Звездасти анис (llicium verum) је зимзелени жбун или омање дрво из североисточног Вијетнама и југозападне Кине. Као зачин користи се омотач плодова, мешкова који су спојени у звездасту форму. Назива се звездсати анис или кинески анис јер арома подсећа на наш анис (Pimpinella anisum).  Етарско уље звездастог аниса се користи у кувању, за израду парфема, сапуна, зубне пасте, течности за уста и крема за кожу. Око 90% светских усева звездастог аниса се користи за изоловање шикиминске киселине која је сировина за оселтамивир

Illicium verum
Плодови и семена звездастог аниса
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
I. verum
Биномно име
Illicium verum
Синоними[1]
  • Illicium san-ki Perr.

Номенклатура уреди

Illicium потиче од латинског illicio , што значи "намамити". У Персијском, анис се зове بادیان bādiyān, одакле је француски назив badiane.

Употреба уреди

У кулинарству уреди

 
Друга страна плода
 
табла Франсоа Пјер Chaumetonса из 1833. "лековите флоре"

Звездасти анис садржи анетол, исти састојак, који даје укус и мирис  анису. Однедавно, звездасти анис је чврсто ушао у употребу на Западу као зачин, јефтинија замена за анис, као и у производњи алкохолних пића, пре свега ликера Галиано. Такође се користи у производњи самбуке, пастиса и многих врста апсинта. Анис побољшава укус меса.[тражи се извор] Користи се као зачин у припреми бириани и масала свих крајева Индијског потконтинента. Раширен је у кинеској и у индијској кухињи , у малајском и индонежанском кулинарству. Гаји се за комерцијалну употребу у Кини, Индији и већини других земаља у Азији. Звездасти анис је састојак традиционалне мешавине пет зачина кинеске кухиње. Он је такође главни састојак у стварању phở, а вијетнамске супе са резанцима.Такође се користи у француским рецептима за кувано вино. Ако се дода у кафу продубљује и обогаћује укус.[тражи се извор]

Лековита својства уреди

Зв. анис је главни извор хемијског једињења шикиминске киселине, основног прекурсора у синтези лека против грипа - оселтамивир (Тамифлу).[2]  Премда шикиминску киселину продукује већина аутотрофних организама, звздасти анис је главни индустријски извор. 2005. године, дошло је до привремене несташице звездастог аниса због повећаних потреба за производњом лека "Тамифлу". Касније те године, откривена је метода за добијање шикиминске киселине помоћу бактерија.[3][4][5] Рош, данас добија део сировина ферментацијом помоћу, Ешерихије коли бактерије. 2009. када је избила епидемија свињског грипа дошло је до нове несташице, а цене су подивљале, јер су широм света прављене залихе Тамифлуа.[6]

Звездасти анис се гаји у четири кинеске провинције и сакупља у марту-мају. Шикиминска киселина се изолује из семена у 10 фаза, у процесу производње који траје годину дана. [тражи се извор]

У традиционалној кинеској медицини, зв. анис се сматра биљком која греје и покреће и користи се да помогне у ублажавању задржавања хладноће у телу.

Јапански звездасти анис (Illicium anisatum) је слична дрвенаста врста, веома токсична и нејестива. У Јапану је коришћена за спаљивање као тамјан. Сматра се да су случајеви болести и неуролошких проблема након коришћења чаја од звездастог аниса, у ствари резултат намерног економски мотивисаног фалсификовања са овом врстом. Јапански звезда анис садржи anisatin, који изазива јаку упалу бубрега, мокраћних путева и органа за варење. Токсичност I. anisatum, такође познатоg i као šikimi, резултат је присуства снажног неуротоксина anisatinа, neoanisatinа, и pseudoanisatinа, који су некомпетативни антагонисти ГАБА рецептора.[7]

Стандардизација уреди

  • ИСО 676:1995 - садржи информације о номенклатури сорте[8]

Идентификација уреди

Види још  уреди

Референце уреди

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 3. 9. 2015. 
  2. ^ Wang, G. W.; Hu, W. T.; Huang, B. K.; Qin, L. P. (2011). „Illicium verum: A review on its botany, traditional use, chemistry and pharmacology”. Journal of Ethnopharmacology. 136 (1): 10—20. PMID 21549817. doi:10.1016/j.jep.2011.04.051. 
  3. ^ Bradley, D. (децембар 2005). „Star role for bacteria in controlling flu pandemic?”. Nature Reviews Drug Discovery. 4 (12): 945—946. ISSN 1474-1776. PMID 16370070. S2CID 30035056. doi:10.1038/nrd1917. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Krämer, M.; Bongaerts, J.; Bovenberg, R.; Kremer, S.; Müller, U.; Orf, S.; Wubbolts, M.; Raeven, L. (2003). „Metabolic engineering for microbial production of shikimic acid”. Metabolic Engineering. 5 (4): 277—283. PMID 14642355. doi:10.1016/j.ymben.2003.09.001. 
  5. ^ Johansson, L.; Lindskog, A.; Silfversparre, G.; Cimander, C.; Nielsen, K. F.; Lidén, G. (децембар 2005). „Shikimic acid production by a modified strain of E. coli (W3110.shik1) under phosphate-limited and carbon-limited conditions”. Biotechnology and Bioengineering. 92 (5): 541—552. ISSN 0006-3592. PMID 16240440. S2CID 19659961. doi:10.1002/bit.20546. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Louisa Lim (18. 5. 2009). „Swine Flu Bumps Up Price Of Chinese Spice”. NPR. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Perret, C.; Tabin, R.; Marcoz, J.-P.; Llor, J.; Cheseaux, J.-J. (2011). „Malaise du nourrisson pensez à une intoxication à l'anis étoilé” [Apparent life-threatening event in infants: think about star anise intoxication]. Archives de Pédiatrie. 18 (7): 750—753. PMID 21652187. doi:10.1016/j.arcped.2011.03.024. 
  8. ^ International Organization for Standardization. „ISO 676:1995 Spices and condiments -- Botanical nomenclature”. Приступљено 8. 6. 2009. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |accessdate= (помоћ)

Спољашње везе уреди