Ibn Rušd
Ibn Rušd (latinizovano: Averoes (Averroës); rođen 1126, preminuo 10. decembra 1198) je bio andaluzijski-arapski filozof, astronom i lekar, učitelj filozofije i islamskog prava, matematike, i medicine.[1][2] On je autor više od 100 knjiga i rasprava.[3][4] Njegova filozofska dela uključuju brojne komentare o Aristotelu, po kojima je u Zapadnom svetu bio poznat kao komentator i otac racionalizma.[5] Ibn Rušd je takođe služio kao glavni sudija i sudski lekar za Almohadski kalifat.
| Ibn Rušd | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ibn Rušd (Averoes) |
| Datum rođenja | 14. april 1126. |
| Mesto rođenja | Kordoba, Andaluzija |
| Datum smrti | 10. decembar 1198. (72 god.) |
| Mesto smrti | Marakeš, Maroko |
| Filozofski rad | |
| Epoha | Srednji vek |
| Regija | Islamska filozofija |
| Škola filozofije | Averoizam |
| Interesovanja | filozofija, teologija, islamsko pravo, fizika, matematika, medicina |
| Ideje | egzistencija prethodi esenciji, izmirenje vere i razuma, inercija, sekularizam |
| Uticaji od | Aristotel |
| Uticao na | Ibn Haldun, Siger od Brabanta, Toma Akvinski |
Averoes je najpoznatiji po svojim prevodima i komentarima Aristotelovih dela i smatra se najznačajnijim aristotelovskim filozofom u islamskom svetu.[6] Takođe je visoko cenjen kao pravnik maličke škole.
Ime uredi
Njegovo puno ime je bilo Abu el Valid Muhamad ibn Ahmad ibn Muhamad ibn Ahmad ibn Ahmad ibn Rušd (arap. أبو الوليد محمد بن احمد بن محمد بن احمد بن احمد بن رشد) a skraćeno samo Ibn Rušd (arap. ابن رشد). U modernom tamazigtu, njegovo ime bi glasilo Muḥemmed mmis n Ḥmed mmis n Muḥemmed mmis n Ḥmed mmis n Rucd.
Biografija uredi
Rođen je u Kordobi, u Al-Andaluzu, 1126. godine. Averoes je potekao iz porodice maličkih pravnika; njegov deda Abu Al-Valid Muhamad je bio glavni sudija Kordobe pod Almoravidima, a njegov otac, Abu Al-Kasim Ahmad, je bio na istoj dužnosti do dolaska dinastije Almohada 1146. Averoes je stekao obrazovanje u oblasti prava i raznih drugih nauka, te je godine 1160. godine, u skladu sa porodičnom tradicijom, postao kadija (sudija) Sevilje. Zahvaljujući svom plemenitom poreklu, Ibn Rušd je veći deo života proveo radeći kao sudija i dvoranin.[7] Pisao je komentare na Aristotelova dela i medicinsku enciklopediju. Ibn Tufail (na zapadu poznat kao Abubaker), filozofski vezir Jusef al-Mansura, je upoznao Ibn Rušda sa Ibn Zuhrom (Avenzoarom), velikim muslimanskim lekarom, koji je postao njegov veliki učitelj i prijatelj.[8]
U talasu fanatizma koji je preplavio Andaluziju nakon almohadskog osvajanja krajem 12. veka, ni njegove veze na visokim položajima nisu mogle da ga sačuvaju od političkih nevolja, i Averoes je proteran u izolovano mesto blizu Kordobe, gde je na njega budno motreno do pred samu smrt. Umro je u Marakešu, u Maroku. Averoes nije ostavio školu u islamskom svetu, i njegova smrt označava pomračenje liberalne kulture u Mavarskoj Španiji. Mnogi njegovi spisi su sačuvani na latinskom i hebrejskom, kao i na arapskom jeziku.[7] S druge strane, mnoga dela iz oblasti logike i metafizike su zauvek izgubljena usled cenzure.
Filozofija uredi
Ibn Rušd je pisao opširne komentare Aristotelovih spisa, sa namerom da Aristotela sačuva od neoplatonističkih i religioznih primesa, posebno od onih koje se mogu naći kod Avicene. Njegov najveći doprinos predstavljaju komentari Aristotelove „Metafizike“, neprevaziđeni po vernosti originalnom tekstu.[7] Njegovo proučavanje Aristotela je trajalo skoro tri decenije, i on je napisao komentare za skoro sva Aristotelova dela, izuzev njegove Politike, kojoj nije imao pristup.
U filozofiji je kritikovao rešenja osnovnih problema koja su dali al-Gazali i Ibn Sina (Avicena). Dok za Avicenu univerzalna forma prethodi individualnoj stvari, odnosno egzistencija je samo akcident esencije, za Averoesa egzistencija prethodi esenciji, individualne supstancije su primarni egzistenti, a razlikovanje između njih i njihove esencije delo je uma.[6] Averoes je takođe kritikovao Avicenin kosmološki argument, tvrdeći da jedino fizički argumenti, kao što je onaj koji ukazuje na potrebu za prvim pokretačem, mogu dokazati postojanje fizičkih stvari.[6] Averoes se u velikoj meri bavio razvijanjem Aristotelovog učenja o intelektu i duši, zastupajući učenje o jednom univerzalnom umu koji je zajednički svima, i koji obezbeđuje ono što je opšte i besmrtno u ljudskim bićima.[6]
Averoes je pokušavao da pomiri aristotelovski način mišljenja sa islamom. Prema Averoesu, ne postoji sukob između religije i filozofije. Smatrao je da čovek može doći do istine na dva različita načina: putem filozofije ili putem religije. U svom delu „Odlučujuća rasprava“ (Fasl al-Maqāl), Averoes podvlači značaj analitičkog mišljenja kao preduslova za interpretiranje Kurana; ovo je u kontrastu sa ortodoksnom muslimanskom teologijom, gde je naglasak manje na analitičkom mišljenju, a više na širokom poznavanju izvora pored Kurana.
Dela uredi
Pored 38 komentara o Aristotelu, Averoes je napisao više medicinskih dela, komentar o Platonovoj Državi i brojne religiozne rasprave. Poznatija dela su mu:
- „Nedoslednost nedoslednosti“ (Tahafut al-tahafut), njegovo najznačajnije originalno filozofsko delo, u kome je branio aristotelovsku filozofiju od al-Gazalijevih kritika u „Nedoslednosti filozofa“ (Tahafut al-falasifa).
- „Odlučujuća rasprava“ (Fasl al-Maqāl), delo u kome naglašava značaj analitičkog mišljenja kao preduslova za interpretiranje Kurana.
- Bidāyat al-Mujtahid wa Nihāyat al-Muqtaṣid, udžbenik maličke pravne doktrine.
- al-Bayān wa’l-Taḥṣīl, wa’l-Sharḥ wa’l-Tawjīh wa’l-Ta`līl fi Masā’il al-Mustakhraja, dugačak i detaljan komentar baziran na „Mustakaradži“ koju je napisao Muḥammad al-`Utbī al-Qurtubī.
- al-Kašf an manahidž al-adile, knjiga koju je napisao posle Fasl al-makala, u kojoj kritikuje teologe i zahiritske učenjake. [9]
Nasleđe uredi
Jakob Anatoli je preveo njegova dela sa arapskog na hebrejski tokom 13. veka. Hebrejski prevodi njegovih dela su takođe imala trajni uticaj na jevrejsku filozofiju.
U to vreme, Aristotelova dela su bila mahom zaboravljena na zapadu. Pre 1150. je postojalo samo nekoliko prevedenih Aristotelovih dela u zapadnoj Evropi, i ona nisu bila proučavana, ili im monaški učenjaci nisu pridavali dužnu pažnju. Kroz latinske prevode Averoesovih dela, u 12. veku, se na zapad vratilo Aristotelovo učenje. Averoesove ideje su prihvatili Siger od Brabanta i Toma Akvinski kao i drugi (posebno na Univerzitetu u Parizu) unutar hrišćanske sholastičke tradicije koja je cenila aristotelovsku logiku. Čuveni sholastici poput Akvinskog su Averoesa smatrali toliko značajnim da ga nisu oslovljavali imenom, već su ga jednostavno nazivali „Komentatorom“ a Aristotela su nazivali „Filozofom“. Oslikavajući poštovanje koje su prema njemu gajili srednjovekovni evropski učenjaci, Dante je Averoesa u „Božanskoj komediji“ svrstao sa ostalim velikim paganskim filozofima čiji duhovi obitavaju u „mestu gde naklonost duguje slavi“ u limbu. Averoes se pojavljuje u kratkoj priči Horhea Luisa Borhesa, pod naslovom „Averoesova potraga“, u kojoj on pokušava da pronađe značenja reči „tragedija“ i „komedija“.
Asteroid 8318 Averoes je nazvan u njegovu čast.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 11. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Tamer, Georges (1. 2. 2011). „Averroism”. Encyclopaedia of Islam (na jeziku: engleski). 3. „Averroism is a philosophical movement named after the sixth/twelfth-century Andalusian philosopher Ibn Rushd (Averroes, d. 595/1198), which began in the thirteenth century among masters of arts at the University of Paris and continued through the seventeenth century.”
- ^ Campo, Juan Eduardo (2009). „Averroes”. Encyclopedia of Islam. Infobase Publishing. str. 337.
- ^ Stone, Caroline (2003). „Doctor, Philosopher, Renaissance Man”. Saudi Aramco World. Pristupljeno 9. 4. 2020.
- ^ Gill, John (2009). Andalucía : a cultural history. Oxford: Oxford University Press. str. 108–110. ISBN 978-0-19-537610-4.
- ^ a b v g Averoes, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi. . Нови Сад. 1999. ISBN 978-86-7047-303-4.
- ^ а б в Ибн Рушд, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004.
- ^ Bynum, WF & Bynum, Helen , Dictionary of Medical Biography, Greenwood Press. 2006. ISBN 978-0-313-32877-0.
- ^ Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), Kratka istorija islamske filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. 90.
Literatura uredi
- Adamson, Peter (2016). Philosophy in the Islamic World: A History of Philosophy Without Any Gaps. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957749-1.
- Agutter, Paul S.; Wheatley, Denys N. (2008). Thinking about Life: The history and philosophy of biology and other sciences. Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-4020-8866-7.
- Ahmad, Jamil (1994). „Averroes”. Renaissance. Lahore: Al-Mawrid. 4 (9). ISSN 1605-0045. Pristupljeno 14. 10. 2008.
- Ariew, Roger (2011). Descartes Among the Scholastics. BRILL. ISBN 978-90-04-20724-0.
- Arnaldez, Roger (1986). „Ibn Rushd”. Ur.: B. Lewis; V.L. Menage; Ch. Pellat; J. Schacht. The Encyclopaedia of Islam, New Edition. III: H-Iram. Leiden and London: Brill and Luzac & co. str. 909—920. ISBN 978-90-04-08118-5. doi:10.1163/1573-3912_islam_COM_0340.
- Arnaldez, Roger (2000) [1998]. Averroes: A Rationalist in Islam. Prevod: David Streight. University of Notre Dame Press. ISBN 0-268-02008-6.
- Ben-Menahem, Yemima (25. 4. 2017). „Borges on Replication and Concept Formation”. Ur.: Ayelet Shavit; Aaron M. Ellison. Stepping in the Same River Twice: Replication in Biological Research. Yale University Press. str. 23—36. ISBN 978-0-300-22803-8.
- Chandelier, Joël (2018). „Averroes on Medicine”. Ur.: Peter Adamson; Matteo Di Giovanni. Interpreting Averroes. Cambridge University Press. str. 158—176. ISBN 978-1-316-33554-3. doi:10.1017/9781316335543.010.
- Belen, Deniz; Bolay, Hayrunnisa (2009). „Averroës in The school of Athens: a Renaissance man and his contribution to Western thought and neuroscience”. Neurosurgery. Oxford University Press. 64 (2): 374—381. ISSN 1524-4040. PMID 19190465. doi:10.1227/01.NEU.0000338262.42326.A1.
- Dutton, Yasin (1994). „The Introduction to Ibn Rushd's "Bidāyat al-Mujtahid"”. Islamic Law and Society. 1 (2): 188—205. JSTOR 3399333. doi:10.2307/3399333.
- Fakhry, Majid (2001), Averroes (Ibn Rushd) His Life, Works and Influence, Oneworld Publications, ISBN 978-1-85168-269-0
- Forcada, Miquel (2007). „Ibn Rushd: Abū al-Walīd Muḥammad ibn Aḥmad ibn Muḥammad ibn Rushd al-Ḥafīd”. Ur.: Thomas Hockey; et al. The Biographical Encyclopedia of Astronomers, Springer Reference. New York: Springer. str. 564—565.
- Glasner, Ruth (18. 6. 2009). Averroes' Physics: A Turning Point in Medieval Natural Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956773-7.
- Guessoum, Nidhal (15. 2. 2011). Islam's Quantum Question: Reconciling Muslim Tradition and Modern Science. I. B. Tauris. ISBN 978-1-84885-518-2.
- Hasse, Dag Nikolaus (2014). „Influence of Arabic and Islamic Philosophy on the Latin West”. Ur.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University.
- Hillier, H. Chad. „Ibn Rushd (Averroes) (1126–1198)”. Internet Encyclopedia of Philosophy. ISSN 2161-0002.
- Iskandar, Albert Z. (2008). „Ibn Rushd (Averroës)”. Ur.: Helaine Selin. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. New York: Springer. str. 1115—1117. ISBN 978-1-4020-4559-2. doi:10.1007/978-1-4020-4425-0_9240.
- Leaman, Olivier (2002), An Introduction to Classical Islamic Philosophy (2nd izd.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-79757-3
- McGinnis, Jon; Reisman, David C. (2007). Classical Arabic Philosophy: An Anthology of Sources. Hackett Publishing. ISBN 978-1-60384-392-8.
- Renan, Ernest (1882). Averroès et l'Averroïsme: Essai Historique (na jeziku: francuski). Calmann-Lévy. Pristupljeno 21. 6. 2017.
- Sonneborn, Liz (2006). Averroes (Ibn Rushd): Muslim Scholar, Philosopher, and Physician of the Twelfth Century. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-1-4042-0514-7.
- Taylor, Richard C. (2005). „Averroes: religious dialectic and Aristotelian philosophical thought”. Ur.: Peter Adamson; Richard C. Taylor. The Cambridge Companion to Arabic Philosophy. Cambridge University Press. str. 180—200. ISBN 978-0-521-52069-0.
- Vernet, Juan; Samsó, Julio (1996). „The development of Arabic science in Andalusia”. Ur.: Roshdi Rashed. Encyclopedia of the History of Arabic Science. Routledge. str. 243—275. ISBN 978-0-415-12410-2. OCLC 912501823.
- Wohlman, Avital (4. 12. 2009). Al-Ghazali, Averroes and the Interpretation of the Qur'an: Common Sense and Philosophy in Islam. Routledge. ISBN 978-1-135-22444-8.
- Rosenthal, Erwin I.J. (26. 12. 2017). „Averroës”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc.
Spoljašnje veze uredi
- (jezik: hrvatski) Ibn Rušd (filozofija.org)
- (jezik: engleski) Katolička enciklopedija: Averoes
- (jezik: engleski) Islamska filozofija onlajn: Averoes
- (jezik: engleski) Averoesova osnova vere i razuma u Islamu
Averoesovi radovi uredi
- DARE Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. oktobar 2012), the Digital Averroes Research Environment, an ongoing effort to collect digital images of all Averroes manuscripts and full texts of all three language-traditions.
- Averroes, Islamic Philosophy Online (links to works by and about Averroes in several languages)
- The Philosophy and Theology of Averroes: Tractata translated from the Arabic, trans. Mohammad Jamil-ur-Rehman, 1921
- The Incoherence of the Incoherence translation by Simon van den Bergh. [N. B. : Because these refutations consist mainly of commentary on statements by al-Ghazali which are quoted verbatim, this work contains a translation of most of the Tahafut.] There is also an Italian translation by Massimo Campanini, Averroè, L'incoerenza dell'incoerenza dei filosofi, Turin, Utet, 1997.
- SIEPM Virtual Library, including scanned copies (PDF) of the Editio Juntina of Averroes's works in Latin (Venice 1550–1562)
- Ibn Rushd (2017). Bidayat al-Mujtahid wa Nihayat al-Muqtasid. Dar Al Kotob Al Ilmiyah. ISBN 978-2-7451-3412-7.
Informacije o Averoesu uredi
- Fouad Ben Ahmed & Robert Pasnau. „Ibn Rushd [Averroes]”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- H. C. Hillier. „Ibn Rushd (Averroes)”. on the Internet Encyclopedia of Philosophy
- Bibliography, a comprehensive overview of the extant bibliography
- Averroes Database, including a full bibliography of his works
- Podcast on Averroes, at NPR's Throughline
