Википедија

Eufemizam

Eufemizam (grč. εửφημισμóς - ublažavanje, označavanje zle stvari blažom reči) je stilska figura kojom se neki izraz koji ima neugodnu, zastrašujuću ili vulgarnu konotaciju zamenjuje drugim blažim, prijatnijim i po značenju bliskom zamenjenom izrazu, a ponekad i suprotnom.[1][2] Pripada figurama misli.[3]

Znak kojim se između ostalog zabranjuje i psovanje u Virdžinija Biču

Istorijat uredi

Nastanak eufemizma vezuje se za praznoverje i religiozne zabrane.[4] Ljudi su reči koje su im ulivale strah jer su verovali da prizivaju demone ili ih doživljavali kao svetogrđe menjali blažim izrazima u nadi da će tako izbeći zlo koje one donose.[3] Po Aristotelu eufemizam je podvrsta metafore, a za Kvintilijana alegorije.[3] Demetrije tvrdi da eufemizam ono što je zloglasno čini dobrim, a bezbožno pobožnim. Eustatije smatra da eufemizam prikriva zlo dobrim imenom kao što je slučaj sa Eumenidama - dobrohotnima, ljubaznima imenuju se one koje to nimalo nisu.[2] Demetrije i Eustatije shvataju eufemizam delimično i kao litotu, mada bez ironijskog prizvuka.

U viktorijanskoj Engleskoj eufemizmi su bili nepohodni u svakodnevnom ophođenju jer je u učtivom razgovoru bilo zabranjeno na bilo koji način pominjati ljudsku telesnost. Nije se moglo reći noge, nego donji ekstremiteti, nije se govorilo pantalone već su postojali brojni eufemizmi: neizrazivo, neopisivo, nepomenuto, neobjašnjivo, nastavci...[5]

Upotreba uredi

 
Eufemizmi na znaku ispred apoteke u Njujorku za kontraceptivna sredstva, irigatore, tampone i higijenske uloške.

Eufemizam se koristi zbog bontona, društvenih, religioznih, političkih, propagandnih i drugih razloga. Danas se uglavnom upotrebljava zbog poštovanja društvenih konvencija i pravila lepog ponašanja što podrazumeva izbegavanje eksplicitno navođenje nepristojnih izraza (npr. reči kojima se imenuju neke fiziološke potrebe). Uslovno se može smatrati podvrstom metonimije zato što se neki izrazi po logičkoj vezi zamenjuju drugima.[1] S druge strane, upotreba perifraze je česta u formiranju eufemizma, tj. neretko se izraz zameni svojim ublaženim opisom. Ponekad se koriste i tuđice da bi se izbegle tabu reči.[4] "Neprijatne istine obučene u diplomatske parfeme", eufemizmi se mogu shvatiti kao sredstvo licemerja i prevare i istovremeno kao sredstvo kojim se izbegavaju uvredljive i ružne reči.[5]

Suprotne figure eufemizmu su hiperbola[6] i disfemizam.[5]

Vremenom, usled česte upotrebe, eufemizmi prestanu da vrše svoju funkciju ublaživanja kao u izrazima preminuti ili đavo koji su prvobitno nastali kao eufemizmi ali danas se tako više ne doživljavaju.[5]

Primeri uredi

U svakodnevnom govoru uredi

  • Malo je veseo. (umesto: pijan je)
  • Uvek zaobilazi istinu. (umesto: laže)
  • Iskusan (umesto: star)
  • Elegantno popunjena (umesto: debela)
  • Osoba sa posebnim potrebama (umesto: osoba sa invaliditetom)
  • Onaj rogati (umesto: đavo)
  • Spavati zajedno, ići u krevet (umesto: imati seksualni odnos)
  • Idem tamo gde car ide peške. (umesto: idem u toalet)
  • On je baš ojačao.(umesto: ugojio se)
  • Imao/-la je mali izlet. (umesto: prevario je partnerku/partnera)

Posebno su česti eufemizmi za smrt:

  • On nas je zauvek napustio.
  • Otišao je u večna lovišta.
  • Otišao je na onaj svet.
  • Izdahnuo je.
  • Zaspao je večnim snom.
  • Otišao je na bolje mesto.
  • Nema ga više.
  • Bacio je kašiku

U novinama uredi

  • Zemlje u razvoju (umesto: nerazvijene zemlje)
  • Humanitarna kriza (umesto: humanitarna katastrofa)
  • Materijalna oskudica (umesto: beda, siromaštvo)
  • Došlo je do zahlađenja odnosa (umesto: posvađali su se)
  • Zemlje trećeg sveta (umesto: zaostali narodi)
  • Korekcija cena(umesto: poskupljenje)
  • Obustava rada (umesto: štrajk)
  • Revolucija (umesto: građanski rat)
  • Kontroverzni biznismen (umesto: kriminalac)

U književnosti uredi

U prozi uredi

U poeziji uredi


Slične stilske figure uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Popović, Tanja, ur. (2010). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 203. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  2. ^ a b Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 60—61. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  3. ^ a b v Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 119—122. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 14. 3. 2019. 
  4. ^ a b Živković 1985, str. 194
  5. ^ a b v g Nordquist, Richard. „Euphemism (Words)”. ThoughtCo. Pristupljeno 14. 3. 2019. 
  6. ^ Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). str. 16. Pristupljeno 14. 3. 2019. 

Literatura uredi

  • Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). str. 16. Pristupljeno 14. 3. 2019. 
  • Živković, Dragiša, ur. (1985). Rečnik književnih termina. str. 194. 
  • Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 119—122. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 14. 3. 2019. 
  • Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 60—61. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  • Popović, Tanja, ur. (2010). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 203. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  • A Keith; Burridge, Kate. Euphemism & Dysphemism: Language Used as Shield and Weapon. . Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-7351-0288-0. 
  • Enright, D. J. Fair of Speech. . Oxford University Press. 1986. ISBN 978-0-19-283060-9. 
  • Keyes, Ralph Euphemania: Our Love Affair with Euphemisms. Little, Brown and Company. 2010. ISBN 978-0-316-05656-4.
  • Kovačević, Miloš. O tipovima i stilskim osobinama disfemizama i eufemizama U: Godišnjak za srpski jezik i književnost. - God. 20, br. 8 (2006), str. 193-227. ISSN 1451-5415
  • Kuzmanoska, Anita. Comment définir un euphémisme dans la langue française? U: Jezici i kulture u vremenu i prostoru. 5 / [urednice Snežana Gudurić, Marija Stefanović]. - Novi Sad : Filozofski fakultet, 2016. - Str. 211-. 220. ISBN 978-86-6065-374-3.
  • Pejović, Anđelka D. O ublažavanju jezičkog iskaza i "politički korektnom jeziku" u novinskom diskursu U: Srpski jezik, književnost, umetnost. Knj. 1, Strukturne karakteristike srpskog jezika / [odgovorni urednik Miloš Kovačević]. - Kragujevac : Filološko-umetnički fakultet : Skupština grada. 2012. ISBN 978-86-85991-42-4. str. 219-231.
  • Rawson, Hugh A Dictionary of Euphemism & Other Doublespeak (second ed.). 1995. ISBN 978-0-517-70201-7.
  • R.W.Holder: How Not to Say What You Mean: A Dictionary of Euphemisms. . Oxford University Press. 2003. ISBN 978-0-19-860762-5. 

Spoljašnje veze uredi

 
Eufemizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еуфемизам&oldid=26211306”