Жан-Мартен Шарко

Жан-Мартен Шарко (фр. Jean-Martin Charcot; Париз, 29. новембар 1825 — Lac des Settons, Nièvre., 16. август 1893) је био француски неуролог, који се сматра оснивачем и првим професором модерне неурологије. Његово име се повезује са најмање 15 медицинских епонима, од којих су најпознатији Шарко-Мари-Тутова болест (енгл. Charcot-Marie-Tooth disease) и Амиотрофична латерална склероза, у Америци познат као болест Лоу Геригова болест (енгл. Lou Gehrig’s disease).

Жан-Мартен Шарко
Лични подаци
Датум рођења	(1825-11-29)29. новембар 1825.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	16. август 1893.(1893-08-16) (67 год.)
Место смрти	Lac des Settons, Nièvre., Француска
Пребивалиште	Француска
Образовање	, Lycée Condorcet
Научни рад
Поље	Неурологија, Патологија
Институција	Pitié-Salpêtrière Hospital
Познат по	Проучавању и откривању неуролошких обољења
15 епонима из неурологфије носи његово име

Епоними

Шаркоово име се повезује са најмање 15 медицинских епонима, од којих су најпознатији:

• Шаркоова артропатија,
• Шаркоов синдром I
• Шаркоова тријада I
• Шаркоова тријада II
• Шаркоова зона
• Шарко-Бушарова анеуризма
• Шарко-Мари-Тутова болест
• Шарко-Вилбрандов синдром
• Ерб-Шаркоова парализа
• Лоу Геригова болест или Амиотрофична латерална склероза,

Живот и каријера

Утемељивач савремене неурологије Жан-Мартен Шарко рођен је у Паризу 29. новембра 1825, када неурологија још није била препозната као засебна медицинска специјалност. У 23. години живота Шарко је завршио медицину и одмах започео каријеру лекара у болници фр. Hospital de la Salpêtrière, где је шеф клинике (фр. Chef de Clinique) постао 1853. године.

На место професор патолошке анатомије Уневезитета у Паризу Жан-Мартен Шарко постављен је 1872. године. Дужност универзитетског професора обављао је све до своје смрти 16. августа 1893.

Дело

Као полиглота, Жан-Мартен Шарко био је у могућности да се упозна са одговарајућом неуролошком и другом медицинском литературом, на француском, енглеском, италијанском и немачком језику, и тако стекне солидна знања из анатомије, физиологије и патологије нервног система, као и општа знања из геронтологије, болести зглобова, плућа итд.

Током своје универзитетске каријере, поред бројних неуролошких обољења Жан-Мартен Шарко разјашњавао је парадигму хистерије и хипнозе у свом тадашњем одређењу. Након што је 13. фебруара 1882. у Француској академији наука, приказао свој рад „О различитим нервним стањима узрокованих психозом код хистерика“ Жан-Мартен Шарко је добио научну легитимност за даља истраживања у овој области.

Жан-Мартен Шарко на једном од предавања демонстрира примену хипнозе код хистерије.

По својој професионалној едукацији и опредељењу патолог, Шарко је проучава повезаност између клиничких знакова и симптома, као и анатомије и патологије на дневној основи. Захваљујући свом изванредном памћењу и ликовним способностима, Шарко је нацртао бројне скице и цртеже, који ће чинити основ за илустрацију његових истраживања и бројних важних открића.

Као професор Жан-Мартен Шарко, је због његове изузетне елоквенције и ораторства, својим предавањима дао нову литерарну димензију због чега је био изузетно цењен међу студентима Универзитета у Паризу, који су масовно посећивали његова предавања. Жан-Мартен Шарко је био и неуморан радник, и на радном месту свакодневно је остајао до јутарњих сати.

Једино задовољство у коме је Шарко уживао била је музика. Уторком увече слушао је озбиљну музику, најчешће Лудвига ван Бетовена, који му је био омиљен композитор.

Његово дело после Шаркоове смрти наставили су његови студената, међу којима су били најзначајнији: Сигмунд Фројд, Чарлс Бабински, Алфред Бинет, Пјер Жанет, Gilles de la Tourette.

Описи и класификације бројних болести и стања са којима се Жан-Мартен Шарко бавио (међу којима има и оних које данас носе његово име), имају не само фактографски и медицински значај, већ и ликовни значај, због бројних скица, као и књижевни значај због начина излагања и презентације његових предавања.

Жан-Мартен Шаркоове књиге и многобројне белешке са предавања преведене су на многе језике и данас чине значајну основу за изучавање савремних неуролошких области. Историчари медицине га због бројних заслуга у области истраживачке медицине, сврставају у најужи круг кандидата за најутицајнијег лекара у историји медицине.

Библиографија

• Études pour servir à l’histoire de l’affection décrite sous les noms de goutte asthénique primitive, nodosités des jointures, rhumatisme articulaire chronique (forme primitive). Doctoral thesis, 1853.
• Observation de leucocythémie. Written with Charles Philippe Robin (1821-1885).Comptes rendus de la Société de biologie. Paris, 1853; 44. Charcot-Leyden crystals.
• De l’expectoration en médecine. Paris, 1857.
• Note sur les cristaux particuliers trouvés dans le sang et les viscères d’un sujet leucémique. Written with E. F. A. Vulpian. Gazette médicale de Paris, 1860; 7: 755.
• De la pneumonie chronique. Paris, 1860.
• Contribution à l’étude des altérations anatomiques de la goutte. Written with André Victor Cornil. Comptes rendus de la Société de biologie (Mémoires). Paris, (1863); 1864, 3rd series, 5: 139-163.
• Douleurs fulgurantes de l’ataxie sans incoordination des mouvements; sclérose commençante des cordons postérieurs de la moëlle épinière. Written with Abel Bouchard (1833-1899).
• Leçons cliniques sur les maladies des vieillards et les maladies chroniques. Paris, 1868.
• Histologie de la sclérose en plaques . Gazette des hôpitaux. Paris. 41: 554—555. 1868.  .
• „Deuz cas d'atrophie musculaire progressive avec lésions de la substance grise et des faisceaux antéro-latéraux de la moëlle épinière”. Archives de physiologie normale et pathologique, Paris. 2: 744—760. 1869. . Description of the lesions of the spinal cord in muscular atrophy.
• Une observation de paralysie infantile s’accompagnement d’une altération des cornes antérieures de la substance grise de la moëlle. Written with Alex Joffroy (1844-1908).Comptes rendus de la Société de biologie, Paris, (1869), 1870, 5th series. . 1: 312—315.  .
• Leçons sur les maladies du système nerveux faites à la Salpêtrière.5 volumes, Paris, A.Delahaye, 1872-1887. English translation, 1877-1889. With Charcot-Weiss-baker syndrome.
• Leçons sur les maladies du foie, des voies biliares et des reins faites à la Faculté de Médecine de Paris. Paris: Progrés Médical & Adrien Delahaye, 1877. English translation, New York, 1878.
• Oeuvres complètes. 9 volumes. Paris, Bureaux de Progrés Médical [and other publishers], 1886-1890.
• Sur une forme particulière d'atrophie musculaire progressive, souvent familiale débutant par les pieds et les jambes et atteignant plus tard les mains. Written with Pierre Marie.Revue médicale, Paris, 1886, 6: 97-138. Charcot-Marie-Tooth disease or syndrome.
• Neue Vorlesungen über die Krankheiten des Nervensystems insbesondere über Hysterie. Autorisirte deutsche Ausgabe von Sigm. Freud. Leipzig, Toeplitz, 1886.
• Sur un cas de coecite’ verbales. Ouvres Completes de Charcot. Paris, Delehaye, Lecrosnier, 1887. Charcot-Wilbrand syndrome.
• Les démoniaques dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, A. Delahaye & E. Lecrosnier, 1887. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
• Leçons du mardi à la Salpêtrière. Policlinique 1888-1889. Progrès médical, Paris, 1889.
• Les difformes et les maladies dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, Lecrosnier & Babe, 1889. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
• Leçons du mardi à la Salpêtrière. 2 volumes; Paris, 1889-1890.
• Les centres moteurs corticaux chez l'homme. With Jean Albert Pitres (1848-1927). Paris, Rueff & Cie., 1895.
• Charles-Joseph Bouchard: Des dégenerations secondaires de la moëlle épinière. Archives génerales de médecine, Paris, 1866. English translation by E. R. Hun, Utica, 1869.

Литература

• Alvarado, C. (мај 2009). „Nineteenth-Century Hysteria and Hypnosis: A Historical Note on Blanche Wittmann” (PDF). Australian Journal of Clinical and Experimental Hypnosis. 37 (1): 21—36. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bogousslavsky J, Paciaroni M (2010). „Did Jean-Martin Charcot contribute to stroke?” (PDF). Eur. Neurol. 64 (1): 27—32. PMID 20588046. S2CID 8676868. doi:10.1159/000317073. 
• Broussolle E, Poirier J, Clarac F, Barbara JG (април 2012). „Figures and institutions of the neurological sciences in Paris from 1800 to 1950. Part III: neurology” (PDF). Rev. Neurol. (Paris). 168 (4): 301—20. PMID 22387204. doi:10.1016/j.neurol.2011.10.006. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2019. 
• Clanet M (јун 2008). „Jean-Martin Charcot. 1825 to 1893”. Int MS J. 15 (2): 59—61. PMID 18782501. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 03. 2019. г. Приступљено 25. 08. 2019. 
• Ekbom K (јануар 1992). „The man behind the syndrome: Jean-Martin Charcot”. J Hist Neurosci. 1 (1): 39—45. PMID 11618414. doi:10.1080/09647049209525513. 
• Goetz, CG (2009). „Chapter 15 Jean-Martin Charcot and the anatomo-clinical method of neurology”. Handb Clin Neurol. Handbook of Clinical Neurology. 95: 203—12. ISBN 978-0-444-52009-8. PMID 19892118. doi:10.1016/S0072-9752(08)02115-5. 
• Goetz, CG (март 2006). „Charcot in contemporary literature”. J Hist Neurosci. 15 (1): 22—30. PMID 16443570. S2CID 22805641. doi:10.1080/096470490944707. 
• Goetz, CG (јул 2007). „J.-M. Charcot and simulated neurologic disease: attitudes and diagnostic strategies”. Neurology. 69 (1): 103—9. PMID 17606887. S2CID 35706091. doi:10.1212/01.wnl.0000265061.46526.77. 
• Goetz, CG (мај 2010). „Shaking up the Salpetriere: Jean-Martin Charcot and mercury-induced tremor”. Neurology. 74 (21): 1739—42. PMC 3462583 . PMID 20498442. doi:10.1212/WNL.0b013e3181e0439e. 
• Goetz CG, Chmura TA, Lanska DJ (мај 2001). „Seminal figures in the history of movement disorders: Sydenham, Parkinson, and Charcot: Part 6 of the MDS-sponsored history of Movement Disorders exhibit, Barcelona, June 2000”. Mov. Disord. 16 (3): 537—40. PMID 11391755. S2CID 22447206. doi:10.1002/mds.1113. 
• Goetz CG, Harter DH (октобар 2009). „Charcot and Pasteur: intersecting orbits in fin de siècle French medicine”. J Hist Neurosci. 18 (4): 378—86. PMID 20183219. S2CID 28384904. doi:10.1080/09647040802536967. 
• Guillain, Georges (1959). J.-M. Charcot 1825–1893: His Life-His Work. Paul B. Hoeber, Inc. 
• Hustvedt, Asti (2011). Medical Muses: Hysteria in Nineteenth-Century Paris. Bloomsbury. 
• Rowland, LP (март 2001). „How amyotrophic lateral sclerosis got its name: the clinical-pathologic genius of Jean-Martin Charcot”. Arch. Neurol. 58 (3): 512—5. PMID 11255459. doi:10.1001/archneur.58.3.512. 
• Teive HA, Almeida SM, Arruda WO, Sá DS, Werneck LC (јун 2001). „Charcot and Brazil” (PDF). Arq Neuropsiquiatr. 59 (2–A): 295—9. PMID 11400048. doi:10.1590/S0004-282X2001000200032. 
• Teive HA, Arruda WO, Werneck LC (септембар 2005). „Rosalie: the Brazilian female monkey of Charcot” (PDF). Arq Neuropsiquiatr. 63 (3A): 707—8. PMID 16172730. doi:10.1590/s0004-282x2005000400031. 
• Teive HA, Munhoz RP, Barbosa ER (јун 2007). „Little-known scientific contributions of J-M Charcot” (PDF). Clinics (Sao Paulo). 62 (3): 211—4. PMID 17589659. doi:10.1590/s1807-59322007000300003. 
• Teive HA, Zavala JA, Iwamoto FM, Sá D, Carraro H, Werneck LC (септембар 2001). „[Contributions of Charcot and Marsden to the development of movement disorders in the 19th and 20th centuries]”. Arq Neuropsiquiatr (на језику: португалски). 59 (3–A): 633—6. PMID 11588652. doi:10.1590/S0004-282X2001000400030. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Жан-Мартен Шарко на Викимедијиној остави

• Biography and bibliography in the Virtual Laboratory of the Max Planck Institute for the History of Science]
• Charcot lectures on diseases of the brain and nervous system