Звездасти анис
Zvezdasti anis (llicium verum) je zimzeleni žbun ili omanje drvo iz severoistočnog Vijetnama i jugozapadne Kine. Kao začin koristi se omotač plodova, meškova koji su spojeni u zvezdastu formu. Naziva se zvezdsati anis ili kineski anis jer aroma podseća na naš anis (Pimpinella anisum). Etarsko ulje zvezdastog anisa se koristi u kuvanju, za izradu parfema, sapuna, zubne paste, tečnosti za usta i krema za kožu. Oko 90% svetskih useva zvezdastog anisa se koristi za izolovanje šikiminske kiseline koja je sirovina za oseltamivir
| Illicium verum | |
|---|---|
| |
| Plodovi i semena zvezdastog anisa | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | I. verum
|
| Binomno ime | |
| Illicium verum | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Nomenklatura uredi
Illicium potiče od latinskog illicio , što znači "namamiti". U Persijskom, anis se zove بادیان bādiyān, odakle je francuski naziv badiane.
Upotreba uredi
U kulinarstvu uredi
Zvezdasti anis sadrži anetol, isti sastojak, koji daje ukus i miris anisu. Odnedavno, zvezdasti anis je čvrsto ušao u upotrebu na Zapadu kao začin, jeftinija zamena za anis, kao i u proizvodnji alkoholnih pića, pre svega likera Galiano. Takođe se koristi u proizvodnji sambuke, pastisa i mnogih vrsta apsinta. Anis poboljšava ukus mesa.[traži se izvor] Koristi se kao začin u pripremi biriani i masala svih krajeva Indijskog potkontinenta. Raširen je u kineskoj i u indijskoj kuhinji , u malajskom i indonežanskom kulinarstvu. Gaji se za komercijalnu upotrebu u Kini, Indiji i većini drugih zemalja u Aziji. Zvezdasti anis je sastojak tradicionalne mešavine pet začina kineske kuhinje. On je takođe glavni sastojak u stvaranju phở, a vijetnamske supe sa rezancima.Takođe se koristi u francuskim receptima za kuvano vino. Ako se doda u kafu produbljuje i obogaćuje ukus.[traži se izvor]
Lekovita svojstva uredi
Zv. anis je glavni izvor hemijskog jedinjenja šikiminske kiseline, osnovnog prekursora u sintezi leka protiv gripa - oseltamivir (Tamiflu).[2] Premda šikiminsku kiselinu produkuje većina autotrofnih organizama, zvzdasti anis je glavni industrijski izvor. 2005. godine, došlo je do privremene nestašice zvezdastog anisa zbog povećanih potreba za proizvodnjom leka "Tamiflu". Kasnije te godine, otkrivena je metoda za dobijanje šikiminske kiseline pomoću bakterija.[3][4][5] Roš, danas dobija deo sirovina fermentacijom pomoću, Ešerihije koli bakterije. 2009. kada je izbila epidemija svinjskog gripa došlo je do nove nestašice, a cene su podivljale, jer su širom sveta pravljene zalihe Tamiflua.[6]
Zvezdasti anis se gaji u četiri kineske provincije i sakuplja u martu-maju. Šikiminska kiselina se izoluje iz semena u 10 faza, u procesu proizvodnje koji traje godinu dana. [traži se izvor]
U tradicionalnoj kineskoj medicini, zv. anis se smatra biljkom koja greje i pokreće i koristi se da pomogne u ublažavanju zadržavanja hladnoće u telu.
Japanski zvezdasti anis (Illicium anisatum) je slična drvenasta vrsta, veoma toksična i nejestiva. U Japanu je korišćena za spaljivanje kao tamjan. Smatra se da su slučajevi bolesti i neuroloških problema nakon korišćenja čaja od zvezdastog anisa, u stvari rezultat namernog ekonomski motivisanog falsifikovanja sa ovom vrstom. Japanski zvezda anis sadrži anisatin, koji izaziva jaku upalu bubrega, mokraćnih puteva i organa za varenje. Toksičnost I. anisatum, takođe poznatog i kao šikimi, rezultat je prisustva snažnog neurotoksina anisatina, neoanisatina, i pseudoanisatina, koji su nekompetativni antagonisti GABA receptora.[7]
Standardizacija uredi
- ISO 676:1995 - sadrži informacije o nomenklaturi sorte[8]
Identifikacija uredi
- je definisana u 4-om izdanju Evropske Farmakopeje [1153].
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Pristupljeno 3. 9. 2015.
- ^ Wang, G. W.; Hu, W. T.; Huang, B. K.; Qin, L. P. (2011). „Illicium verum: A review on its botany, traditional use, chemistry and pharmacology”. Journal of Ethnopharmacology. 136 (1): 10—20. PMID 21549817. doi:10.1016/j.jep.2011.04.051.
- ^ Bradley, D. (decembar 2005). „Star role for bacteria in controlling flu pandemic?”. Nature Reviews Drug Discovery. 4 (12): 945—946. ISSN 1474-1776. PMID 16370070. S2CID 30035056. doi:10.1038/nrd1917.Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Krämer, M.; Bongaerts, J.; Bovenberg, R.; Kremer, S.; Müller, U.; Orf, S.; Wubbolts, M.; Raeven, L. (2003). „Metabolic engineering for microbial production of shikimic acid”. Metabolic Engineering. 5 (4): 277—283. PMID 14642355. doi:10.1016/j.ymben.2003.09.001.
- ^ Johansson, L.; Lindskog, A.; Silfversparre, G.; Cimander, C.; Nielsen, K. F.; Lidén, G. (decembar 2005). „Shikimic acid production by a modified strain of E. coli (W3110.shik1) under phosphate-limited and carbon-limited conditions”. Biotechnology and Bioengineering. 92 (5): 541—552. ISSN 0006-3592. PMID 16240440. S2CID 19659961. doi:10.1002/bit.20546.Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Louisa Lim (18. 5. 2009). „Swine Flu Bumps Up Price Of Chinese Spice”. NPR.Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Perret, C.; Tabin, R.; Marcoz, J.-P.; Llor, J.; Cheseaux, J.-J. (2011). „Malaise du nourrisson pensez à une intoxication à l'anis étoilé” [Apparent life-threatening event in infants: think about star anise intoxication]. Archives de Pédiatrie. 18 (7): 750—753. PMID 21652187. doi:10.1016/j.arcped.2011.03.024.
- ^ International Organization for Standardization. „ISO 676:1995 Spices and condiments -- Botanical nomenclature”. Pristupljeno 8. 6. 2009.Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|accessdate=(pomoć)
