Википедија

Imam

Исламски лидерски положај

Imam (arap. الإما, pers. امام) je arapska reč za vođu. Imam može biti i vođa nekog područja. Naročito je značajan kod Šiita.[1] Na početku islama, Imam je označavao Halifa kod Šiita i Sunita - dve postojeće frakcije islama. Najpoznatiji je prvi, Imam Ali, čiji grob se danas nalazi u Nadžafu (Irak), pa je najsvetije mesto Šiita odmah posle Meke i Medine.

Mughal Imams in discourse
Prayer in Cairo, painting by Jean-Léon Gérôme, 1865.

Reč imam može imati više značenja[2]:

  • Muslimanski sveštenik kome je glavna dužnost da predvodi skupno klanjanje namaza u džamiji (svakođnevno pet putu). Za vreme molitve imam stoji pred skupom i rukovodi klanjanjem. Zove se još i džamijski imam. Ako je, pored toga, zadužen i nekim drugim verskim službama za celu jednu mahalu (kao što je opremanje umrlih za sahranu i sl.). onda se zove mahalski imam. Ako je pak zadužen takvim dužnostima za čitav jedan džemat (muslimanska verska opština) i uz to vodi verske matične knjige, onda se zone džematski imam ili imam-matičar.
  • Imam se zove i svako ono verski obrazovano lice, makar i ne bilo sveštenik, koje rukovodi Skupnim klanjanjem nammaza, bilo u džamiji, u kući ili na nekom drugom mestu
  • Titula velikih islamskih naučnika: Imami-Gazalija, Imami-Azam, Imami-Malik itd. U ovom slučaju imam znači »vođa"
  • Glavno zrno tespihu {brojanici), koje je obično duže od drugih, stoji na vrhu tespiha i rednovno je ukrašena kićankom.

Etimologija uredi

Pojam Imam u arapskom jeziku izveden je iz korena ء م م (ʾ-m-m).

Imenica إِمَامٌ - ʾimām (IPA: / ɪˈmɑːm /; muški rod množina: أئِمَّةٌ - ʾeʾimme) ima značenje:[3]

  • onaj koji je ispred tj. onaj koji vodi
  • vođa, primer, uzor;
  • predvodnik u zajedničkoj molitvi;
  • smernica, princip;
  • halifa, vojni zapovednik;
  • Kuran, knjiga (وَكُلَّ شَيْءٍ أحْصَيْنَاهُ فِي إِمَامٍ مُبِينٍ - ...sve smo Mi to u Knjizi jasno pobrojali. Kuran, Jasin: 12);
  • vodič za putnike;
  • širok, jasan put;
  • standard, norma, kriterijum ili mera koja je dogovorena, ugovorena ili opšte prihvaćena.

U Kuranu uredi

Pojam imam javlja se u Kuranu ukupno sedam puta u jednini i pet puta u množini. Prva kuranska upotreba termina odnosi se na poslanika Ibrahima (proroka Abrahama) kao uzora i vođu čovečanstva:

A kada je Ibrahima Gospodar njegov s nekoliko zapovedi u iskušenje stavio, pa ih on potpuno izvršio, Alah je rekao: „Učiniću da ti budeš ljudima u veri uzor!” - „I neke moje potomke!” - zamoli on. - „Obećanje Moje neće obuhvatiti nevernike” kaza On.

وَإِذِ ابْتَلَى إِبْرَاهِيمَ رَبُّهُ بِكَلِمَاتٍ فَأَتَمَّهُنَّ قَالَ إِنِّي جَاعِلُكَ لِلنَّاسِ إِمَامًا قَالَ وَمِن ذُرِّيَّتِي قَالَ لاَ يَنَالُ عَهْدِي الظَّالِمِينَ

— Kur'an, 2:124

Poređenje uredi

U svom izvornom značenju izraz imam sadrži svojstva kao što su vođenje, upravljanje ili kontrola, kako u pogledu verskih, duhovnih, tako i političkih aspekata.

Termin se izvorno koristio u širem kontekstu, kao što potvrđuje i upotreba u Kurana, a nešto kasnije je dobio preciznije značenje unutar različitih područja islama, posebno u verskom i političkom diskursu koji je usledio nakon smrti poslanika Muhameda 632.

Kako su različita mišljenja u ranoj islamskoj eri dovela do pojave različitih pravnih škola, izraz imam dobio je različita značenja koja su se fokusirala na njegova izvorna značenja s različitim naglaskom na ideološke, teološke i političke aspekte. U modernom kontekstu, imam označava vođu, predvodnika, počasnu titulu ili osobu visokog položaja, s različitim naglaskom na izvornu primenu u Kuranu i istorijski razvoj kroz koji je izraz prošao.

Ovaj izraz je rasprostranjen među muslimanima, kako sunijama tako i šiitima,[4] iako postoji određena terminološka razlika, kako u islamskoj jurisprudenciji (fikh), tako i u svakodnevnom govoru.

Pojam imama se, iz istorijske perspektive, koristi različito a ponekad ima raznolika formalna značenja. Prema ranoj literaturi, mogu se razlikovati tri generalna područja primene koja se i danas koriste.

Vođa, predvodnik u obavljanju molitve uredi

Verovatno najčešća upotreba termina imam jeste kao naslov ili titula onoga koji vodi ili predvodi muslimansku zajednicu (džemat), posebno kada je u pitanju obavljanje zajedničke molitve (namaz).

Ovaj položaj u pravilu se poverava najobrazovanijem pojedincu u lokalnoj zajednici koji ispunjava određene kriterije i nema karakter svešteničkog položaja.[5]

Da neko može biti imam zdravim ljudima treba da pored toga što je musliman ima još sedam stvari:

1) da bude dorastao (punoletan); dečak ne može biti imam odraslom,

2) da bude pri pameti (lud i pijan ne mogu biti imam),

3) da bude muškarac (žena ne može biti imam muškarcima, a i ženama da bude imam, mekruh je),

4) da zna iz Kurana toliko koliko' je nužno za namaz,

5) da ne bude sahibi-uzr (jedan sahibi-uzr može biti imam drugom sabibi-uzru, ako je uzr iste vrste, inače ne može),

6) da prilično dobro može izgovarati reči koje se u namazu uče (tepavac i mucavac koji ne mogu izgovarati pravilno ili bez ponavljanja reči ne mogu biti imami,

7) da mu ne manjka koji namaski šart kao taharet i setri-avret (goli ne može npr. biti imam odevenom).

— Muhamed Seid Serdarević, Fikh-ul-ibadat, 83-84

Obično u islamskim centrima, džamijama, mesdžidima i udruženjima, dužnost imama obavlja osoba koja je postavljena od strane Islamske zajednice ili nadležnog državnog organa (npr. u Kuvajtu je to Kuvajtsko ministarstvo vakufa i islamskih poslova[6]), u svojstvu verskog službenika zaduženog za predvođenje zajedničke molitve (namaz), verske pouke i drugih srodnih poslova.[7][8]

Srodni pojmovi u kontekstu verskog vođe, predvodnika uredi

  • Mula: titula koja se delom preklapa sa terminom imama, ali imala je i širu upotrebu za bilo kojeg cenjenog muslimanskog učenjaka, danas se posebno koristi u Iranu.
  • Šejh: može se koristiti i kao sinonim za pojmove imam i mula, mada se više koristi kao počasna titula za veoma učene osobe, univerzitetske profesore ili kao titula derviških predvodnika.
  • Hodža: titula koja se u srpskom jeziku često koristi kao sinonim za imama, pogotovo u kolokvijalnom govoru.
  • Efendija: u široj upotrebi se koristi kao sinonim za pojam gospodin, kolokvijalno pretežno kao počasna titula pri oslovljavanju verskih službenika.
  • Sveštenik: u doslovnom smislu kao osoba koja predvodi molitvu i druge verske obrede donekle je slična sa pojmom imam, ali ovo poređenje je potpuno pogrešno i može poslužiti samo kao približan opis i upotrebljavaju ga isključivo nemuslimani.

Počasni naslov uredi

Pored toga, pojam imam koristi se u obliku počasnog naslova ili titule za priznate muslimanske učenjake i pravnike.

Izraz u ovom kontekstu se mora tumačiti kao autoritet u širem smislu od predvodnika npr. zajedničke molitve ili džemata i koristi se za istaknute učenjake poput utemeljitelja pravnih škola, te se u tom smislu danas ne dodeljuje istaknutim pojedincima.

Srodne titule u kontekstu počasnog naslova uredi

Ajatolah: funkcija koja se delom preklapa s pojmom imam kao što se koristi u obliku počasnog naslova, mada se ovaj naslov upotrebljava samo u šiizmu, a termin imam kao pojam časti, koristi se samo za pojedince koji su dostigli posebno visok stupanj islamskog znanja.

Primeri počasnog naslova Imam u njegovoj opštoj upotrebi uredi

  • Imam Vāṣil b. ʿAṭāʾ (teolog i pravnik, smatra se osnivačem mutezilitske škole Kelama, umro 748.)
  • Imam Ebu Hanife (osnivač hanefijske pravne škole, umro 767).
  • Imam Malik (osnivač malikijske pravne škole, umro 795).
  • Imam Šafija (osnivač šafijske pravne škole, umro 820).
  • Imam Hanbel (godine, osnivač hanbelijske pravne škole, umro 855).
  • Imam Homeini (umro 1989; iranski političar, šiitski vrhovni Ajatollah i duhovni vođa Islamske revolucije u Iranu).
  • Izuzetno, naslov imama u vezi sa imamom Alijem, četvrtim halifom se koristi kao počasna titula kod sunija, dok se u šiizmu koristi isključivo kao titula osobe visokog položaja.

Osobe visokog položaja uredi

U šiizmu se izraz imam koristi i u posebnom, tehničkom smislu, i to samo u vezi sa dvanaest šiitskih imama, a tumači se kao dostojanstvenici i odabrani ljudi obdareni posebnim osobinama od Boga.

Kao i prijašnji vjerovjesnici i poslanici, dvanaest imama su odabrani od Boga i predodređeni njegovim naredbama.

Dakle, u ovom smislu pojam imama se veže za naslednike poslanika Muhameda a.s. u vođenju muslimanske zajednice, čiji je niz uređen i unapred određen božanskom voljom, s tim da svaki pojedinačni imam imenuje svog naslednika među svojim direktnim potomcima.

Šiitski imami uredi

Naročito u šiizmu pojam imama, kako se koristi za imama Alija, koristi se kao osoba visokog položaja i odabranik Božiji, dok se u sunizmu koristi isključivo kao počasna titula.

Srodni pojmovi u smislu osobe visokog položaja uredi

Papa: titula poglavara Rimokatoličke crkve je titula koja se delom preklapa sa titulom imama kao osobe visokog položaja, jer se autoritet imama ne ograničava samo na duhovnu sferu, već ga je Bog odredio i izabrao, ali ovo poređenje je u suštini pogrešno i može poslužiti samo kao približan opis i upotrebljavaju ga isključivo nemuslimani.

Imami kao svetovni vladari uredi

Ponekad su imami držali i svetovnu i versku vlast, kao na primer u Omanu među sektama Haridžija ili Ibadija. Ponekad su imami birani, a u nekim slučajevima položaj je nasleđivan, kao u dinastiji Jaruba iz 1624. i 1742. godine (vladarske dinastije Omana: Rustamidi: 776–909, Nabhanije: 1154–1624, Jaruba: 1624–1742, El Said: 1744 – do danas).

Imamet Futa Džalon (1727-1896) bila je država Fulanija u zapadnoj Africi, gde se sekularna moć izmenjivala između dve linije naslednih imama, ili Almamija (skraćeno od emir-ul-muminin).

Kod Zejdija, šiitske frakcije, imami su bili jednako svetovne kao i duhovne vođe, a na vlasti u Jemenu održali su se više od hiljadu godina (prvi zejdijski vladar, El-Hadi ilel-Hak Jahja, 897. osnovao ovaj oblik vladavine koji je opstao do druge polovine 20. veka).

Ruhullah Homeini zvanično se u Iranu naziva imamom. Nekoliko iranskih mesta i institucija nosi naziv „Imam Homeini”, uključujući grad, međunarodni aerodrom, bolnicu i univerzitet.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Corbin 1993, str. 30
  2. ^ Abdulah Škaljić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku
  3. ^ Team, Almaany. „Translation and Meaning of امام In English, English Arabic Dictionary of terms Page 1”. www.almaany.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-16. 
  4. ^ The imam's Arabic titles are used by the majority of Twelver Shia who use Arabic as a liturgical language, including the Usooli, Akhbari, Shaykhi, and to a lesser extent Alawi. Turkish titles are generally used by Alevi, a fringe Twelver group, who make up around 10% of the world Shia population. The titles for each imam literally translate as "First Ali", "Second Ali", and so forth. Encyclopedia of the Modern Middle East and North Africa. Gale Group. 2004. ISBN 978-0-02-865769-1. 
  5. ^ Muhamed Seid Serdarević, Fikh-ul-ibadat, VIS, Sarajevo 1968, 83-84
  6. ^ „Ministry of Awqaf & Islamic Affairs :: About the Ministry”. islam.gov.kw. Pristupljeno 2020-07-16. 
  7. ^ Admin. „Pravilnik o radu imama”. Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini. Pristupljeno 2020-07-16. 
  8. ^ „Presidency of Religious Affairs”. 
  9. ^ Nasr, Seyyed Hossein. „Ali”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 2007-10-12. 
  10. ^ Encyclopedia of the Modern Middle East and North Africa. Gale Group. 2004. ISBN 978-0-02-865769-1. 
  11. ^ „ḤASAN B. ʿALI B. ABI ṬĀLEB – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Pristupljeno 2020-07-16. 
  12. ^ „Muhammad al-Mahdi al-Hujjah | Imam, Shiism, & Beliefs”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-16. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Imam na Vikimedijinoj ostavi.
  • Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ur. (1905). „Imam”. New International Encyclopedia (I izd.). New York: Dodd, Mead. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имам&oldid=27552644”