Ждрал

Ždral (lat. Grus grus) vrsta je ptice koja pripada porodici ždralova (lat. Gruidae). To je ptica dužine od 96 do 119 centimetara, promera krila većeg od 2 metra. Ima duge noge i vrat koji je u letu ispružen. Zbog sive boje tela naziva se i sivi ždral. Krila su tamnije boje. Odrasla ptica na glavi i vratu ima belu prugu, a na vrhu glave crvenu mrlju.

Ždral
Ždral
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Gruiformes
Porodica:	Gruidae
Rod:	Grus
Vrsta:	G. grus
Binomno ime
Grus grus (Linnaeus, 1758)
Rasprostranjenje ždrala:   mesto razmnožavanja   mesto zimovanja Zelena linija : migraciona ruta

Morfološke karakteristike

Ždral je velika ptica. Može biti duga od 96 do 119 centimetara, sa rasponom krila od 180 do 222 centimetra. Težine je od 4,5 do 6 kilograma. Pokriven je sivim perjem, dok su mu krila tamnija, kao i glava, na kojoj se takođe nalazi i bela štrafta. Takođe, adultne jedinke u fazi parenja imaju narandžasto-braonkastu boju perja na leđima. Odrasle jedinke na vrhu glave imaju i crvenu mrlju. Svetložuti kljun je dug, ali kraći od rodinog. Veoma vešto leti. Na kraju dugih, sivih nogu nalaze se kandže. Rep mu je crn i kratak. Mužjak i ženka su veoma slični, ali su mužjaci malo krupniji.

Stanište

Preferira velike, izolovane teritorije gde mu niko neće smetati. Međutim, navikao se na ljude, tako da može da preživi i u kultivisanim područjima. Gnezdeća staništa su močvare i tresave okružene četinarskim šumama. Gnezda gradi na zemlji, sakrivena u vegetaciji. Hrani se raznovrsnom hranom biljnog porekla i sitnim životinjama. Ugrožen je nestankom staništa, ali i ubijanjem (posebno prilikom seobe, na Bliskom istoku i u zemljama Mediterana), kao i trovanjem pesticidima.

Rasprostranjenje i migracija

Ždral naseljava severne delove Evrope, umerenu i severnu Aziju. Selica je koja zimu provodi u Africi i na Mediteranu. Prilikom seobe veliki broj primeraka zadržava se na ustaljenim odmaralištima duž migratornih puteva (plitka jezera, močvare i slično), gde ptice uglavnom provode noć, dok se tokom dana hrane po okolnim poljoprivrednim površinama i otvorenim staništima.

U prošlosti ždral je bio gnezdarica tresava Vlasinskog jezera, koje su danas u velikoj meri uništene podizanjem nivoa jezera. Danas su ždralovi u Srbiji redovno prisutni u periodu seobe, kada se mogu sresti u svim delovima zemlje. Evropski značajna migratorna stanica ždralova je plitko i zaslanjeno jezero Slano Kopovo kod Novog Bečeja, na kojem se tokom jesenje seobe na noćenju okuplja i do 20.000 jedinki. Odatle ždralovi migriraju prema jugozapadu, do kraških polja u Dinarskim planinama, odakle odleću ka Italiji i severnoj Africi. Pored Slanog Kopova, ždralovi se u nešto većem broju zadržavaju na još nekoliko slatinskih područja kao što su Rusanda, Okanj, pašnjaci oko Čoke, Mokrina i dr, dok se tokom dana hrane na poljoprivrednim staništima širom Vojvodine.

Određeni broj ždralova svake godine prezimljuje u Srbiji.

Status zaštite

Ždral je zaštićen prema sledećim zakonima i direktivama:

• IUCN-ova Crvena lista ugroženih životinja - kategorija poslednja briga Least concern (LC)
• Direktiva o pticama EU - Annex I;
• Ptice od posebnog značaja za zaštitu u Evropi: SPEC 2
• Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Annex I
• Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva

Galerija

• 
  Ždralovi
• 
  Jato ždralova
• 
  Ždral
• 
  Ždralovi na migraciji
• 
  Ždralovi u jezeru
• 
  Veliko jato ždralova
• 
  Jaje

Literatura

• Gabor M. 2014: Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u Evropskoj uniji, Protego, Subotica.
• "Collins Bird Guide, second edition". HarperCollins. Retrieved 23 November 2009.

Spoljašnje veze

• Bioras-portal o biološkoj raznovrsnosti - Ždral Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2017)
• ptice.net - Seoba i zimovanje