Ivana Vujić
Ivana Vujić (Beograd, 1959) srpska je pozorišna rediteljka, dramski pisac, teatrolog, prevodilac, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, šef studija Laboratorije za izvođačku umetnost na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.[1] Bila je vršilac dužnosti direktora Narodnog pozorišta u Beogradu od jeseni 2018.[2] do 13. oktobra 2021.[3]
Ivana Vujić | |
---|---|
Datum rođenja | 1959. |
Mesto rođenja | Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija |
Biografija
urediOsnovnu školu i gimnaziju pohađala je i završila u Beogradu. Kao učenica gimnazije, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu pridružuje se slobodnoj pozorišnoj trupi „Pod razno“ i kao asistent reditelja radi na predstavi „Frede, laku noć“ Dragoslava Mihailovića.
Upisala 1977. godine studije na Katedri za pozorišnu i radio režiju u klasi profesora Miroslava Belovića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirala 1981. godine predstavom „Iza zatvorenih vrata“ Žan Pol Sartra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu.
Završila 1983–1984. postdiplomske studije na Institut d'Etudes Théâtrales (IET), na Sorboni u Parizu. Završila radionicu video rada Teatra nacija Nansi festivala 1984. Bila je stipendista Fulbrajtovog fonda na Tisch school of arts u Njujorku 1989–1990.
Uže naučne odnosno umetničke oblasti profesure: Pozorišna i radio režija, kao i Teorija i praksa izvođačkih umetnosti.[4] Predaje na Fakultetu dramskih umetnosti od 1990. godine na svim stepenima akademskih studija. Izabrana je u zvanje redovnog profesora 2005. Predaje studije izvođačkih umetnosti — međunarodne interdisciplinarne master akademske studije, MAIPR program — Univerzitet u Vorviku, Univerzitet Amsterdam, Univerzitet umetnosti Beograd, Univerzitet Helsinki. Bila je sekretar Katedre za pozorišnu režiju, član Saveta Fakulteta dramskih umetnosti, član Saveta Univerziteta umetnosti, kao i prorektor Univerziteta umetnosti (2008–2010). Osnovala je Studio–Laboratoriju izvođačkih umetnosti pri Fakultetu dramskih umetnosti 2012. godine.
Bila je umetnički direktor Bitef teatra od 1990. do 1997, kao i umetnički direktor FIAT — festival internacionalnog alternativnog teatra u Podgorici od 1994. do 1996. Osnivač je i umetnički direktor festivala „Aeroplan bez motora“ (1994–1997). Bila je umetnički direktor festival Belef (1997–2001). Više godina bila je direktor Internacionalnih letnjih škola Univerziteta umetnosti u gradovima: Novi Pazar, Subotica, Negotin i Sremski Karlovci.
Uredila je i prevela zajedno sa Aleksandrom Jovićević knjigu Ričarda Šeknera Ka postmodernom pozorištu kao i knjigu Euđenija Barbe i Nikola Savarezea Rečnik pozorišne antropologije.
Aktivno je pisala za časopise Scena, Književna reč i Teatron. Član je uredništva časopisa Interdisciplinarnost, Novi Sad.
Na scenama Srbije, Slovenije, Nemačke, Italije postavila preko 80 predstava. Radila je širom bivše Jugoslavije: Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor, Pančevo, Kragujevac, Priština, Ljubljana, Maribor, Podgorica. Režirala je u Nemačkoj i u Italiji. Njene prestave igrane su na festivalima i gostovanjima širom sveta: Njujork, Pariz, London, Edinburg, Amsterdam, Solun, Sibju, Adani, Berlin, Sarajevo, Skoplje, Banja Luka, Kotor, Umag…
Svojim projektima otvorila je više scena u Beogradu: večernju scenu „Radović“ u Malom pozorištu „Duško Radović“, scenu „5. sprat“ u Narodnom pozorištu, scenu Bel etage u Madlenianumu. Osnivač je i direktor pozorišta Beton hala teatar u Beogradu.
Autor je preko 50 radio drama.
Ima kćer Helenu.
Društvena priznanja
uredi- Srebrna plaketa Univerziteta umetnosti 1995.
- Orden akademskih palmi — Vitez komandirskog reda 2010. — visoko priznanje Ministarstva za obrazovanje i nauku Francuske za doprinos razvoju obrazovanja i kulture
Umetničke nagrade
uredi- Nagrada Fakulteta dramskih umetnosti za najboljeg studenta pozorišne režije iz fonda „Zagorka Arsenijević“, 1981.
- Nagrada za stvaralaštvo mladih — „Smeli cvet“, 1981.
- Priznanje pozorišta „Duško Radović“ za otvaranje večernje scene, 1985.
- Specijalno priznanje časopisa Scena za režiju predstave „Medeja“ 1991.
- Nagrada „Božidar Batrović“ za režiju predstave „Zvezdani dečak“, 1999.
- Nagrada Narodnog pozorišta za režiju predstave „Balkanska plastika“, 2002.
- Velika nagrada Bijenala scenskog dizajna za projekat „Aeroplan bez motora“, 1997.
- Nagrada festivala Infant za predstavu „Antigona“, 2007.
- Nagrada za radiofonski eksperiment — „Vitomir Bobić“, 2008.
- Joakimova nagrada za režiju za predstavu „Frida Kalo“, 2008.
- Joakimova nagrada za likovnost predstave za predstavu „Frida Kalo“, 2008.
- Joakimova nagrada za režiju predstave „Pioniri iz Ingolštata“, 2010.
Izbor predstava
uredi- „Medeja“, Euripid, Bitef teatar
- „Hamlet“, V. Šekspir, Narodno pozorište u Beogradu
- „Romeo i Julija“, V. Šekspir, Narodno pozorište u Beogradu
- „Bogojavljenska noć“, V. Šekspir, Narodno pozorište Sterija, Vršac
- „Vojvotkinja od Malfija“, Dž. Vebster, Narodno pozorište u Beogradu
- „Prosjačka opera“, B. Breht, Bitef teatar
- „Malograđanska svadba“, B. Breht, Narodno pozorište Subotica
- „Antigona“, B. Breht, Beton hala teatar
- „Svakodnevno pozorište“ posvećeno B. Brehtu, Beogradsko dramsko pozorište
- „Solo za Bertolta Brehta“, Beogradsko dramsko pozorište
- „Dobra duša iz Sečuana“, B. Breht, Narodno pozorište Maribor
- „Iza zatvorenih vrata“, Ž. P. Sartr, Jugoslovensko dramsko pozorište
- „Lekcija“, E. Jonesko, Dom kulture Studentski grad
- „Misterija bufo“, V. Majakovski, večernja scena Radović
- „Iz života kišnih glista“, Atelje 212
- „Balkon“, Ž. Žene, Beogradsko dramsko pozorište
- „Blow up”, S. Beket, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana
- „U samoći pamučnih polja“, B. M. Koltes, Beton hala teatar
- „Mačka na usijanom limenom krovu“, T. Vilijams, Madlenianum
- „Spletka i ljubav“, F. Šiler, Beton hala teatar
- „Push up“, Ronald Šimelfening, Beton hala teatar
- „Pioniri iz Ingolštata“, Marilujze Flajser, Narodno pozorište Joakim Vujić
- „Tri sestre“, A. P. Čehov, Bitef teatar
- „Spaljivanje udovica“, J. Razer, Narodno pozorište u Beogradu
- „Staza divljači“, F. K. Krec, Srpsko narodno pozorište
- „Tako je kako vam se čini“, L. Pirandelo, malo pozorište Duško Radović
- „Alisa u zemlji čuda“, L. Kerol, malo pozorište Duško Radović
- „Lepotica i zver“, Dž. P. Šeli, Atelje 212
- „Gospođa Kolontaj“, A. Plejal, Jugoslovensko dramsko pozorište
- „Razvojni put Bore Šnajdera“, A. Popović, Narodno pozorište Joakim Vujić
- „Gospođa ministarka“, B. Nušić, Zrenjanin
- „Balkanski špijun“, D. Kovačević, Narodno pozorište Priština
- „Adam i Eva“, M. Krleža, Jugoslovenski kulturni centar, Pariz
- „Rodoljupci“, J. S. Popović, Narodno pozorište Vršac
- „Prijateljstvo zanat najstariji“, B. Crnčević, Bitef teatar
- „Čarlama zbogom“, A Popović, Atelje 212
- „Play Popović”, A. Popović, Atelje 212.
Uradila je više od 15 hepeninga, performansa, site specific projekata i instalacija. Neki od njih su:* San o letenju, festivali Belef i Bitef
- Soba moje majke
- vizuelna instalacija — Show me your heart and I shall tell you who you are, Mobilna akademija, Bohum
- „Sto ljudi koji će spasiti svet“ — procesija, Bitef festival
Reference
uredi- ^ Portreti savremenika: Ivana Vujić, Projekat Rastko
- ^ Matijević, Ivana. „Ivana Vujić: Radikalni rez kao čin ljubavi“, Danas, Beograd, 23. novembra 2018.
- ^ BULE GONCIĆ ZA „NOVOSTI”: Čast je i velika odgovornost! Radiću u interesu Narodnog pozorišta („Večernje novosti”, 14. oktobar 2021)
- ^ Ivana Vujić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2019), Zvanična strana na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu