Žan-Marten Šarko

Žan-Marten Šarko (fr. Jean-Martin Charcot; Pariz, 29. novembar 1825 — Lac des Settons, Nièvre., 16. avgust 1893) je bio francuski neurolog, koji se smatra osnivačem i prvim profesorom moderne neurologije. Njegovo ime se povezuje sa najmanje 15 medicinskih eponima, od kojih su najpoznatiji Šarko-Mari-Tutova bolest (engl. Charcot-Marie-Tooth disease) i Amiotrofična lateralna skleroza, u Americi poznat kao bolest Lou Gerigova bolest (engl. Lou Gehrig’s disease).

Žan-Marten Šarko
Lični podaci
Datum rođenja	(1825-11-29)29. novembar 1825.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	16. avgust 1893.(1893-08-16) (67 god.)
Mesto smrti	Lac des Settons, Nièvre., Francuska
Prebivalište	Francuska
Obrazovanje	, Lycée Condorcet
Naučni rad
Polje	Neurologija, Patologija
Institucija	Pitié-Salpêtrière Hospital
Poznat po	Proučavanju i otkrivanju neuroloških oboljenja
15 eponima iz neurologfije nosi njegovo ime

Eponimi

Šarkoovo ime se povezuje sa najmanje 15 medicinskih eponima, od kojih su najpoznatiji:

• Šarkoova artropatija,
• Šarkoov sindrom I
• Šarkoova trijada I
• Šarkoova trijada II
• Šarkoova zona
• Šarko-Bušarova aneurizma
• Šarko-Mari-Tutova bolest
• Šarko-Vilbrandov sindrom
• Erb-Šarkoova paraliza
• Lou Gerigova bolest ili Amiotrofična lateralna skleroza,

Život i karijera

Utemeljivač savremene neurologije Žan-Marten Šarko rođen je u Parizu 29. novembra 1825, kada neurologija još nije bila prepoznata kao zasebna medicinska specijalnost. U 23. godini života Šarko je završio medicinu i odmah započeo karijeru lekara u bolnici fr. Hospital de la Salpêtrière, gde je šef klinike (fr. Chef de Clinique) postao 1853. godine.

Na mesto profesor patološke anatomije Uneveziteta u Parizu Žan-Marten Šarko postavljen je 1872. godine. Dužnost univerzitetskog profesora obavljao je sve do svoje smrti 16. avgusta 1893.

Delo

Kao poliglota, Žan-Marten Šarko bio je u mogućnosti da se upozna sa odgovarajućom neurološkom i drugom medicinskom literaturom, na francuskom, engleskom, italijanskom i nemačkom jeziku, i tako stekne solidna znanja iz anatomije, fiziologije i patologije nervnog sistema, kao i opšta znanja iz gerontologije, bolesti zglobova, pluća itd.

Tokom svoje univerzitetske karijere, pored brojnih neuroloških oboljenja Žan-Marten Šarko razjašnjavao je paradigmu histerije i hipnoze u svom tadašnjem određenju. Nakon što je 13. februara 1882. u Francuskoj akademiji nauka, prikazao svoj rad „O različitim nervnim stanjima uzrokovanih psihozom kod histerika“ Žan-Marten Šarko je dobio naučnu legitimnost za dalja istraživanja u ovoj oblasti.

Žan-Marten Šarko na jednom od predavanja demonstrira primenu hipnoze kod histerije.

Po svojoj profesionalnoj edukaciji i opredeljenju patolog, Šarko je proučava povezanost između kliničkih znakova i simptoma, kao i anatomije i patologije na dnevnoj osnovi. Zahvaljujući svom izvanrednom pamćenju i likovnim sposobnostima, Šarko je nacrtao brojne skice i crteže, koji će činiti osnov za ilustraciju njegovih istraživanja i brojnih važnih otkrića.

Kao profesor Žan-Marten Šarko, je zbog njegove izuzetne elokvencije i oratorstva, svojim predavanjima dao novu literarnu dimenziju zbog čega je bio izuzetno cenjen među studentima Univerziteta u Parizu, koji su masovno posećivali njegova predavanja. Žan-Marten Šarko je bio i neumoran radnik, i na radnom mestu svakodnevno je ostajao do jutarnjih sati.

Jedino zadovoljstvo u kome je Šarko uživao bila je muzika. Utorkom uveče slušao je ozbiljnu muziku, najčešće Ludviga van Betovena, koji mu je bio omiljen kompozitor.

Njegovo delo posle Šarkoove smrti nastavili su njegovi studenata, među kojima su bili najznačajniji: Sigmund Frojd, Čarls Babinski, Alfred Binet, Pjer Žanet, Gilles de la Tourette.

Opisi i klasifikacije brojnih bolesti i stanja sa kojima se Žan-Marten Šarko bavio (među kojima ima i onih koje danas nose njegovo ime), imaju ne samo faktografski i medicinski značaj, već i likovni značaj, zbog brojnih skica, kao i književni značaj zbog načina izlaganja i prezentacije njegovih predavanja.

Žan-Marten Šarkoove knjige i mnogobrojne beleške sa predavanja prevedene su na mnoge jezike i danas čine značajnu osnovu za izučavanje savremnih neuroloških oblasti. Istoričari medicine ga zbog brojnih zasluga u oblasti istraživačke medicine, svrstavaju u najuži krug kandidata za najuticajnijeg lekara u istoriji medicine.

Bibliografija

• Études pour servir à l’histoire de l’affection décrite sous les noms de goutte asthénique primitive, nodosités des jointures, rhumatisme articulaire chronique (forme primitive). Doctoral thesis, 1853.
• Observation de leucocythémie. Written with Charles Philippe Robin (1821-1885).Comptes rendus de la Société de biologie. Paris, 1853; 44. Charcot-Leyden crystals.
• De l’expectoration en médecine. Paris, 1857.
• Note sur les cristaux particuliers trouvés dans le sang et les viscères d’un sujet leucémique. Written with E. F. A. Vulpian. Gazette médicale de Paris, 1860; 7: 755.
• De la pneumonie chronique. Paris, 1860.
• Contribution à l’étude des altérations anatomiques de la goutte. Written with André Victor Cornil. Comptes rendus de la Société de biologie (Mémoires). Paris, (1863); 1864, 3rd series, 5: 139-163.
• Douleurs fulgurantes de l’ataxie sans incoordination des mouvements; sclérose commençante des cordons postérieurs de la moëlle épinière. Written with Abel Bouchard (1833-1899).
• Leçons cliniques sur les maladies des vieillards et les maladies chroniques. Paris, 1868.
• Histologie de la sclérose en plaques . Gazette des hôpitaux. Paris. 41: 554—555. 1868.  .
• „Deuz cas d'atrophie musculaire progressive avec lésions de la substance grise et des faisceaux antéro-latéraux de la moëlle épinière”. Archives de physiologie normale et pathologique, Paris. 2: 744—760. 1869. . Description of the lesions of the spinal cord in muscular atrophy.
• Une observation de paralysie infantile s’accompagnement d’une altération des cornes antérieures de la substance grise de la moëlle. Written with Alex Joffroy (1844-1908).Comptes rendus de la Société de biologie, Paris, (1869), 1870, 5th series. . 1: 312—315.  .
• Leçons sur les maladies du système nerveux faites à la Salpêtrière.5 volumes, Paris, A.Delahaye, 1872-1887. English translation, 1877-1889. With Charcot-Weiss-baker syndrome.
• Leçons sur les maladies du foie, des voies biliares et des reins faites à la Faculté de Médecine de Paris. Paris: Progrés Médical & Adrien Delahaye, 1877. English translation, New York, 1878.
• Oeuvres complètes. 9 volumes. Paris, Bureaux de Progrés Médical [and other publishers], 1886-1890.
• Sur une forme particulière d'atrophie musculaire progressive, souvent familiale débutant par les pieds et les jambes et atteignant plus tard les mains. Written with Pierre Marie.Revue médicale, Paris, 1886, 6: 97-138. Charcot-Marie-Tooth disease or syndrome.
• Neue Vorlesungen über die Krankheiten des Nervensystems insbesondere über Hysterie. Autorisirte deutsche Ausgabe von Sigm. Freud. Leipzig, Toeplitz, 1886.
• Sur un cas de coecite’ verbales. Ouvres Completes de Charcot. Paris, Delehaye, Lecrosnier, 1887. Charcot-Wilbrand syndrome.
• Les démoniaques dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, A. Delahaye & E. Lecrosnier, 1887. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
• Leçons du mardi à la Salpêtrière. Policlinique 1888-1889. Progrès médical, Paris, 1889.
• Les difformes et les maladies dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, Lecrosnier & Babe, 1889. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
• Leçons du mardi à la Salpêtrière. 2 volumes; Paris, 1889-1890.
• Les centres moteurs corticaux chez l'homme. With Jean Albert Pitres (1848-1927). Paris, Rueff & Cie., 1895.
• Charles-Joseph Bouchard: Des dégenerations secondaires de la moëlle épinière. Archives génerales de médecine, Paris, 1866. English translation by E. R. Hun, Utica, 1869.

Literatura

• Alvarado, C. (maj 2009). „Nineteenth-Century Hysteria and Hypnosis: A Historical Note on Blanche Wittmann” (PDF). Australian Journal of Clinical and Experimental Hypnosis. 37 (1): 21—36. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bogousslavsky J, Paciaroni M (2010). „Did Jean-Martin Charcot contribute to stroke?” (PDF). Eur. Neurol. 64 (1): 27—32. PMID 20588046. S2CID 8676868. doi:10.1159/000317073. 
• Broussolle E, Poirier J, Clarac F, Barbara JG (april 2012). „Figures and institutions of the neurological sciences in Paris from 1800 to 1950. Part III: neurology” (PDF). Rev. Neurol. (Paris). 168 (4): 301—20. PMID 22387204. doi:10.1016/j.neurol.2011.10.006. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 25. 08. 2019. 
• Clanet M (jun 2008). „Jean-Martin Charcot. 1825 to 1893”. Int MS J. 15 (2): 59—61. PMID 18782501. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 03. 2019. g. Pristupljeno 25. 08. 2019. 
• Ekbom K (januar 1992). „The man behind the syndrome: Jean-Martin Charcot”. J Hist Neurosci. 1 (1): 39—45. PMID 11618414. doi:10.1080/09647049209525513. 
• Goetz, CG (2009). „Chapter 15 Jean-Martin Charcot and the anatomo-clinical method of neurology”. Handb Clin Neurol. Handbook of Clinical Neurology. 95: 203—12. ISBN 978-0-444-52009-8. PMID 19892118. doi:10.1016/S0072-9752(08)02115-5. 
• Goetz, CG (mart 2006). „Charcot in contemporary literature”. J Hist Neurosci. 15 (1): 22—30. PMID 16443570. S2CID 22805641. doi:10.1080/096470490944707. 
• Goetz, CG (jul 2007). „J.-M. Charcot and simulated neurologic disease: attitudes and diagnostic strategies”. Neurology. 69 (1): 103—9. PMID 17606887. S2CID 35706091. doi:10.1212/01.wnl.0000265061.46526.77. 
• Goetz, CG (maj 2010). „Shaking up the Salpetriere: Jean-Martin Charcot and mercury-induced tremor”. Neurology. 74 (21): 1739—42. PMC 3462583 . PMID 20498442. doi:10.1212/WNL.0b013e3181e0439e. 
• Goetz CG, Chmura TA, Lanska DJ (maj 2001). „Seminal figures in the history of movement disorders: Sydenham, Parkinson, and Charcot: Part 6 of the MDS-sponsored history of Movement Disorders exhibit, Barcelona, June 2000”. Mov. Disord. 16 (3): 537—40. PMID 11391755. S2CID 22447206. doi:10.1002/mds.1113. 
• Goetz CG, Harter DH (oktobar 2009). „Charcot and Pasteur: intersecting orbits in fin de siècle French medicine”. J Hist Neurosci. 18 (4): 378—86. PMID 20183219. S2CID 28384904. doi:10.1080/09647040802536967. 
• Guillain, Georges (1959). J.-M. Charcot 1825–1893: His Life-His Work. Paul B. Hoeber, Inc. 
• Hustvedt, Asti (2011). Medical Muses: Hysteria in Nineteenth-Century Paris. Bloomsbury. 
• Rowland, LP (mart 2001). „How amyotrophic lateral sclerosis got its name: the clinical-pathologic genius of Jean-Martin Charcot”. Arch. Neurol. 58 (3): 512—5. PMID 11255459. doi:10.1001/archneur.58.3.512. 
• Teive HA, Almeida SM, Arruda WO, Sá DS, Werneck LC (jun 2001). „Charcot and Brazil” (PDF). Arq Neuropsiquiatr. 59 (2–A): 295—9. PMID 11400048. doi:10.1590/S0004-282X2001000200032. 
• Teive HA, Arruda WO, Werneck LC (septembar 2005). „Rosalie: the Brazilian female monkey of Charcot” (PDF). Arq Neuropsiquiatr. 63 (3A): 707—8. PMID 16172730. doi:10.1590/s0004-282x2005000400031. 
• Teive HA, Munhoz RP, Barbosa ER (jun 2007). „Little-known scientific contributions of J-M Charcot” (PDF). Clinics (Sao Paulo). 62 (3): 211—4. PMID 17589659. doi:10.1590/s1807-59322007000300003. 
• Teive HA, Zavala JA, Iwamoto FM, Sá D, Carraro H, Werneck LC (septembar 2001). „[Contributions of Charcot and Marsden to the development of movement disorders in the 19th and 20th centuries]”. Arq Neuropsiquiatr (na jeziku: portugalski). 59 (3–A): 633—6. PMID 11588652. doi:10.1590/S0004-282X2001000400030. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Žan-Marten Šarko na Vikimedijinoj ostavi

• Biography and bibliography in the Virtual Laboratory of the Max Planck Institute for the History of Science]
• Charcot lectures on diseases of the brain and nervous system