Zakon (pravo)

Zakon je normativni akt države koji tačno po određenom postupku donosi njen zakonodavni organ. Zakon je nakon ustava, najviši najvažniji pravni akt i svi drugi pravni akti u državi moraju biti u skladu s njim jer su oni akti niže pravne snage (podzakonski akti). To jest da poštuju načelo zakonitosti. Zakonima se uređuju društveni odnosi u svim oblastima života. Zakonom se društvena pravila pretvaraju u norme, koje su obavezujuće za sve građane.

Pred zakonom su svi jednaki.

Zakonodavni organ je:

ali u većini zemalja jednostavno - parlament. Važno je razlikovati zakone i zakonike. Zakon uređuje određenu konkretnu materiju pravnog sistema (krivični zakon), dok zakonik ima opštiji karakter − uređuje širu oblast od zakona. Primer zakonika je Napoleonov zakonik ili istorijski Hamurabijev zakonik ili Dušanov zakonik.

Pojam zakonaUredi

Pojam zakona se može definisati u formalnom i materijalnom smislu.

„U formalnom smislu, zakon je pisani pravni akt s najvišom pravnom snagom, koji donose posebni zakonodavni organi, po posebnom postupku. Pri takvom određivanju pojma zakona ne ulazi se i u pitanje njegove sadržine. Tako svi akti koje donese određeni organ (zakonodavni) u formi određenoj za donošenje zakona jesu zakoni, bez obzira kakva im je sadržina. Njihova sadržina može biti različita, tj. oni mogu sadržati bilo opšte bilo pojedinačne norme.“

U moderno doba ulogu zakonodavca kroz primenu načela narodne suverenosti preuzima parlament kao predstavnički organ.

Elementi zakonodavne procedure:

  1. izrada nacrta zakona
  2. razmatranje u parlamentarnim odborima
  3. rasprava na plenumu (u celini ili pojedinostima)
  4. glasanje
  5. proglašenje (od strane predsednika države - promulgacija)
  6. objavljivanje
  7. stupanje na snagu

„Pojam zakona u materijalnom smislu se određuje po sadržini akta, tj. po normama koje akt sadrži. Tako se kao zakon u materijalnom smislu smatra samo onaj pravni akt koji sadrži opšte norme – dakle, svaki opšti akt, i to bez obzira kakva mu je forma. Može, dakle, neki akt po svojoj formi i ne biti zakon, već npr. uredba, a da ipak bude zakon u materijalnom smislu, jer je opšti akt. Kao posebna vrsta izvora prava, zakoni su samo akti koji su istovremeno zakoni i u formalnom i u materijalnom smislu, tj. samo oni koje donosi zakonodavni organ u zakonodavnoj formi i koji sadrže opšte norme.[1]

Donošenje zakona u Republici SrbijiUredi

Predlog zakonaUredi

Tekstove predloga zakona najčešće pišu pravnici i drugi stručnjaci za posebne oblasti zaposleni u ministarstvima. Njima u radu pomažu i drugi stručnjaci i naučni radnici koji mogu doprineti da predlog zakona bude što bolji. Ponekad se organizuje i javno slušanje o nacrtu zakona (učesnici javnog slušanja su članovi odbora, narodni poslanici i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja).

Pravo predlaganja zakona imaju:

Predlog zakona se sastoji iz dva dela – teksta predloga i obrazloženja. Ovlašćeni predlagač tekst predloga zakona upućuje Narodnoj skupštini. Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim skupštinskim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač (ako zakon predloži 30 000 birača, skupština autonomne pokrajine ili narodni poslanik).

Predloge zakona koji su podneti Narodnoj skupštini uvek razmatra Zakonodavni odbor. Ovaj odbor razmatra predloge zakona sa stanovišta njihove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom. Predloge zakona mogu razmatrati još neki odbori, u skladu sa svojim delokrugom koji je utvrđen Poslovnikom Narodne skupštine.

Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine, može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.

Amandmani na predlog zakonaUredi

Amandmani su predlozi za izmenu i dopunu predloga zakona. Amandmani se podnose kada se predlaže izmena ili dopuna predloženih rešenja, bilo da se radi o materijalnoj izmeni ili dopuni, o potrebi da se izvrši pravno-tehnička redakcija predloženih odredaba ili njihovo međusobno usklađivanje.

Amandmane mogu podneti narodni poslanici, Vlada, skupština autonomne pokrajine, najmanje 30 000 birača, nadležni skupštinski odbor, Zaštitnik građana ili Narodna banka Srbije. Amandmani moraju biti obrazloženi.

Amandmani se podnose predsedniku Narodne skupštine počev od dana prijema predloga zakona u Narodnoj skupštini, a najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga zakona, osim ako se sednica Narodne skupštine sazove u roku kraćem od sedam dana. Ako se sednica sazove u kraćem roku, amandmani se podnose do početka prve načelne rasprave na sednici Narodne skupštine.

Povlačenje predloga zakona iz procedureUredi

Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.

Glasanje o zakonuUredi

Narodna skupština u Danu za glasanje odlučuje o predlozima zakona u načelu, pojedinostima i u celini. Ako predlog zakona bude prihvaćen u načelu, Narodna skupština prelazi na odlučivanje o amandmanima pojedinačno. Na kraju narodni poslanici glasaju o predlogu zakona u celini.

Većinom glasova svih narodnih poslanika (dakle 126 – jer Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika) zakon će biti izglasan. Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju Ustavom utvrđene oblasti državnog i društvenog života. U svim drugim slučajevima dovoljno je da „za“ glasa većina prisutnih narodnih poslanika, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 poslanika.

Donošenje zakona po hitnom postupkuUredi

Zakon se može doneti po hitnom postupku, ako se njime uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU. Predlagač zakona je dužan da navede razloge za donošenje zakona po hitnom postupku.

Predlog za donošenje zakona po hitnom postupku može se staviti na dnevni red sednice Narodne skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice. Ako zakon uređuje pitanja iz oblasti odbrane i bezbednosti, moguće ga je podneti i svega dva sata pre početka sednice, a ako je predlagač Vlada, predlog zakona se može staviti na dnevni red i ako je podnet u toku sednice Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Amandmani na predlog zakona koji se razmatra po hitnom postupku mogu se podnositi najkasnije do početka pretresa predloga zakona.

Proglašenje zakonaUredi

Zakon koji usvoji Narodna skupština šalje se predsedniku Republike, koji ga proglašava u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona. Ako je zakon donet po hitnom postupku, ovaj rok iznosi samo sedam dana. Predsednik Republike može zakon da vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje, uz pismeno obrazloženje. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.

Predsednik Republike može da odbije da proglasi zakon koji je izglasala Narodna skupština. Takav zakon, zajedno sa pismenim obrazloženjem, predsednik Republike vraća Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.

Objavljivanje zakonaUredi

Izglasani zakon mora biti objavljen pre nego što stupi na snagu. Na taj način sva zainteresovana lica imaju priliku da se upoznaju sa tekstom zakona. Zakoni se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije". Objavljeni zakoni se nalaze i na veb stranici Narodne skupštine.

Stupanje zakona na snaguUredi

Zakon stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. Često je u samom zakonu određeno da pojedini članovi, ili ceo zakon stupa na snagu protekom određenog vremena ili od tačno određenog datuma. Zakon može stupiti na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi koji moraju biti utvrđeni prilikom njegovog donošenja (npr. „viša sila”, interesi odbrane i bezbednosti itd.).

Zakone izvršava Vlada tako što donosi uredbe i druge podzakonske propise.

Kada zakon stupi na snagu, obavezuje sve subjekte na koje se odnosi. To znači i da možemo biti kažnjeni za njegovo nepoštovanje, ako je zakonom tako predviđeno. Kada se zakon objavi, pretpostavka je da je svako upoznat sa tekstom zakona.[2]

Prestanak važnosti zakonaUredi

  1. Donošenjem novog zakona koji uređuje tu oblast (najčešći razlog)
  2. Na osnovu odluke Ustavnog suda (u tom slučaju, moguće je da prestanu da važe samo pojedine odredbe zakona)
  3. Istekom vremena na koje je donet

GalerijaUredi

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Pravna enciklopedija“ – Savremena administracija, Beograd, 1985.
  2. ^ Narodna skupština Republike Srbije | Naslovna strana, Pristupljeno 5. 4. 2013.

Spoljašnje vezeUredi

  1. „Službeni glasnik Republike Srbije"
  2. Zakoni Srbije, zakoni u pripremi, nacrti zakona, zakoni na engleskom jeziku
  3. U pravu si - vodič kroz zakon
  4. Svako ima pravo!