Igor Ivanov
Igor Sergejevič Ivanov (rus. И́горь Серге́евич Ивано́в; 23. septembar 1945) ruski je političar koji je bio ministar inostranih poslova Rusije, od 1998. do 2004. godine.
Igor Ivanov | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Igor Ivanov 2014. godine | |||||||||||||||
| Puno ime | Igor Ivanov | ||||||||||||||
| Datum rođenja | 23. septembar 1945. | ||||||||||||||
| Mesto rođenja | Moskva, Sovjetski Savez | ||||||||||||||
| Zanimanje | političar | ||||||||||||||
| Aktivni period | 1998 – 2007 | ||||||||||||||
| Nagrade |  | ||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||
| Politička stranka | Komunistička partija Sovjetskog Saveza, Jedinstvena Rusija | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Mladost uredi
Ivanov je rođen 1945. u Moskvi, od oca Rusa i majke Gruzinke (Elena Sagirashvili).[1] Godine 1969. diplomirao je na Moskovskom institutu za strane jezike (Moskovski državni lingvistički univerzitet). Pridružio se sovjetskom ministarstvu inostranih poslova 1973. i proveo deset godina u Španiji. Vratio se u Sovjetski Savez 1983. godine, a 1991. postao je ambasador u Madridu.
Politička karijera uredi
Ministar spoljnih poslova uredi
Imenovan je za ministra inostranih poslova 11. septembra 1998. Kao ruski ministar, Ivanov je bio protivnik bombardovanja NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Takođe je bio protivnik američke invazije na Irak. Ivanov je odigrao ključnu ulogu u posredovanju u dogovoru između gruzijskog predsednika Eduarda Ševardnadzea i opozicionih stranaka tokom gruzijske revolucije ruža 2003. godine.
Ostavka uredi
Ivanova je na mesto ministra inostranih poslova zamenio Sergej Lavrov 2004. godine, a predsednika Vladimira Putina imenovao je na mesto sekretara Saveta bezbednosti, a ubrzo nakon toga Lavrova zvanično i postaje ministar inostranih poslova.
Dana 9. jula 2007, Ivanov podnosi ostavku.[2] Predsednik Putin 18. jula prihvata ostavku Ivanova i imenuje Valentina Soboleva kao vršioca dužnosti sekretara.
Ivanov je profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO-Univerzitet), član Nadzornog odbora Međunarodnog luksemburškog foruma o sprečavanju nuklearne katastrofe i član Evropskog saveta za toleranciju i pomirenje. Takođe je i predsednik Ruskog saveta za međunarodne poslove (RIAC).[3]
Godine 2011, Ivanov postaje član savetodavnog saveta Haškog instituta za globalnu pravdu, a 2014. radi za novine Moskov tajms.[4]
Počasti i nagrade uredi
- Junak Ruske Federacije (27. oktobar 1999)
- Red za zasluge za domovinu, 2. (1999) i 4. (1996) razred
- Orden časti (1988)
- Medalja U povodu 850. godišnjice Moskve
- Poštovani radnik Diplomatske službe Ruske Federacije (2003)
- Zahvalnost predsednika Ruske Federacije (1995, 1996, 1997, 1998, 1999)
- Veliki križ reda San Karlosa (2001, Kolumbija)
- Red prijateljstva (Vijetnam) (2001)
- Orden Svetog Kneza Vladimira, 2. klase (2003, Ruska pravoslavna crkva)
- Komemorativna medalja Gorčakov (2005, MFA za Rusiju)
- Srebrni krst Ruskog biografskog instituta (1999)
- Laureat za Čoveka godine (1999)
Reference uredi
- ^ Foreign Policy Bulletin (2000), 11 : str. 41-94, Copyright © Cambridge University Press 2000.
- ^ E. Kramer, Andrew. „Russia: Security Council Official Resigns”. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. jul 2014. g. Pristupljeno 26. septembar 2019.
- ^ „RIAC: Presidium”. russiancouncil.ru. Pristupljeno 26. septembar 2019.
- ^ „Igor Ivanov”. Arhivirano iz originala 27. jul 2014. g. Pristupljeno 26. septembar 2019.
