.
- ^ „BOTTIROLI, J.A.: Piano Works (Complete), Vol. 2 - Nocturnes (Banegas, George Takei) - GP871”.
Literatura uredi
- Mikalson, Jon D. (2015). The Sacred and Civil Calendar of the Athenian Year. Princeton University Press. str. 186. ISBN 9781400870325.
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
- Aristophanes, Birds. The Complete Greek Drama. vol. 2. Eugene O'Neill, Jr. New York. Random House. 1938. Online version at the Perseus Digital Library.
- Aristophanes, Aristophanes Comoediae edited by F.W. Hall and W.M. Geldart, vol. 2. F.W. Hall and W.M. Geldart. Oxford. Clarendon Press, Oxford. 1907. Greek text available at the Perseus Digital Library.
- Caldwell, Richard, Hesiod's Theogony, Focus Publishing/R. Pullins Company (June 1, 1987). ISBN 978-0-941051-00-2.
- "Eros." Cassells's Encyclopedia of Queer Myth, Symbol and Spirit Gay, Lesbian, Bisexual and Transgender Lore, 1997.
- Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
- Hard, Robin, The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology", Psychology Press. 2004. ISBN 9780415186360.. Hard, Robin (2004). The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology". Psychology Press. ISBN 9780415186360..
- Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
- Smith, William; Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873). "Eros"
- Nonnus, Dionysiaca; translated by Rouse, W H D, I Books I-XV. Loeb Classical Library No. 344, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1940. Internet Archive
- Nonnus, Dionysiaca; translated by Rouse, W H D, II Books XVI-XXXV. Loeb Classical Library No. 345, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1940. Internet Archive
- Nonnus, Dionysiaca; translated by Rouse, W H D, III Books XXXVI-XLVIII. Loeb Classical Library No. 346, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1940. Internet Archive.
- The Greek Anthology. with an English Translation by. W. R. Paton. London. William Heinemann Ltd. 1916. 1. Full text available at topostext.org.
