Žan-Marten Šarko

Žan-Marten Šarko (fr. Jean-Martin Charcot; Pariz, 29. novembar 1825 — Lac des Settons, Nièvre., 16. avgust 1893) je bio francuski neurolog, koji se smatra osnivačem i prvim profesorom moderne neurologije. Njegovo ime se povezuje sa najmanje 15 medicinskih eponima, od kojih su najpoznatiji Šarko-Mari-Tutova bolest (engl. Charcot-Marie-Tooth disease) i Amiotrofična lateralna skleroza, u Americi poznat kao bolest Lou Gerigova bolest (engl. Lou Gehrig’s disease).[1][2]

Žan-Marten Šarko
Lični podaci
Datum rođenja(1825-11-29)29. novembar 1825.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti16. avgust 1893.(1893-08-16) (67 god.)
Mesto smrtiLac des Settons, Nièvre., Francuska
PrebivališteFrancuska
Obrazovanje, Lycée Condorcet
Naučni rad
PoljeNeurologija, Patologija
InstitucijaPitié-Salpêtrière Hospital
Poznat poProučavanju i otkrivanju neuroloških oboljenja
15 eponima iz neurologfije nosi njegovo ime

Eponimi

uredi

Šarkoovo ime se povezuje sa najmanje 15 medicinskih eponima, od kojih su najpoznatiji:

Život i karijera

uredi

Utemeljivač savremene neurologije Žan-Marten Šarko rođen je u Parizu 29. novembra 1825, kada neurologija još nije bila prepoznata kao zasebna medicinska specijalnost. U 23. godini života Šarko je završio medicinu i odmah započeo karijeru lekara u bolnici fr. Hospital de la Salpêtrière, gde je šef klinike (fr. Chef de Clinique) postao 1853. godine.[5]

Na mesto profesor patološke anatomije Uneveziteta u Parizu Žan-Marten Šarko postavljen je 1872. godine. Dužnost univerzitetskog profesora obavljao je sve do svoje smrti 16. avgusta 1893.[5]

Kao poliglota, Žan-Marten Šarko bio je u mogućnosti da se upozna sa odgovarajućom neurološkom i drugom medicinskom literaturom, na francuskom, engleskom, italijanskom i nemačkom jeziku, i tako stekne solidna znanja iz anatomije, fiziologije i patologije nervnog sistema, kao i opšta znanja iz gerontologije, bolesti zglobova, pluća itd.[6]

Tokom svoje univerzitetske karijere, pored brojnih neuroloških oboljenja Žan-Marten Šarko razjašnjavao je paradigmu histerije i hipnoze u svom tadašnjem određenju.[7] Nakon što je 13. februara 1882. u Francuskoj akademiji nauka, prikazao svoj rad „O različitim nervnim stanjima uzrokovanih psihozom kod histerika“ Žan-Marten Šarko je dobio naučnu legitimnost za dalja istraživanja u ovoj oblasti.[8]

 
Žan-Marten Šarko na jednom od predavanja demonstrira primenu hipnoze kod histerije.

Po svojoj profesionalnoj edukaciji i opredeljenju patolog, Šarko je proučava povezanost između kliničkih znakova i simptoma, kao i anatomije i patologije na dnevnoj osnovi. Zahvaljujući svom izvanrednom pamćenju i likovnim sposobnostima, Šarko je nacrtao brojne skice i crteže, koji će činiti osnov za ilustraciju njegovih istraživanja i brojnih važnih otkrića.[6]

Kao profesor Žan-Marten Šarko, je zbog njegove izuzetne elokvencije i oratorstva, svojim predavanjima dao novu literarnu dimenziju zbog čega je bio izuzetno cenjen među studentima Univerziteta u Parizu, koji su masovno posećivali njegova predavanja. Žan-Marten Šarko je bio i neumoran radnik, i na radnom mestu svakodnevno je ostajao do jutarnjih sati.[6]

Jedino zadovoljstvo u kome je Šarko uživao bila je muzika. Utorkom uveče slušao je ozbiljnu muziku, najčešće Ludviga van Betovena, koji mu je bio omiljen kompozitor.[6]

Njegovo delo posle Šarkoove smrti nastavili su njegovi studenata, među kojima su bili najznačajniji: Sigmund Frojd, Čarls Babinski, Alfred Binet, Pjer Žanet, Gilles de la Tourette.[9]

Opisi i klasifikacije brojnih bolesti i stanja sa kojima se Žan-Marten Šarko bavio (među kojima ima i onih koje danas nose njegovo ime), imaju ne samo faktografski i medicinski značaj, već i likovni značaj, zbog brojnih skica, kao i književni značaj zbog načina izlaganja i prezentacije njegovih predavanja.[6][10]

Žan-Marten Šarkoove knjige i mnogobrojne beleške sa predavanja prevedene su na mnoge jezike i danas čine značajnu osnovu za izučavanje savremnih neuroloških oblasti. Istoričari medicine ga zbog brojnih zasluga u oblasti istraživačke medicine, svrstavaju u najuži krug kandidata za najuticajnijeg lekara u istoriji medicine.[6][11]

Bibliografija

uredi
  • Études pour servir à l’histoire de l’affection décrite sous les noms de goutte asthénique primitive, nodosités des jointures, rhumatisme articulaire chronique (forme primitive). Doctoral thesis, 1853.
  • Observation de leucocythémie. Written with Charles Philippe Robin (1821-1885).Comptes rendus de la Société de biologie. Paris, 1853; 44. Charcot-Leyden crystals.
  • De l’expectoration en médecine. Paris, 1857.
  • Note sur les cristaux particuliers trouvés dans le sang et les viscères d’un sujet leucémique. Written with E. F. A. Vulpian. Gazette médicale de Paris, 1860; 7: 755.
  • De la pneumonie chronique. Paris, 1860.
  • Contribution à l’étude des altérations anatomiques de la goutte. Written with André Victor Cornil. Comptes rendus de la Société de biologie (Mémoires). Paris, (1863); 1864, 3rd series, 5: 139-163.
  • Douleurs fulgurantes de l’ataxie sans incoordination des mouvements; sclérose commençante des cordons postérieurs de la moëlle épinière. Written with Abel Bouchard (1833-1899).
  • Leçons cliniques sur les maladies des vieillards et les maladies chroniques. Paris, 1868.
  • Histologie de la sclérose en plaques . Gazette des hôpitaux. Paris. 41: 554—555. 1868.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • „Deuz cas d'atrophie musculaire progressive avec lésions de la substance grise et des faisceaux antéro-latéraux de la moëlle épinière”. Archives de physiologie normale et pathologique, Paris. 2: 744—760. 1869. . Description of the lesions of the spinal cord in muscular atrophy.
  • Une observation de paralysie infantile s’accompagnement d’une altération des cornes antérieures de la substance grise de la moëlle. Written with Alex Joffroy (1844-1908).Comptes rendus de la Société de biologie, Paris, (1869), 1870, 5th series. . 1: 312—315.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Leçons sur les maladies du système nerveux faites à la Salpêtrière.5 volumes, Paris, A.Delahaye, 1872-1887. English translation, 1877-1889. With Charcot-Weiss-baker syndrome.
  • Leçons sur les maladies du foie, des voies biliares et des reins faites à la Faculté de Médecine de Paris. Paris: Progrés Médical & Adrien Delahaye, 1877. English translation, New York, 1878.
  • Oeuvres complètes. 9 volumes. Paris, Bureaux de Progrés Médical [and other publishers], 1886-1890.
  • Sur une forme particulière d'atrophie musculaire progressive, souvent familiale débutant par les pieds et les jambes et atteignant plus tard les mains. Written with Pierre Marie.Revue médicale, Paris, 1886, 6: 97-138. Charcot-Marie-Tooth disease or syndrome.
  • Neue Vorlesungen über die Krankheiten des Nervensystems insbesondere über Hysterie. Autorisirte deutsche Ausgabe von Sigm. Freud. Leipzig, Toeplitz, 1886.
  • Sur un cas de coecite’ verbales. Ouvres Completes de Charcot. Paris, Delehaye, Lecrosnier, 1887. Charcot-Wilbrand syndrome.
  • Les démoniaques dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, A. Delahaye & E. Lecrosnier, 1887. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
  • Leçons du mardi à la Salpêtrière. Policlinique 1888-1889. Progrès médical, Paris, 1889.
  • Les difformes et les maladies dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, Lecrosnier & Babe, 1889. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
  • Leçons du mardi à la Salpêtrière. 2 volumes; Paris, 1889-1890.
  • Les centres moteurs corticaux chez l'homme. With Jean Albert Pitres (1848-1927). Paris, Rueff & Cie., 1895.
  • Charles-Joseph Bouchard: Des dégenerations secondaires de la moëlle épinière. Archives génerales de médecine, Paris, 1866. English translation by E. R. Hun, Utica, 1869.

Izvori

uredi
  1. ^ Biografija Žan-Marten Šarkoa (Jean-Martin Charcot) na whonamedit.com, Pristupljeno 6. januar 2011.
  2. ^ Dreze Ch Charcot 1825–1893 . Louvain Med. 120: 33—66. 2001.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  3. ^ Peter, A. [2002]. Šarkoovi zglobovi kao hronična komplikacija šećerne bolesti. Medicinski pregled, 55(7-8), 329-332.
  4. ^ Kerman, Aaron; Liu, Hsueh-Ning; Croul, Sidney; Bilbao, Juan; Rogaeva, Ekaterina; Zinman, Lorne; Robertson, Janice; Chakrabartty, Avijit (2010). „Amyotrophic lateral sclerosis is a non-amyloid disease in which extensive misfolding of SOD1 is unique to the familial form”. Acta Neuropathologica. 119 (3): 335—344. PMID 20111867. S2CID 22951808. doi:10.1007/s00401-010-0646-5. 
  5. ^ a b Bonduelle M, Gelfand T, Goez Charcot, un grand médecindans son siècle Michalon ed1996
  6. ^ a b v g d đ Nadj C. Jean-Martin Charcot – the leader in neurology and artistic expression. Symposium „Medicine and Art“, Studenica - Serbian Orthodox Monastery, Studenica, October 5-6th, 2012. Kraljevo, Kragujevac: Health Center “Studenica” & Society for Neuroscience „Sozercanje from Sumadija“, 2012. PONS
  7. ^ Charcot JM. Lectures on the diseases of the nervous system delivered at the Salpêtrière. London. 1877.
  8. ^ Kalendar značajnih događaja u istoriji psihologije. Arhivirano iz originala 24. 2. 2015. g. Pristupljeno 24. 2. 2015. 
  9. ^ Jay, V. (2000). „The legacy of Jean-Martin Charcot”. Arch Pathol Lab Med. 124 (1): 10—11. PMID 10629122. doi:10.5858/2000-124-0010-TLOJMC. .
  10. ^ Murray TJ Multiple Sclerosis: the history of a disease Demos Medical Publishing 2005.
  11. ^ Charcot JM. Sur les localizations cérébrales. Comptes-Rendus des Seánces et Mémoires de la Société de Biologie. 1875 24: 400–404.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Žan-Marten Šarko na Vikimedijinoj ostavi