Izložbeni prostor Oficirskog doma u Nišu
Izložbeni prostor Oficirskog doma u Nišu jedan je od savremenih multimedijalnih prostora, u ovom gradu, koji je svečano počeo sa radom aprila 2016. godine. Smešten je u strogom centru grada, na Nišavskom keju, u za tu namenu, renoviranoj zgradi nekadašnjeg Oficirskog doma izgrađenoj s kraja 19. veka, koji je sedamdesetih godina 20. veka stavljen pod zaštitu države i nosi status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.[1]
| Izložbeni prostor Oficirskog doma u Nišu | |
|---|---|
 Zgrada Oficirskog doma (2016) | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Niš |
| Opština | Gradska opština Medijana |
| Država |  Srbija |
| Vrsta spomenika | Galerija |
| Vreme nastanka | 19. vek |
| Stepen zaštite | Spomenik kulture od velikog značaja |
| Vlasnik | Grad Niš |
| Nadležna ustanova za zaštitu | Zavod za zaštitu spomenika kulture |
Spada u red najreprezentativnijih galerijskih prostora u Gradu Nišu, i Jugoistočnoj Srbiji. Ideja je da ubuduće Oficirski dom bude u nadležnosti Uprave za kulturu, Grada Niša.
Status zgrade Oficirkog doma u Nišu uredi
Kao spomenik velike istorijske vrednosti, y kome je Narodna skupština Srbije izglasala Nišku deklaraciju 7. decembra 1914, a Kongres Jugoslovenskog odbora usvojio Nišku rezoluciju 6. maja 1915. godine, kojima je udaren temelj budućem ujedinjenju i stvaranju jugoslovenske zajednice — Oficirski dom je rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, od 25. februara 1970. godine, stavljen pod zaštitu zakona.
Odlukom Skupštine SR Srbije od 7. aprila 1979. godine,[2] Oficirski dom u Nišu proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Istorija uredi
Objekat Oficirskog doma izgrađen je na početku druge decenije od oslobođenja Niša od Osmanlija, 1890. kao ugostiteljski objekat ili kafana pod nazivom „Bulevar“, čiji je vlasnik bio Milan Radosavljević Raponja. Ime kafane odgovaralo je mestu na kome je podignuta, zbog blizine dvora Obrenovića, smeštenog u nekadašnjem konaku Hafis-paše i Bećir-bega, na mestu gde je danas hotel „Park", zatim nišavskog keja i parka, kao i Dvorske ulice (sada Ulica 7. jula) sa novoizgrađenim zgradama bogatih niških trgovaca, oficira i činovnika, doprinosila je izgledu bulevara. Nije poznato čije je arhitektonsko dalo ovaj dom, mada se na osnovu nekih izvora,[3] može pripisati arhitekti Ivanu Kozliću (1839—1903), koji je, po završetku Gewerbe Academie y Berlinu došao 1866. godine u Beograd, gde je radeći najpre kao „projektant u Ministarstvu građevina", a zatim u više gradova Srbije, od 1883—1884. godine bio u Nišu „okružni inžinjer", posle čega je postavljen za „inspektora arhitektonskog odeljenja Ministarstva građevina u kom zvanju je i penzionisan 1901. godine".[4]
U kafani „Bulevar” su skraja 19. i početkom 20. veka gostovala brojna putujuća pozorišta, pevačka društvima i vojni orkestri zabavljajući goste kafane. Kad je početkom 1891. godine kafana „Evropa", usled renoviranja, postala nepodesna za delatnost niškog pozorišta „Sinđelić", vlasnik „Bulevara" ponudio je niškom pozorištu salu svog objekta. Pozorište „Sinđelić" je tako već sredinom marta 1891. godine izvelo prvu predstavu u, za te prilike, specijalno uređenoj sali „Bulevara", sa zidovima prekrivenim pirotskim ćilimovima i slikama Stevana Sinđelića, Vuka Karadžića, Njegoša, radovima niškog slikara Stevana Nikšića Lale, prozorima prekrivenim „plišanim zastiračima" i ydnu sale postavljenom pozornicom sa „lepo izvedenom zavesom”.[5]
Tako je bilo sve do 1903. godine kada je objekat otkupila Komanda grada i pretvorila ga u Oficirski dom (dom vojnih starešina, oficira i podoficira), koji je funkcionisao sve do početka Drugog svetskog rata 1941. godine.
Objekat Oficirskog doma bio je i mesto najznačajnijih političkih i skupštinskih događaja Srbije. Od mnogobrojnih odluka koje su ovde donesene najznačajnija je ona tokom Prvog svetskog rata, (od 27. jula do 16. oktobra 1915. godine) kada su tu održavana ratna zasedanja Skupštine Srbije i kada je ozvaničena Niška deklaracija, sa osnovnim ciljem ujedinjenja balkanskih naroda u borbi za oslobođenje i stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. U tada usvojenoj deklaraciji izražen je odlučan stav, koji se protivi Londonskom ugovoru, kojim se Italiji ustupa deo jadranske obale.[6]
Sednice Skupštine Srbije, koje su se održavale u sali Oficirskog doma, vodio je predsednik skupštine Andra Nikolić. U salu se ulazilo i iz hola i sa terase.Sto predsednika skupšti nenalazio se odmah iza ulaza u salu. Pored njegovog bila su još dva stola, jedan ministarski, za članove Vlade, a drugi za zapisničara. U središnjem delu nalazile su se stolice za poslanike, u deset redova po 16 stolica, a iza njih drvene klupe za narod. Podataka o izgledu same sale nema puno osim ovih koji su navedeni, tako da je rekonstrukcija Oficirsdkog doma izvršena prema opisima u novinskim člancima.[7]
Posle Prvog svetskog rata ova zgrada je i dalje korišćena kao Oficirski dom, a istovremeno je predstavljala značajnu kulturnu tačku Niša. Imala je bogatu biblioteku sa čitaonicom.[8] Sala Doma je korišćena za predavanja, muzičke koncerte, nastupe horova, izložbe i druge kulturne manifestacije.
Po završetku Drugog svetskog rata, ovaj objekat služio kao podoficirska menza, ali i za najrazličitije kulturne potrebe građana, kada je u zgradi ponovo otvarena kafana, koja je u vreme održavanja Filmskih susreta na letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi bila mesto okupljanja glumaca i drugih poklonika filmske umetnosti.
Početkom sedamdesetih godina 20. veka, u objektu je bio Dom omladine, sve do gašenja (1999) Omladinske ustanove „Josip Kolumbo” kojoj je bilo ustupljena zgrada Oficirskog doma na korišćenje. Posle 1999. godine objekat je povremeno radio kao ugostiteljski objekat, da bi potom bio napušten, tako da o njemu više niko nije vodio računa.[9]
Zbivanja u zgradi Oficirskog doma tokom 1914. i 1915. godine obeležena su spomen-pločama, otkrivenim 6. maja 1986. godine. Ploče su rad beogradskog vajara Ljubiše Mačića. Na prvoj ploči je zapisano: „ U Nišu, ratnoj prestonici Srbije, u ovoj zgradi je zasedala . decembra Narodna skupština 1914. objavila je Nišku deklaraciju sa idejama u ciljevima borbe za oslobođenje i ujedinjenje naših naroda“. Zapis na drugoj ploči glasi: „ Ovde je održan jugoslovenski miting 6. maja 1915 godine protiv odluka Londonskog ugovora, kojima se Dalmacija ustupa Italiji i doneta je Rezolucija, koju je Dušan Popović, sekretar SSDP, izražavajući stav radničke klase, nadahnuto i borbeno podržao. U Nišu 6. maja 1986.OK SSRN Niša“.[10]
Preduslovi za nastanak izložbenog prostora u Oficirskom domu uredi
U 21. veku stalno je traženo rešenje da se vredno zdanje Oficirskog doma obnovi i privede novoj nameni. Bilo je čak i dogovora sa ambasadom Ruske Federacije u Srbiji da se objekat pretvori u Ruski kulturni centar. Kada se od toga odustalo uprava Grada Niša donela je odluku da se Oficirski dom rekonstruiše.
Prvobitna ideja Mileta Ilić, predsednik Skupštine grada Niša u dva mandata, bila je da se u većem delu objekta osnuje stalna muzejska postavka niškog Narodnog muzeja, a da se na ostalom prostoru urede i drugi kulturni sadržaji.
Rekonstrukcijs objekta koja je počela prvih dana 2013. godine, okokonačna je nakon brojnih materijalnih probelama, početkom 2016. godine, kada je Oficirski dom konačno ponovo mogao da postane centar svih kulturnih zbivanja u Nišu. Međutim trebalo je da prođe još nekoliko meseci, pre nego što je otvaranjem izložbe grafika pod nazivom „Matis džez“, čuvenog francuskog umetnika Anrija Matisa (začetnika specifičnog pravca u 20. veku pod nazivom „fovizam“, svečano počeo sa radom novotvoreni Izložbeni prostor u renoviranom Oficirskom domu u Nišu.[11]
Namena uredi
U objektu postoje tri međusobno povezane celine u kojima likovni umetnici iz Niša, Srbije i svata mogu izlagati svoja likovna dela, muzičari održavati koncerte, književnici književne večeri i sajmove knjiga, a ustanove kulture i Narodni muzej prezentovati različite istorijske i kulturne sadržaje.
Prostor mogu koristiti i brojne društveno-političke organizacije i ustanove i u njemu održavati brojne skupove i druge manifestacije.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Oficirski dom u Nišu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2014) Pristupljeno: 12.5.2016.
- ^ Službeni list SR Srbije br. 14, od 7. aprila 1979. god.
- ^ Arhiv Srbije, Bgd. MUD, Protokol br. 815/1913 — nesređena građa; Izveštaj građevinskog odseka opštine niške za 1913.
- ^ Nekrolog Ivanu Kozliću y Srpskom tehničkom listu, Beograd 1903, 74—75.
- ^ Sloboda, Niš, 15. mart 1891. god.
- ^ „Zgrada Oficirskog Doma”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2016. g. Pristupljeno 12. 05. 2016.
- ^ Dokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika Niš.
- ^ Niški glasnik, Niš, 17. februar 1926, god.
- ^ Novi život Oficirskog doma.
- ^ B. Andrejević, Spomenici Niša, Prosveta Niš, (2001). str. 54.
- ^ „Svečano otvoren Oficirski dom u Nišu”. Niške vesti, 23.4.2016. Arhivirano iz originala 25. 04. 2016. g. Pristupljeno 12. 5. 2016.
Literatura uredi
- Borislav Andrejević, Zgrada Oficirskog doma y Nišu y svetlu značajnih istorijskih događaja Na: www.heritage.gov.rs
- Dokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture y Nišu, dosje Oficirskog doma, beleške A. Nenadovića.
Spoljašnje veze uredi
- Lokacija Oficirskog doma na Open strit mapi
- Svečano otvaranje Oficirskog doma u Nišu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. april 2016)
- Borislav Andrejević - Zgrada Oficirskog doma u Nišu u svetlu značajnih istorijskih događaja
- Zgrada Oficirskog doma