Zagorka Stojanović
Zagorka Stojanović (Beograd, 1939) srpska je umetnica. Aktivna je kao slikarka, tapiserist, kostimograf, scenograf, ilustrator i modni kreator. Od svega čime se bavila najviše voli tkanje tapiserija i odevnih predmeta, pa Zagorka često za sebe kaže da je „tkalja koja je završila akademiju za primenjene umetnosti“. Član je ULUPUDS-a i Udruženja filmskih radnika. Do sada je izlagala ne preko šezdeset kolektivnik i preko trideset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.[1][2]
| Zagorka Stojanović | |
|---|---|
 Zagorka Stojanović (desno) na otvaranju samostalne izložbe u Nišu marta 2013. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. jul 1939. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Polje | slikarstvo, tapiserija, kostimografija, scenografija |
Život i karijera uredi
Zagorka Stojanović je rođena 7. jula 1939. godine u Beogradu od oca Svetomira i majke Ljubinke. Osnovno i srednje školovanje, pohađala je u Čačku, Kragujevcu i Beogradu. Diplomirala je 1964. godine u Beogradu na Akademiji primenjenih umetnosti, Odsek za tekstil, u klasi profesora Dragutina Mitrinovića.[3]
Zagorka Stojanović se jedno vreme usavršavala na studijskim putovanjima u Italiji i Poljskoj, gde je učestvovala na mnogobrojnim izložbama koje su predstavljale Jugoslaviju i Srbiju u svetu.
Od 1982. do 1991. godine Zagorka je živela i stvarala u Zagrebu, gde je na poziv Fadila Hadžića radila u kabareu „Jazavac“, kao kostimograf. Jedno vreme u Zagrebu je bila i predsednica tamošnje Tekstilne sekcije. Nakon izbijanja sukoba devedesetih godina 20. veka, na prostoru Hrvatske, Zagorka se vratila, na novi početak, u svoj rodni Beograd i umetničku radionicu u Rakarima, i tu nastavila svoj život i dalji rad kao samostalni umetnik.
Zagorka Stojanović je radila i kao kostimograf u mnogim pozorištima u Jugoslaviji, Rumuniji i Francuskoj, i kostimom, a često i rešavanjem kompletne scenografije u tekstilu, do sada opremila više od sto pozorišnih predstava. Radila je i kao kostimograf za mnogobrojne filmove, televizijske serije, šou programe, televizijske prenose zajedničkih proslava i drugo.[4]
Zagorka je osnovala Tkački dvor gde stvara svoje kreacije u samoći seoske kuće u Rakarima, uz koje se kako ona to kaže "igra“.
| „ | Izabrala sam da budem sama - kaže umetnica - to je meni značajno jer sama mogu da se izborim svime. Mada ja nemam potrebu više da se borim. Nešto, ako je nekada bilo borba, moj život je sada postao igra.[5] | ” |
Živi i stvara u Beogradu i u Rakarima.[3] Dobitnica je nacionalne penzije Republike Srbije.
Njena rođena sestra je Milka Stojanović, poznata srpska operska pevačica (sopran).
Umetnički rad uredi
Zagorka Stojanović je tapiserista, kostimograf, scenograf, ilustrator, modni kreator, „tkalja koja je završila Akademiju za primenjenu umetnost”, kako ona to često za sebe voli da kaže.[6]
U likovni život Srbije Zagorka Stojanović se uključila, jako rano još kao student na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Istraživanjem granica mogućnosti, pre svega u slikarskoj tehnici tapiserija, Zagorka je ostvarila vrhunac u „skulpturama“ izvedenim tkanjem, „čija apstraktna figuracija gotovo da gubi dodir sa starim zanatom“.[3]
Poslednjih godina, Zagorka Stojanović, kao tapiserist neguje sasvim nov izraz u svojim kreacijama - ikonotkanje. Njen novi umetnički izraz zasnovan je na skoro kanonski verodostojno istkanim ikonama, po vizantijskom ključu, koje doslovno citiraju i prate tok Zagorkine izvorne ideje. Poliptih „Deisis“, pet ikona-tkanica, iz tog Zagorkinog slikarkinog opusa, nagrađen je Gran prijem u umetničkoj koloniji „Mileševa 93“, da bi sledećih godina bio izložen i na izložbama u Njujorku i Parizu.
Umetnički zanat tkanja, Zagorka je učila po seoskim naseljima Srbije, od starih tkalja, koje su joj otkrile neizmerne mogućnosti tkanja, koje je ona nadogradila i usavršila. Zahvaljujući tim saznanjima, i ličnim veštinama, Zagorka svoje tkanice-tapiserije, radi do savršenstva. Njima je ukrasila ogromne prostore moderne arhitekture, čiji zidovi od hladnog materijala, betona, čelika, stakla, sada oplemenjuju tapiserije ove poznate srpske tkalje-tapiseristkinje. Zagorkine tapiserije i ikonotkanja, sa zlatnim nitima i Ahtirskom Bogorodicom, stigle su do privatnih zbirki i muzeja, Amerike i Južne Afrike.
Zagorka Stojanović svoja tkačka i umetnička znanja nesebično prenosi brojnim tkaljama, kostimografima i tapiseristima na brojnim kursevima, letnjim školama i radionicama širom Srbije, i sa nadom da će „ta naša tradicija izaći iz okvira arhivske građe etnologije,“ Zagorka o tim svojim nastojanjima kaže:
| „ | Preuzimam lepotu duha bezimenih tkalje. Moja najveća ljubav je tkanje. Danas se tkani predmeti se sve više gledaju, posmatraju, ali retko ko tka. Zato je tkanje kao zemljopis narodne duše, veština koja polako izumire. Sve tkalje tkaju na istoj niti jer je reč o drevnoj veštini. Kada tkam osećam se između neba i zemlje. Tkanje predstavlja unutrašnje zapise tradicije u punoj vernosti...koju sam je učila i od starih tkalja po selima Srbije. | ” |
Samostalne izložbe uredi
| Godina | U zemlji | Godina | U inostranstvu |
|---|---|---|---|
| 2015. | Mandorla Jedne Ikone - izložba tapiserija, Kulturni centar Novi Pazar | ||
| 2015. | Mandorla jedne ikone, Galerija „Čedomir Krstić“, Pirot | ||
| 2014. | Mandorla jedne ikone, Narodni muzej Valjevo | ||
| 2013. | Mandorla jedne ikone, Galerija „Srbija“, Niš | ||
| 2013. |
Mandorla jedne ikone, Galerija Doma Vojske Srbije, Beograd |
||
| 2012. | Mandorla jedne ikone, Galerija tapiserija „Boško Petrović“, Petrovaradin |
||
| 2009. | Moja rukotvorstva, Muzej u Prijepolju | ||
| 2009. | Moja rukotvorstva, Narodni muzej u Čačku | ||
| 2009. | Darovi radosti - kolaži, Beograd galerija Progres | ||
| 2008. | Moja rukotvorstva, Moderna galerija Lazarevac | ||
| 2008. | Darovi radosti - kolaži, Muzej na otvorenom Staro Selo Sirogojno |
||
| 2006. | Krstovi, Galerija Salaš, Beograd | ||
| 2001. | Artrakti, Beograd | ||
| 2000 | Ras predanje, Beograd | 2000. | Tapiserije, Bukurešt |
| 1966. | Tapiserije, Mionica Tapiserije, Sirogojno Tapiserije, Nikšić Tapiserije, Užice Tapiserije, Leskovac |
||
| 1995. | Tapiserije - Ikonotkanje, Pariz | ||
| 1994. | Tapiserije - Ikonotkanje, Njujork | ||
| 1990. | Tkačnice, Beograd Kolaži, Beograd Lomljene šarenice, Novi Pazar Tkanja objekti, Beograd, Niš, Aranđelovac |
||
| 1989. | Kostimografija i makete, Zagreb Kolaži, Zagreb Tkačnice, Zagreb | ||
| 1988. | Tkanja objekti Zagreb, Banja Luka Tkanja objekti Lođ (Poljska) | ||
| 1979. | Tapiserije, Novi Pazar, Raška | ||
| 1978. | Tapiserije, Novi Beograd, Petrovac na Mlavi | 1978. | Tapiserije Lođ, Konin (Poljska) |
| 1977. | Tapiserije, Jagodina, Rekovac, Uzdin | ||
| 1975 | Tapiserije, Beograd | ||
| 1974. | Tapiserije, Skoplje | ||
| 1965. | Crteži, Beograd |
Učešće na izložbama i likovnim kolonijama uredi
Zagorka Stojanović je učestvovala na šezdesetak kolektivnim izložbi kao što su: Oktobarski salon, Majski salon, Međunarodno trijenale tapiserije u Lođu (Poljska) 1978. i 1981. itd.[7]
Nagrade i priznanja uredi
- 2016. Vukova nagrada
- 2012. Godišnja nagrada „Ataljea 61“ za tapiseriju
- 2009. Nagrada za kostim na drugom festivalu pozorišta u Brčkom
- 2000. Nagrada za životno delo ULUPUDS-a
- 1988. Godišnja nagrada ULUPUDS-a
- 1998. Zlatna značka KPZ
- 1994. Nagrada „Beli anđeo“ - Mileševa
- 1991. Nagrade za kostimografiju na pozorišnim susretima „Joakim Vujić“
- 1988. Nagrade za kostimografiju na Danima satire Zagreba
- 1981. Nagrade na izložbi „Tapiserija Beograd“
- 1978. Diplome za tapiseriju na Majskom salonu, Beograd
- 1975. Otkupne nagrade za tapiseriju na Oktobarskom salonu, Beograd
- 1975. Godišnje nagrade ULUPUDS-a
- 1962. Nagrada za tekstil na Sajmu mode u Beogradu
Galerija uredi
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Uvodni tekst: Zorice Zlatić Ivković u katalogu za izložbu: Zagorka Stojanović. moja rukotvorstva,(2009) Narodni muzej, Čačak str.2.
- ^ Zagorka Stojanović, Samostalne izložbe [1]. Pristupljeno 27. 4. 2013* Subotić I, Prodanović M, Kadijević Đ, Zagork Stojanović, Recenzije, [2]. Pristupljeno 27. 4. 2013
- ^ a b v Todorović, Nikola. „ČAROBNE ŠAJKAČE I ĆILIMI ZAGORKE STOJANOVIĆ Srpska umetnica gazi devetu deceniju i tka ljubav, otkrila nam je koja je njena TAJNA VITALNOSTI I SREĆE (FOTO)”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-28.
- ^ „Zagorka STOJANOVIĆ; umetnica-tkalja, kostimograf”. www.srbijanac.rs. Arhivirano iz originala 24. 06. 2021. g. Pristupljeno 2021-06-19.
- ^ Rajna Popović (2010), Zagorka Stojanović:Kreira i haljinu i - bećar-paprikaš U:politika.rs. Pristupljeno 27. 4. 2013
- ^ Milica Todorović, Zorice Zlatić Ivković, u: katalog za izložbu Mandorala jedne ikone, Galerija savremenih umetnosti Niš, 2013 str.3-6.
- ^ M.M. „Izložba tapiserija Zagorke Stojanović u galeriji Doma Vojske”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-06-19.
Spoljašnje veze uredi
- Čovek je odgovoran za čuvanje svoje slobode („Politika“, 28. april 2013) Pristupljeno 27. 4. 2013
- ULUPUDS Dobitnici Nagrade za Životno delo - ULUPUDS-a. Pristupljeno 27. 4. 2013
- Lični kosmos: Kuća tkanja u selu Rakari - RTS Beograd, 15. 3. 2020.
- Zagorka Stojanović, sajt umetnice
- Izložba tapiserija Zagorke Stojanović „Mandorla jedne ikone“, Niš, Galerija Srbija, 7-26.mart 2013.
- Tkanje je važnije od leta na Mars („Politika“, 22. april 2014)
- Tkanje je kao zemljopis narodne duše („Politika”, 7. februar 2017)
