Zulfikar
Zulfikar (arap. ذو الفقار, tur. Zülfikar ili tur. dulfäqar od tur. du - власник i tur. alfäqar - пршљен[1]) je vrsta sablje, neobičnog oblika, sa dve oštrice. U legendama se navodi da je sablja po volji mogla da se produži ili skrati.[2]
Po verovanju, zulfikar je zadobio Muhamed u Bici na Bedru (624). On je sablju poklonio svom zetu, (hazreti) Aliji,[2] koji je iza njega postao kalif. Alija je sa zulfikarom pokazao veliko junaštvo, zbog čega je zulfikar postao oličenje junaštva i pobede.[3]
Tako zulfikar simbolično predstavlja Aliju, kao heroja islama. Zulfikar kao simbol je zaštitnik šiita i bektašija i muslimanskog ratništva.[2] Brojne su legende o Aliji i njegovom zulfikaru.[4] Zulfikar je postao simbol junaštva u islamu.[5] Bio je omiljen kod janjičara, koristili su ga kao obeležje na njihovim zastavama. Alaj-barjak je imao zulfikar na sredini. Janjičari su amblem zulfikara usecali i na svojim telima, uglavnom na grudima, rukama i nogama.[2]
Otuda i najčešći natpis na sečivima sablji i drugoj vrsti hladnog oružja[6] sa tauširanim tekstom:
Nema sablje osim Zulfikara niti junaka osim Alije.[4]
Muškoj deci se daju vlastita imena po ovoj sablji.[4] U slikarstvu se zulfikar predstavlja sa rascepljenim vrhom, kao da ima dve oštrice.[6] Osim toga, sablja se rezbari u drvetu ili se šije vez na ćilimima, sa propratnim tekstovima iz Kurana.[4]
Od imena Zulfikar su nastali hipokoristici Zuka i Zuko.[3]
Izvori uredi
- ^ Klajn & Šipka 2008, str. 488.
- ^ a b v g Matijević 2009, str. 85.
- ^ a b Knežević 2016, str. 124.
- ^ a b v g Teinović 2008, str. 45.
- ^ Zukorlić 2008, str. 177.
- ^ a b Radović & 1. 5. 2006, str. 71.
Literatura uredi
- Matijević, Miloš (2009). Rajić, Delfina, ur. „Odeća i oružje janičarskog roda u osmanlijskog vojsci” (PDF). Zbornik radova Narodnog muzeja. Čačak: Narodni muzej. XXXIX. ISSN 0350-7262. Pristupljeno 6. 10. 2017.
- Teinović, Bratislav (2008). Hladno oružje iz osmansko-turskog periodaXV-XIX vijek). Banja Luka: Muzej Rpublike Srpske. Pristupljeno 6. 10. 2017.[mrtva veza]
- Zukorlić, Mensur (2008). Muslimanska lijepa imena i islamski propisi oko novorođenčeta (3 izd.). Novi Pazar: El Kelirmeh.
- Knežević, Božica (2016). Mikrotoponomija i govor Romanije - doktorska disretacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet.
- Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza (4 izd.). Novi Sad: Prometej. ISBN 978-86-515-0311-8.
- Radović, Anđelija (1. 5. 2006). Marković, Slavoljub, ur. „Jatagan Džavid-paše” (PDF). Odbrana. Beograd: Novinsko-izdavački centar Odbrana. 15. ISSN 1452-2160. Pristupljeno 7. 10. 2017.
