Zlatovrh
Zlatovrh planinski je vrh, planine Zlato, visok 1.422 metara,[1] Nalazi se neposredno iznad manastira Treskavac kod Prilepa.
| Zlatovrh | |
|---|---|
 Zlatovrh | |
| Geografske karakteristike | |
| Ndm. visina | 1.422 m |
| Koordinate | 41° 24′ 14″ S; 21° 32′ 14″ I / 41.403889° S; 21.537222° I |
| Geografija | |
  Zlatovrh | |
| Države |  Severna Makedonija |
| Masiv | Zlato Babuna |
Ime je dobio zbog odsjaja sunca koji nastaje u zoru iznad njegovih granitnih stena, u oblasti Pelagonije, jer liči na odsjaj zlata.
Prema legendi koju je napisao Gorče Petrov, vrh je dobio ime zbog zlatne jabuke postavljene na gromobranu na samom vrhu planine.[2] Gromobran je imao zlatnu loptu da bi privukao elektricitet. Inače, samo ime manastira “Treskavec“ ukazuje da ovo mesto ima jake i česte gromove.
Prirodni i geografski oblici uredi
Zlatovrh je najviši vrh planine Zlato koja proteže po istočnom ogranku planine Babuna. Planina se nalazi u blizini sela Prisad i proteže se skoro paralelnim pravcem istok-zapad sa blagim nagibom ka jugu.
Predeo je detaljno opisao Gorče Petrov (mkd. Ѓорче Петров). Opisao ga je kao mesto koje se prvi pogled melja svoj izgled. Babuna predstavlja veliko prostranstvo, veće od same planine, koja je u početku predstvljala samo veliku gomilu stena.[3]
Vrh je viši i masovniji u odnosu na vrhove Jakupica i Kozjaka, koji se takmiče u nebesko plavom izgledu nalik brdima koji se nalaze između njih. Zlatovrh je mali planinski vrh koji se sastoji iz dva dela: Dabničke planine i prostora između planine i Orevoačke reke.[4]
Danička reka silazi sa brda, i seče grad Prilep sa severa ka jugu, a ispod severne strane prolazi veleški put. Sa zapadne strane, silazi ka jugu nizak i pljosnat ram brda, koji se proteže čak do sela Konjari, ili 2 časa zapadno od Prilepa. Pod ugglom silazi ka jugu treći venac, koji završava vrhom Markove kule,ka severozapadnoj strani Prilepa, na čijoj južnoj strani je selo Varoš. Cela ova grupa je sasvim stenovita i bez drveća. Leska i trava po ravnicima su jedina vegetacija.
Ipak, donedavno, tu je rasla hrastova šuma.
Uspon uredi
.JPG)
Najviši planinski vrh Pelagonije, udaljen je desetak kilometara severozapadno od srednjovekovnog grada Prilepa, na stenovitim ograncima planinskog venca Babune.
Uspon na Zlatovrh je prilično težak, čak i opasan, zbog uslova na terenu poput velikih nagiba stena, između kojih se nalaze velike šupnjine. Staza može biti veoma klizava u kada pada kiša ili sneg i kada je staza pod ledom. Stene pored staze su od granita. Čvrste su, različitih nijansi zelene boje. Staze je dugačka oko 6 kilometara. U blizini staze nalazi se nekoliko izvora pijaće vode.
Pogled sa zapada i juga otvara vidik ka celom polju Prilepa u Pelagoniji koja je okružena Buševom planinom, gde se nalazi Kruševo. Sa juga se vidi cela Selečka planina a iza toga vrh Kajmakčalana. Saistočne strane vidi se greben Pletvar, veštačko prilepsko jezero i Dabnička planine.
U podnožju Zlatovrha, nalazi se manastir Treskavac, koji je u 14. veku obnovio car Dušan.
Izvori uredi
- ^ [Topografska karta: list Prilep (782), razmer 1:100 000, Voenogeografski institut, 1987]
- ^ [Petrov, Gьorče. Izučavanje Makedonije. Pečatnica Vъlkovъ, Sofiя. str.93]
- ^ Gorče Petrov - izdanje, Velika Sofija. str.93
- ^ planine i reke
