Invazija u Zalivu svinja

Invazija u Zalivu svinja je bio pokušaj invazije naoružanih kubanskih izbeglica u južnoj Kubi koji su planirale i finansirale Sjedinjene Države sa ciljem zbacivanja vlade Fidela Kastra 1961. i označila je vrhunac američkih akcija usmerenih protiv Kube. Američko-kubanske tenzije su započele kada je Kastro zbacio režim generala Fulhensija Batiste 1. januara 1959. Ajzenhauerove i Kenedijeve administracije su ocenile da se Kastrovo kretanje prema Komunističkoj partiji ne može tolerisati i krenuli su da ga zbace. Ipak, pokušaj invazije je neslavno prošao i postao je velika međunarodna sramota za Kenedijev režim. Rezultujući fijasko je bio proučavan kao idealan slučaj "grupnog" donošenja odluka. Drugi, a posebno Amerikanci poreklom sa Kube, su videli ovaj problem kao političku odluku Kenedijeve administracije da se reši dosadnih kubanskih izbeglica. Ovaj događaj se odrazio na ishode izbora pošto je veliki broj Kubano-Amerikanaca izabran u američki Kongres i uspostavio postizborne prilike koji su išli u korist Republikanskoj stranci.

Invazija u Zalivu svinja
Deo Hladnog rata
Sovjetski tenk T-34 u muzeju posvećenom američkoj invaziji
Vreme 15. april – 19. april 1961. Mesto Zaliv svinja, južna Kuba Ishod pobeda snaga kubanske vlade
Sukobljene strane
snage kubanske vlade	kubanske izbeglice koje su obučavale SAD
Komandanti i vođe
Fidel Kastro Arnaldo Očoa Sančez Če Gevara	Grajston Linč Pepe San Roman Erneido Oliva
Jačina
25.000 kubanskih vojnika 9.000 policajaca 200.000 paravojnih snaga	1.500 8 bombardera B26
Žrtve i gubici
176 mrtvih 4.000 ranjenih	115 mrtvih 1.189 zarobljenih 2 bombardera B26

Tokom debati u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kubanski pokušaj da se osudi američka invazija nije prošao zbog veta Sjedinjenih Država. Direktna vojna intervencija od strane SAD sa ciljem zbacivanja kubanske vlade će izazvati međunarodne proteste protiv „mešanja u unutrašnja pitanja strane države“, uobičajenih u atmosferi Hladnog rata. Neuspeh da se opravda američko mešanje na osnovu međunarodnog prava je rizikovao provociranje geopolitičke osvete od strane Sovjetskog Saveza, posebno u Trećem svetu.

Dana 17. februara 1961, Kenedi je upitao svoje savetnike da li bi svrgavanje Kastra moglo biti povezano sa isporukama oružja i da li bi moglo biti moguće tvrditi da su prave mete bili moderni avioni-lovci i rakete koje su ugrožavali američku bezbednost. Međutim, u to vreme, Kuba je posedovala sovjetske tenkove, artiljeriju i pešadijsko oružje; njeno vazduhoplovstvo se sastojalo od lakih bombardera B-26, Hoker Si Furije (brz i efikasan, iako zastareo, lovac-bombarder sa propelerima) i lovce T-33 koji su ostali od Batistinog vazduhoplovstva.

Pripreme

Zaliv svinja na mapi Kube

Cija je počela da regrutuje i obučava kubanske izbeglice za vreme Ajzenhauerove administracije, kako su se tenzije između Vašingtona i Havane zatezale, mesecima pre nego što su narušeni diplomatski odnosi sa Kubom u januaru 1961. Ipak, nije Ajzenhauer bio taj koji je progurao plan, već potpredsednik Ričard Nikson. Nikson se nakon toga uvek plašio da će njegova umešanost i odgovornost za neuspeh isplivati. Cija je u početku bila uverena da je sposobna da zbaci Kastra, imajući iskusta u uklanjanju drugih stranih vlada kao što je slučaj iranskog premijera Mohameda Mosadika 1953. i gvatemalskog predsednika Hakoba Arbenza Guzmana 1954. Ričard Bisel, jedan od trojice pomoćnika Alena Dulesa, je bio šef „Operacije Zapata“.

Prvobitni plan je zahtevao iskrcavanje izbegličke brigade u blizini starog kolonijalnog grada Trinidad, koji se nalazio u centralnoj provinciji Sankti Spiritus približno 400 km jugoistočno od Havane u podnožju planina Eskambraj. Izbor Trinidada je obezbeđivao brojne mogućnosti da će izbeglička brigada moći iskoristiti to u svoju korist tokom invazije. Stanovništvo Trinidada je bilo uglavnom protiv Kastra, a teško pristupačne planine izvan grada su obezbeđivale područje operacija gde bi se invazione snage mogle povući i pokrenuti gerilsku kampanju ako iskrcavanje ne bi krenulo kako je očekivano. Kroz 1960, rastući redovi Brigade 2506 su obučavane na lokacijama kao što su južna Florida i Gvatemala za iskrcavanje na plaži i moguće povlačenje u planine.

Prema Kenedijevim naređenjima, kritični detalji plana su promenjeni, a time su uklonjene bile kakve šanse za uspeh bez američke pomoći. Kenedi je navodno bio pod uticajem nekih u Stejt Dipartmentu, uključujući starog kubanskog pomoćnika Vilijama Vilanda, bliskog prijatelja Samer Veles. Viland, koji je bio prisutan tokom Batistinog uspona na vlast 1933, je bio u Kolumbiji kada je Kastro bio uključen u Bogotazo i takođe je podržavao embargo na isporuku oružja Batisti. Ovi izmenjeni detalji su uključivali promenu zone iskrcavanja Brigade 2506 na dva mesta u provinciji Matanzas, 202 km jugoistočno od Havane na istočnom kraju poluostrva Zapata u Zalivu svinja. Iskrcavanje bi se odvilo na plažama Giron i Larga. Ova izmena je efikasno odsekla vezu sa pobunjenicima u Eskambrajskom "Ratu protiv bandita. Kastrova vlada je bila upozorena od strane agenata KGB-a Osvalda Sančeza Kabrere i „Aragona“, koji su redom umrli nasilnom smrću pre i nakon invazije.

Invazija

Dana 17. aprila 1961, tri leta lakog bombardera B-26 noseći oznake Revolucionarnog vazduhoplovstva su bombardovala kubanske aerodrome San Antonio de Los Banjos, međunarodni aerodrom Antonio Maseo i aerodrom kod Sijudad Libertada. Operacija Puma, šifrovano ime dato ofanzivnim protiv-avionskim napadima na Kubanske revolucionarne snage, je zahtevala dvodnevne vazdušne napade širom ostrva da bi se efikasno uklonilo kubansko vazduhoplovstvo, obezbeđujući da će kompletnu vazdušnu nadmoć Brigade 2506 pre stvarnog iskrcavanja u Zalivu svinja. Ovo nije uspelo jer vazdušni napadi nisu nastavljeni kako je prvobitno planirano - bilo je ograničeno odlukama najviših nivoa američke vlade. Kastro je takođe imao saznanje o invaziji i sklonio je avione na bezbedno.

Od aviona Brigade 2506 koji su se postrojili ujutro 15. aprila, jedan je imao zadatak da obezbedi CIA izgovor za invaziju. Modifikovanom dvosedu B-26B koji je korišćen za ovu misiju je pilotiran kapetan Mario Zuniga. Pre poletanja, poklopac jednog od dva motora aviona je uklonjen od strane tehničara, pucano je na njega, a zatim je vraćen da bi se dobio utisak da je na avion pucano sa zemlje tokom njegovog leta. Kapetan Zuniga je poleteo iz baze Nikaragvi u niskoleteću misiju koja će ga odvesti do najzapadnije kubanske provincije Pinjar del Rio, a zatim na severoistok prema Ki Vestu, Florida. Kada je bio iznad ostrva, kapetan Zuniga se naglo podigao na visinu na kojoj bi ga mogle detektovati američke radarske instalacije severno od Kube. Na toj visini i na bezbednoj udaljenosti severno od ostrva, kapetan Zuniga je radiom zatražio pomoć i zahtevao trenutnu dozvolu da sleti u bazu mornaričke avijacije Boka Čika nekoliko kilometara severoistočno od Ki Vesta. Ovaj izveštaj je u očiglednoj suprotnosti sa izveštajem kubanske vlade da su lovci Si furi kojima su upravljali Kubanci i možda neki levičarski čileanski piloti odani Kastru napali starije i sporije B-26 bombardere kojom su upravljale invazione snage.

Do saopštenja kapetan Zunige svetu tokom prepodneva 15. aprila, svi osim jednog bombardera Brigade 2506 je vraćeno preko Kariba u troipočasovnom letu do njihove baze u Nikaragvi da bi se napunili i opremili. Međutim, nakon sletanja, posade su se srele sa porukom iz Vašingtona koja je naređivala neodređeno mirovanje svih daljih borbenih operacija protiv Kube.

Dana 17. aprila, četiri transportera je prebacilo 1.511 kubanskih izbeglica u Zaliv svinja. Njih su pratili dva plovila za pešadijsko iskrcavanje u vlasništvu Cije, koji su nosili zalihe i opremu. Ova mala armija se nadala će naići na podršku lokalnog stanovništva, nameravajući da pređe ostrvo do Havane. Cija je pretpostavila da će invazija zapaliti iskru masovnog ustanka protiv Kastra. Međutim, do vremena kada je invazija počela, Kastro je već bio pogubio neke osumnjičene za saradnju sa Amerikancima i uhapsio ostale. Zatvorenici su bili držani pod pretnjom smrću ako invazija uspe.

Iako su se kubanske snage na mestu iskrcavanja predale, uskoro je postalo jasno nakon kontakta sa kubanskim pojačanjem da izbeglice neće dobiti efikasnu podršku na mestu invazije i da će najverovatnije izgubiti. Izveštaji sa obe strane opisuju tenkovske bitke koje su uključivale tešku sovjetsku opremu . Kenedi se izjasnio protiv pružanja američke vazdušne pomoći zaustavljenoj invaziji (iako su četvorica američkih pilota ubijeni na Kubi tokom invazije) zbog svog protivljenja da se obznani intervencija. Kenedi je takođe otkazao nekoliko talasa bombardovanja (samo su se dva desila) na prizemljeno kubansko vazduhoplovstvo, koje bi moglo da obogalji kubansko vazduhoplovstvo i da vazdušnu nadmoć napadačima. Američki marinci nisu poslati, čak iako su postojali brodovi za podršku spremni za iskrcavanje u potrebnom trenutku.

Tok događaja zajedno sa činjenicom da je sva vojna sila bila spremna, ali je potom povučena i/ili nije iskorišćena podržava teoriju da na najvišim nivoima možda nisu svi znali za planiranu operaciju. Konkretno, čini se mogućim da se računalo se time da će pripremana vojna opcija dobiti podršku predsednika Kenedija kada mu se predoči trenutna „kriza“ kao i već izrađeno rešenje. Predsednik Kenedi je odlučio da ne iskoristi ovu mogućnost, što navodi na zaključak da je možda upravo saznao za daleko odmaklo logističko planiranje koje je ovim događajima prethodilo.

Žrtve

Kada su se borbe završile 21. aprila, 91 kubanskih izbeglica je ubijeno, a ostali su zarobljeni. Procene žrtava kubanskih snaga variraju, ali su generalno značajno veće.

1.209 uhvaćenih izbeglica je brzo osuđeno, neki su pogubljeni, a ostatak je osuđeno na 30 godina zatvora zbog izdaje. Nakon 20 meseci pregovora sa SAD, Kuba je oslobodila izbeglice u zamenu za 53 miliona dolara pomoći u hrani i lekovima.

Opšta je pretpostavka da su gubici kubanskih snaga bili vrlo visoki. Procene se kreću od 2.200 do 5.000). U jednom vazdušnom napadu kubanske snage su imale oko 1.800 žrtava koje su uhvaćene na otvorenom u civilnim autobusima i pogođene napalmom.

Kubanska vlada je u početku izjavila da su njeni gubici 87 mrtvih i mnogo više ranjenih. Broj mrtvih i nestalih u kubanskoj vojsci se penjao do 140, a onda do 161. Tako je u najviše prihvaćenim procenama, ukupno oko 2.000 kubanskih vojnika ubijeno, ranjeno ili nestalo u akciji.

Američka reakcija

Neuspeh invazije u Zalivu svinja je nanelo veliko sramotu Kenedijevoj administraciji i učinila Kastra opreznim na buduće američke intervencije na Kubi. Kao rezultat neuspeha, direktor Cije Alen Dules, njegov zamenik Čarls Kabel i pomoćnik direktora operacija Ričard Bisel su primorani da podnesu ostavke. Sva trojica su bili odgovorni za planiranje operacije u Ciji. Odgovornosti Kenedijeve administracije i Stejt Dipartmenta za izmene planova prvobitno nisu bile javne.

Međutim, Kenedijeva administracija je nastavila nesposobne tajne operacije na Kubi, kasnije pokrenuvši Kubanski projekat da bi „pomogli Kubi da zbaci komunistički režim“. Tenzije će opet imati vrhunac u Kubanskoj raketnoj krizi 1962.

CIA je napisala detaljan unutrašnji izveštaj koja je pripisala krivicu za neuspeh unutrašnjoj nesposobnosti. Veliki broj ozbiljnih grešaka koje je načinila CIA i drugi američki analitičari su doprineli debaklu;

• Administracija je verovala da trupe mogu da se povuku u planine da bi vodili gerilski rat ako izgube u otvorenoj borbi. Planine su bile predaleko da bi se stiglo peške, a trupe su bile iskrcane u močvarno zemljište, gde su bile lako okružene.
• Verovali su da se umešanost SAD u incident može poreći.
• Verovali su da će Kubanci biti zahvalni što su oslobođeni od Fidela Kastra i da će se brzo pridružiti u borbi. Ova podrška se nije materijalizovala; nekoliko stotina hiljada je bilo uhapšeno, a neki su pogubljeni pre iskrcavanja.

Skoro sigurno verovanje Cije da će se kubanski narod dići na ustanak i da će im se pridružiti je zasnovano da ekstremno slabom prisustvu agencije na Kubi. Kastrova kontraobaveštajna služba, koju su obučavali specijalisti iz sovjetskog bloka uključujući španskog ratnog veterana Enrikea Listera, se ubacila u većinu grupa otpora. Zbog ovoga, skoro sve informacije koje su dolazile od izbeglica i prebega su bile često zatrovane. Operativac Cije je intervenisao za Kubance u Havani pre invazije; u intervjuu za Si-En-En je izjavio: "... sve što sam mogao da nađem je bilo mnogo entuzijazma za Fidela Kastra“.

Mnogi vojni komandanti su sa velikom sigurnošću očekivali da će invazija propasti, ali su mislili da će Kenedi poslati marince da spase izbeglice. Međutim, Kenedi nije želeo rat punog intenziteta i napustio je izbeglice.

Dana 29. aprila 2000. u članku Vašington Posta „Sovjeti su znali datum napada na Kubu“, napisano da je Cija imala informaciju koja je nagoveštavala da je Sovjetski Savez znao da će se invazija dogoditi i nije obavestila Kenedija. Radio Moskva je zapravo emitovala vesti 13. aprila 1961. predviđajući invaziju „u zaveri koju je pripremila Cija“ koristeći plaćene „kriminalce“ za nedelju dana. Invazija se dogodila četiri dana kasnije.

Invazija je često kritikovana jer je učinila Kastra još popularnijim, dodajući nacionalistička osećanja njegovoj ekonomskoj politici. Nakon početnih bombardovanja B-26, označio je revoluciju "marksističkom-lenjinističkom". Nakon invazije, on je tražio bliže odnose sa Sovjetskim Savezom, delimično zbog zaštite, koja je pomogla krčenju puta za Kubansku raketnu krizu godinu i po dana kasnije.

Još uvek postoje masovne vojne vežbe na Kubi za tokom Dana odbrane da bi se pripremila cela populacija za invaziju.

Literatura

• Anderson, Jon L.1998. Che Guevara: A Revolutionary Life. Grove/Atlantic. ISBN 978-0-8021-3558-2.. 1997. ISBN 978-0-553-40664-1.
• Andrade, John. Latin-American Military Aviation. Midland Counties. 1982. ISBN 978-0-904597-31-8.
• Bethell, Leslie. Cuba. . Cambridge University Press. 1993. ISBN 978-0-521-43682-3. 
• Castro, Fidel, with Ramonet, Ignacio. My Life (Fidel Castro autobiography). 2007. ISBN 978-1-4165-5328-1.
• Corzo, Pedro. Cuba Cronología de la lucha contra el totalitarismo. Ediciones Memorias, Miami. 2003. ISBN 978-1-890829-24-7.
• Dreke, Victor. From Escambray to the Congo: In the Whirlwind of the Cuban Revolution. Pathfinder. ISBN 978-0-87348-947-8.. 2002. ISBN 978-0-87348-947-8.
• Faria, Miguel, A. Cuba in Revolution — Escape from a Lost Paradise. Hacienda Publishing, pp. 93–102, notes# 16 and. 2002. ISBN 978-0-9641077-3-1. str. 24. https://web.archive.org/web/20110611165450/http://www.haciendapub.com/cuba.html
• Fernandez, Jose Ramon. Playa Giron/Bay of Pigs: Washington's First Military Defeat in the Americas. Pathfinder. ISBN 978-0-87348-925-6.. 2001. ISBN 978-0-87348-925-6.
• Ferrer, Edward B.(sp), 1982(en). Operation Puma: The Air Battle of the Bay of Pigs. International Aviation Consultants. 1975. ISBN 978-0-9609000-0-8.
• Franqui, Carlos (1983). Family Portrait with Fidel. Cape. ISBN 978-0-224-02268-2. 
• FRUS VI - Foreign Relations of the United States, 1958-1960. (Glennon, John P., Editor) Cuba Volume VI. US Department of State http://digital.library.wisc.edu/1711.dl/FRUS.FRUS195860v06
• FRUS X - Foreign Relations of the United States 1961-1963 Volume X Cuba, 1961-1962. US Department of State http://www.fas.org/irp/ops/policy/docs/frusX/index.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. април 2016)
• Hagedorn, Dan. Central American and Caribbean Air Forces. Air-Britain. 1993. ISBN 978-0-85130-210-2.
• Hagedorn, Dan and Hellström, Leif. Foreign Invaders - The Douglas Invader in foreign military and US clandestine service. . Midland Publishing. 1994. ISBN 978-1-85780-013-5. 
• Hagedorn, Dan. Latin American Air Wars & Aircraft. Hikoki. 2006. ISBN 978-1-902109-44-2. http://www.hikokiwarplanes.com/downloads/laaws-downloads.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. јул 2011)
• Higgins, Trumbull (1989). The Perfect Failure: Kennedy, Eisenhower, and the CIA at the Bay of Pigs. Norton. ISBN 978-0-393-30563-0. 
• Hunt, E. Howard. Give Us This Day. Arlington House. 1973. ISBN 978-0-87000-228-1.
• Johnson, Haynes (1964). The Bay of Pigs: The Leaders' Story of Brigade 2506. W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-04263-4. 
• Jones, Howard (2008). Bay of Pigs (Pivotal Moments in American History). Oxford University Press USA. ISBN 978-0-19-517383-3. 
• Kellner, Douglas (1989). Ernesto “Che” Guevara (World Leaders Past & Present). Chelsea House Publishers. str. 112. ISBN 978-1-55546-835-4. 
• Kornbluh, Peter (1998). Bay of Pigs Declassified: The Secret CIA Report on the Invasion of Cuba. The New Press. ISBN 978-1-56584-494-0. 
• Lagas, Jacques. 1964. Memorias de un capitán rebelde. Editorial del Pácifico. Santiago, Chile. ASIN B0014VJ2KS
• Lazo, Mario. 1968, 1970. Dagger in the heart: American policy failures in Cuba. Twin Circle. New York. 1968 edition Library of Congress number 6831632, 1970 edition, ASIN B0007DPNJS
• Lynch, Grayston L. Decision for Disaster: Betrayal at the Bay of Pigs. . Potomac Books. 2000. ISBN 978-1-57488-237-7. 
• de Paz-Sánchez, Manuel. Zona de Guerra, España y la revolución Cubana (1960–1962), Taller de Historia, Tenerife Gran Canaria. 2001. ISBN 978-84-7926-364-5.
• Priestland, Jane (editor). British Archives on Cuba: Cuba under Castro 1959–1962. Archival Publications International. 2003. ISBN 978-1-903008-20-1.
• de Quesada, Alejandro; Walsh, Stephen. The Bay of Pigs: Cuba 1961. Osprey Elite series #166. 2009. ISBN 978-1-84603-323-0.
• Reeves, Richard. President Kennedy: Profile of Power. Simon & Schuster. 1993. ISBN 978-0-671-89289-0.
• Rodriguez, Juan Carlos. Bay of Pigs and the CIA. . Ocean Press. 1999. ISBN 978-1-875284-98-6. 
• Ros, Enrique. 1994. Girón la verdadera historia. Ediciones Universales (Colección Cuba y sus jueces) third edition. 1998. ISBN 978-0-89729-738-7.
• Schlesinger, Arthur M. Jr. A Thousand Days: John F. Kennedy in the White House. . Houghton Mifflin. 2002. ISBN 978-1-57912-449-6. . 1965. ISBN 978-1-57912-449-6.
• Jean Edward Smith. Bay of Pigs: The Unanswered Questions. The Nation, (Apr. 13, 1964), pp. 360–363.
• Somoza Debayle, Anastasio and Jack Cox. Nicaragua Betrayed. . Western Islands Publishers. 1980. pp. 169-180. ISBN 978-0-88279-235-4. 
• Szulc, Tad, and Karl E. Meyer. 1962. The Cuban Invasion. The chronicle of a disaster. Praegar ASIN B0018DMAV0
• Szulc, Tad. Fidel - A Critical Portrait. . Hutchinson. 1986. ISBN 978-0-09-172602-7. 
• Thomas, Hugh. 1986. The Cuban Revolution. Weidenfeld and Nicolson (Shortened version of Cuba: The Pursuit of Freedom, includes all history 1952-1970). 1971. ISBN 978-0-297-78954-3.
• Thomas, Hugh. Cuba: The Pursuit of Freedom. . Da Capo Press. 1998. ISBN 978-0-306-80827-2. 
• Thompson, Scott (2002). Douglas A-26 and B-26 Invader. Crowood Press, Limited. ISBN 978-1-86126-503-6. 
• Trest, Warren A. and Dodd, Donald B. Wings of Denial: The Alabama Air National Guard's Covert Role at the Bay of Pigs. . NewSouth Books. ISBN 978-1-58838-021-0. . 2001. ISBN 978-1-58838-021-0.
• Triay, Victor Andres (2001). Bay of Pigs: An Oral History of Brigade 2506. University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-2090-7. 
• Vivés, Juan (Pseudonym, of a former veteran and Castro Intelligence Official; Translated to Spanish from. Les Maîtres de Cuba. Opera Mundi, Paris by Zoraida Valcarcel) 1982 Los Amos de Cuba. EMCÉ Editores, Buenos Aires. 1981. ISBN 978-950-04-0075-6.
• Welch, David A and James G Blight (editors). Intelligence and the Cuban Missile Crisis. . Frank Cass Publishers. ISBN 978-0-7146-4883-5. . 1998. ISBN 978-0-7146-4435-6.
• Wyden, Peter. Bay of Pigs - The Untold Story. . Simon and Schuster. 1979. ISBN 978-0-671-24006-6. . ISBN 978-0-224-01754-1..

Spoljašnje veze

• History of Cuba Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2023) - Invazija u Zalivu svinja
• Vrlo korisna hronologija