Izbori za Ustavotvornu skupštinu DFJ 1945.

Izbori za Ustavotvornu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije održani su 11. novembra 1945. godine. Pošto su se političke partije grupisane u tzv. „Udruženje opozicionih stranaka“ odlučile na bojkot izbora, na izborima je učestvovala samo lista Narodnog fronta Jugoslavije, čiji nosilac je bio Josip Broz Tito.^[1]

Izbori u dva doma uredi

Narodni poslanici za Ustavotvornu skupštinu su birani u dva doma: Saveznu skupštinu i Skupštinu naroda.

Izbori narodnih poslanika za Saveznu skupštinu Ustavotvorne skupštine vrše se po izbornim srezovima i izbornim okruzima. Izborni okruzi se poklapaju sa odgovarajućim administrativnim okruzima. U onim zemljama gde nema administrativnih okruga, Zemaljska izborna komisija će obrazovati izborne okruge spajanjem pojedinih izbornih srezova. Gradovi: Beograd, Zagreb, Skoplje, Ljubljana i Sarajevo čine zasebne izborne okruge. Broj poslanika za celu državu određuje Savezna izborna komisija prema celokupnom broju stanovnika ustanovljenom u poslednjem popisu 1931, tako da se na svakih 40.000 bira po jedan poslanik.

Izbori narodnih poslanika za Skupštinu naroda Ustavotvorne skupštine vrše se po federalnim jedinicama, u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji. Birači svake federalne jedinice biraju po 25 poslanika, birači Vojvodine 15, a Kosova i Metohije 10 poslanika.^[2]

Rezultati izbora uredi

Rezultati izbora za Saveznu skupštinu^[3]
federalna jedinica (autonomna oblast)	broj birača	broj izašlih		glasali za listu Narodnog fronta		glasali za „kutiju bez liste”
Bosna i Hercegovina	1.086.112	1.004.964	92,5%	956.809	95,2%	48.155	4,7%
Makedonija	580.091	561.666	96,8%	538.353	95,8%	23.313	4,1%
Slovenija	724.024	689.910	95,2%	574.318	83,2%	115.592	16,7%
Hrvatska	2.076.091	1.905.429	91,7%	1.743.797	91,5%	161.632	8,4%
Crna Gora	193.959	186.447	96,1%	182.595	97,9%	3,852	2.0%
Srbija	2.423.099	1.867.701	77,1%	1.654.545	88,5%	213.156	11,4%
Vojvodina	977.276	901.040	92,2%	769.482	85,4%	131.558	14,6%
Kosovo i Metohija	322.803	315.312	97,6%	305.148	96,7%	10.614	3,2%
ukupno	8.383.455	7.432.469	88,6%	6.725.047	90,5%	707.422	9,5%

Rezultati izbora za Skupštinu naroda^[4]
federalna jedinica (autonomna oblast)	broj birača	broj izašlih		glasali za listu Narodnog fronta		glasali za „kutiju bez liste”
Bosna i Hercegovina	1.086.112	999.698	92,0%	941.391	94,1%	58.307	5,8%
Makedonija	580.091	561.257	96,7%	538.081	95,8%	23.176	4,1%
Slovenija	724.024	689.910	95,2%	567.302	82,2%	122.608	17,7%
Hrvatska	2.076.091	1.903.033	91,6%	1.698.417	89,2%	204.616	10,7%
Crna Gora	193.959	186.522	96,1%	181.571	97,3%	4.951	2,6%
Srbija	2.423.099	1.885.409	76,7%	1.622.616	87,3%	235.793	12,6%
Vojvodina	977.276	900.250	92,1%	726.051	80,6%	174.199	19,3%
Kosovo i Metohija	322.803	314.135	97,3%	299.546	95,3%	14.589	4,6%
ukupno	8.383.455	7.440.214	88,7%	6.574.975	88,4%	838.239	11,3%

Izborni okruzi uredi

Izborni okruzi i izborni srezovi po federalnim jedinicama
Federalna jedinica	izborni okruzi		broj izbornih srezova	ukupan broj izbornih srezova
Federalna jedinica	broj	naziv	broj izbornih srezova	ukupan broj izbornih srezova
NR Bosna i Hercegovina	8	Banja Luka	11	58
		Bihać	5
		dobojski	8
		Sarajevo (grad)	2
		sarajevski	8
		travnički	6
		tuzlanski	11
		hercegovački	7
NR Makedonija	5	bitoljski	7	24
		veleški	3
		Skoplje (grad)	2
		skopljanski	7
		štipski	5
NR Slovenija	5	Ljubljana (grad)	3	29
		ljubljanski	6
		Maribor	9
		Novo Mesto	5
		Celje	6
NR Srbija i AKMO	20	Beograd (grad)	7	101
		beogradski	8
		valjevski	4
		vranjski	4
		timočki	7
		moravski	5
		kragujevački	5
		kruševački	5
		novopazarski	3
		leskovački	5
		niški	5
		pirotski	4
		požarevački	6
		pribojski	6
		prokupački	3
		čačanski	6
		užički	4
		kosovski	5
		metohijski	6
		gnjilanski	3
NR Hrvatska	16	Banija	5	86
		Biokovo-Neretva	2
		Bjelovar	8
		Varaždin	9
		Gorski Kotar	2
		Daruvar	6
		Dubrovnik	2
		Zagreb (grad)	5
		Zagreb	7
		Zadar	2
		Karlovac	6
		Lika	4
		Osijek	7
		Slavonski Brod	8
		Srednja Dalmacija	6
		Hrvatsko primorje	3
		Šibenik	4
NR Crna Gora	2	beranski	4	9
NR Crna Gora	2	cetinjski	5	9
AP Vojvodina	6	novosadski	8	41
		somborski	5
		subotički	6
		pančevački	7
		petrovgradski	7
		sremskomitrovački	8

Kontroverze uredi

Iako su politički protivnici Narodnog fronta, kao i brojni strani posmatrači tvrdili da su izbori bili namešteni i nelegitimni, a britanski ambasador otvoreno izrazio sumnju u rezultate izbora, ipak današnji istoričari su saglasni da je Narodni front bio vodeća politička opcija i da bi Tito svakako pobedio na izborima ali sa daleko manjim brojem glasova u slučaju da je izborni proces bio slobodniji. Opozicija je bila najjača u Šumadiji, gde su delovale predratne srpske stranke i u krajevima pod uticajem rimokatoličke crkve, tj. u Sloveniji gde su bili jaki klerikalci i u delovima Hrvatske gde je bila uticajna Hrvatska seljačka stranka.^[5]

KPJ se služila zastrašivanjem političkih protivnika, agitatori drugih partija su hapšeni, vođe političkih stranaka su javno prozivani i nazivani fašistima, pobedi KPJ je doprinosilo i to što su vodeći anti-komunisti ili poginuli tokom rata ili su bili u emigraciji, dok je 194,000 građana izgubilo pravo glasa. U situaciji potpune medijske kontrole, vodeća anti-komunistička partija, srpska Demokratska stranka Milana Grola je mogla da agituje samo preko svojih novina Demokratija koje su pred izbore prestale da se štampaju, navodno jer su radnici štamparije odbili da štampaju za "fašistu Grola" koji je protiv sindikata i radnog naroda. U propagandu su bile uključene čak i dečje novine "Pionir" gde je Milan Grol prikazivan karikaturno u četničkoj uniformi, uz tvrdnju da bi sva deca glasala za maršala Tita kad bi imala pravo glasa. Pribegavalo se i nasilju, pa su tako u Beogradu dečaku koji je prodavao novine Demokratske stranke, SKOJ-evci polili ruke benzinom i zapalili, dok je u selu Umčari na smrt premlaćen učitelj Svetozar Dunjić, simpatizer Demokrata.^[6]

Reference uredi

^ Hronologija 3 1980, str. 19.
^ Treće zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije i zasedanje privremene narodne skupštine
7-26. avgust 1945
stenografske beleške
^ „Službeni list FNRJ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. str. 955. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Službeni list FNRJ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. str. 1003. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Komunizam i Jugoslavija: Kako se glasalo na prvim jugoslovenskim izborima posle Drugog svetskog rata”. bbc.com. 11. 11. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Kako je izgledalo ukidanje parlamentarizma 1945. godine”. talas.rs. 30. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura uredi

Pavlović, Momčilo (2019). Za Tita ili za kralja: Izbori za Ustavotvornu skupštinu 11. novembra 1945. (2. izdanje). Beograd: Institut za savremenu istoriju. str. 432. ISBN 978-86-7403-228-2.
Cvetković, Srđan (2019). Između srpa i čekića: likvidacija "narodnih neprijatelja" - 1944-1953 (2. izdanje). Beograd: Službeni glasnik. str. 601. ISBN 978-86-519-1923-0.
Nikolić, Kosta (2022). Mač revolucije: OZNA u Jugoslaviji 1944-1946. (4. izdanje). Beograd: Službeni glasnik. str. 230. ISBN 978-86-519-1696-3.
Priređivači: Cvetković, Srđan i Dević, Nemanja (2019). OZNA: Represija komunističkog režima u Srbiji 1944-1946. - Dokumenti. Beograd: Catena Mundi. str. 600. ISBN 978-86-6343-117-1.

Spoljašnje veze uredi

Dimić, Ljubodrag (11. 12. 2021). „Kako su izgledali izbori za Ustavotvornu skupštinu u Jugoslaviji 1945. godine”. Večernje novosti. Pristupljeno 28. 12. 2021.

[FOOTNOTEHronologija_3198019-1] Hronologija 3 1980, str. 19.

[2] Treće zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije i zasedanje privremene narodne skupštine
7-26. avgust 1945
stenografske beleške

[3] „Službeni list FNRJ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. str. 955. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] „Službeni list FNRJ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. str. 1003. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[5] „Komunizam i Jugoslavija: Kako se glasalo na prvim jugoslovenskim izborima posle Drugog svetskog rata”. bbc.com. 11. 11. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] „Kako je izgledalo ukidanje parlamentarizma 1945. godine”. talas.rs. 30. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]