Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.

Избори за Уставотворну скупштину Демократске Федеративне Југославије одржани су 11. новембра 1945. године. Пошто су се политичке партије груписане у тзв. „Удружење опозиционих странака“ одлучиле на бојкот избора, на изборима је учествовала само листа Народног фронта Југославије, чији носилац је био Јосип Броз Тито.[1]

Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ
Избори за народне посланике Савезне скупштине

← 1938. 11. новембар 1945. 1950. →
Странка Вођа % Мандати +/–
Народни фронт Југославије Јосип Броз Тито 90,5
354 / 354
Кутија без листе 9,5
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.

Избори у два дома уреди

Народни посланици за Уставотворну скупштину су бирани у два дома: Савезну скупштину и Скупштину народа.

Избори народних посланика за Савезну скупштину Уставотворне скупштине врше се по изборним срезовима и изборним окрузима. Изборни окрузи се поклапају са одговарајућим административним окрузима. У оним земљама где нема административних округа, Земаљска изборна комисија ће образовати изборне округе спајањем појединих изборних срезова. Градови: Београд, Загреб, Скопље, Љубљана и Сарајево чине засебне изборне округе. Број посланика за целу државу одређује Савезна изборна комисија према целокупном броју становника установљеном у последњем попису 1931, тако да се на сваких 40.000 бира по један посланик.

Избори народних посланика за Скупштину народа Уставотворне скупштине врше се по федералним јединицама, у Војводини, на Косову и Метохији. Бирачи сваке федералне јединице бирају по 25 посланика, бирачи Војводине 15, а Косова и Метохије 10 посланика.[2]

Резултати избора уреди

Резултати избора за Савезну скупштину[3]
федерална јединица
(аутономна област)
број бирача број изашлих гласали за листу
Народног фронта
гласали за
„кутију без листе”
Босна и Херцеговина 1.086.112 1.004.964 92,5% 956.809 95,2% 48.155 4,7%
Македонија 580.091 561.666 96,8% 538.353 95,8% 23.313 4,1%
Словенија 724.024 689.910 95,2% 574.318 83,2% 115.592 16,7%
Хрватска 2.076.091 1.905.429 91,7% 1.743.797 91,5% 161.632 8,4%
Црна Гора 193.959 186.447 96,1% 182.595 97,9% 3,852 2.0%
Србија 2.423.099 1.867.701 77,1% 1.654.545 88,5% 213.156 11,4%
Војводина 977.276 901.040 92,2% 769.482 85,4% 131.558 14,6%
Косово и Метохија 322.803 315.312 97,6% 305.148 96,7% 10.614 3,2%
укупно 8.383.455 7.432.469 88,6% 6.725.047 90,5% 707.422 9,5%
Резултати избора за Скупштину народа[4]
федерална јединица
(аутономна област)
број бирача број изашлих гласали за листу
Народног фронта
гласали за
„кутију без листе”
Босна и Херцеговина 1.086.112 999.698 92,0% 941.391 94,1% 58.307 5,8%
Македонија 580.091 561.257 96,7% 538.081 95,8% 23.176 4,1%
Словенија 724.024 689.910 95,2% 567.302 82,2% 122.608 17,7%
Хрватска 2.076.091 1.903.033 91,6% 1.698.417 89,2% 204.616 10,7%
Црна Гора 193.959 186.522 96,1% 181.571 97,3% 4.951 2,6%
Србија 2.423.099 1.885.409 76,7% 1.622.616 87,3% 235.793 12,6%
Војводина 977.276 900.250 92,1% 726.051 80,6% 174.199 19,3%
Косово и Метохија 322.803 314.135 97,3% 299.546 95,3% 14.589 4,6%
укупно 8.383.455 7.440.214 88,7% 6.574.975 88,4% 838.239 11,3%

Изборни окрузи уреди

Изборни окрузи и изборни срезови по федералним јединицама
Федерална јединица изборни окрузи број изборних срезова укупан број изборних срезова
број назив
НР Босна и Херцеговина 8 Бања Лука 11 58
Бихаћ 5
добојски 8
Сарајево (град) 2
сарајевски 8
травнички 6
тузлански 11
херцеговачки 7
НР Македонија 5 битољски 7 24
велешки 3
Скопље (град) 2
скопљански 7
штипски 5
НР Словенија 5 Љубљана (град) 3 29
љубљански 6
Марибор 9
Ново Место 5
Цеље 6
НР Србија и АКМО 20 Београд (град) 7 101
београдски 8
ваљевски 4
врањски 4
тимочки 7
моравски 5
крагујевачки 5
крушевачки 5
новопазарски 3
лесковачки 5
нишки 5
пиротски 4
пожаревачки 6
прибојски 6
прокупачки 3
чачански 6
ужички 4
косовски 5
метохијски 6
гњилански 3
НР Хрватска 16 Банија 5 86
Биоково-Неретва 2
Бјеловар 8
Вараждин 9
Горски Котар 2
Дарувар 6
Дубровник 2
Загреб (град) 5
Загреб 7
Задар 2
Карловац 6
Лика 4
Осијек 7
Славонски Брод 8
Средња Далмација 6
Хрватско приморје 3
Шибеник 4
НР Црна Гора 2 берански 4 9
цетињски 5
АП Војводина 6 новосадски 8 41
сомборски 5
суботички 6
панчевачки 7
петровградски 7
сремскомитровачки 8

Контроверзе уреди

Иако су политички противници Народног фронта, као и бројни страни посматрачи тврдили да су избори били намештени и нелегитимни, а британски амбасадор отворено изразио сумњу у резултате избора, ипак данашњи историчари су сагласни да је Народни фронт био водећа политичка опција и да би Тито свакако победио на изборима али са далеко мањим бројем гласова у случају да је изборни процес био слободнији. Опозиција је била најјача у Шумадији, где су деловале предратне српске странке и у крајевима под утицајем римокатоличке цркве, тј. у Словенији где су били јаки клерикалци и у деловима Хрватске где је била утицајна Хрватска сељачка странка.[5]

КПЈ се служила застрашивањем политичких противника, агитатори других партија су хапшени, вође политичких странака су јавно прозивани и називани фашистима, победи КПЈ је доприносило и то што су водећи анти-комунисти или погинули током рата или су били у емиграцији, док је 194,000 грађана изгубило право гласа. У ситуацији потпуне медијске контроле, водећа анти-комунистичка партија, српска Демократска странка Милана Грола је могла да агитује само преко својих новина Демократија које су пред изборе престале да се штампају, наводно јер су радници штампарије одбили да штампају за "фашисту Грола" који је против синдиката и радног народа. У пропаганду су биле укључене чак и дечје новине "Пионир" где је Милан Грол приказиван карикатурно у четничкој униформи, уз тврдњу да би сва деца гласала за маршала Тита кад би имала право гласа. Прибегавало се и насиљу, па су тако у Београду дечаку који је продавао новине Демократске странке, СКОЈ-евци полили руке бензином и запалили, док је у селу Умчари на смрт премлаћен учитељ Светозар Дуњић, симпатизер Демократа.[6]


Референце уреди

  1. ^ Hronologija 3 1980, стр. 19.
  2. ^ Треће заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и заседање привремене народне скупштине
    7-26. август 1945
    стенографске белешке
  3. ^ „Службени лист ФНРЈ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. стр. 955. 
  4. ^ „Службени лист ФНРЈ 92/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 11. 1945. стр. 1003. 
  5. ^ „Komunizam i Jugoslavija: Kako se glasalo na prvim jugoslovenskim izborima posle Drugog svetskog rata”. bbc.com. 11. 11. 2022. 
  6. ^ „Kako je izgledalo ukidanje parlamentarizma 1945. godine”. talas.rs. 30. 12. 2020. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди