Istorija himne SFRJ
Istorija himne Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije započinje 1941. godine, izbijanjem Drugog svetskog rata i raspadom Kraljevine Jugoslavije, a završava se raspadom SFRJ, odnosno Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 21. maja 2006.[1]
Od 1945. do raspada države nekoliko puta je raspisivan konkurs za himnu i nekoliko predloga čak je izglasano. Kompozicija, "Smelo smo pošli iz mraka i strave" iz 1946, na tekst Čedomira Minderovića, koja je bila zvanična himna FNRJ, nikad nije izvođena u tom svojstvu. „Svečana pesma” iz 1959. imala je sporan tekst. „Svečana pesma” iz 1968. nikada nije dobila odgovarajući tekst.
Ustavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 21. januara 1974. prvi put se spominje postojanje himne u članu 8, ali bez njenog naziva. U međuvremenu nezvanična himna je bila „Hej, Sloveni”, koja je za zvaničnu proglašena tek 1988. godine.
„Hej, Sloveni” uredi
U jeku Drugog svetskog rata, tokom koga je utemeljena nova država, Demokratska Federativna Jugoslavija sa proklamovanom ravnopravnošću južnoslovenskih naroda, pesma „Hej, Sloveni” zaživela je kao privremena himna buduće države.
Pesmu su, na prostoru buduće SFRJ, prvi prihvatili Slovenci, još 1848. i pevali su je kao „Hej, Slovenci”. Objavljena je u jugoslovenskoj štampi u vreme stvaranja zajedničke države 1918. Kao svečana pesma prvi put je izvedena na otvaranju Prvog zasedanja AVNOJ-a 26. novembra 1942. u Bihaću, a zatim i na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. novembra 1943. u Jajcu. Posle oslobođenja, na Ustavotvornoj skupštini 29. novembra 1945, kada je Jugoslavija proglašena za republiku, svirana je u „najsvečanijem trenutku” i tada su svi narodni poslanici ustali su i zapevali je. Tako je pesma "Hej Sloveni" prihvaćena kao privremena himna.
Zbog nedostataka u pesmi "Hej Sloveni", već početkom 1946. raspisan je konkurs za tekst nove jugoslovenske himne. Posle niza neuspelih konkursa, Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977. formalno je uređen status himne „Hej Sloveni” i ozvaničena njena privremena upotreba, dok se ne utvrdi nova himna. Usvojenom zakonskom odredbom, IX amandmanom iz 1988. na Ustav iz 1974. godine himna „Hej Sloveni” proglašena je za zvaničnu himnu SFRJ. Ponovo se pojavljuje u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. Kao zvanična himna opstala je po inerciji do proglašenja Ustava Republike Srbije.[1]
|
Hej, Sloveni, jošte živi |
Živi, živi duh slovenski, |
Nek se sada i nad nama |
Mi stojimo postojano |
Himna FNRJ ili „Smelo smo pošli iz mraka i strave” (1946) uredi
Pobednik konkursa za himnu FNRJ, raspisanog početkom 1946. godine, bio je pesnik Čedomir Minderović sa svojom pesmom „Himna FNRJ”,[1] odnosno „Smelo smo pošli iz mraka i strave”. U pesmi Minderović nije spominjao ime Jugoslavije i Jugoslovena, vodeći računa o tome da je nova država sačinjena od združenih naroda i narodnosti, među kojima ima i onih pojedinaca koji ne žele da se svrstaju pod zajednički identitet, pa je veličao republiku.
Melodija je izabrana po anonimnom principu, tako da je njen autor ostao nepoznat. Minderović je kao nagradu dobio 60.000 dinara. Međutim teškoća se javila sa uklapanjem teksta u zadatu muzičku formu. Kako se komisiji baš dopao njegov tekst, pa je 11. decembra iste godine raspisan novi konkurs, ovoga puta za muziku. Izabrane su četiri melodije, ali ni jedna nije imala borbeni polet kakav je zahtevala najsvečanija pesma jedne mlade države. Usledio je još jedan neuspeli pokušaj, pa se od Minderovićeve pesme zauvek odustalo.[2] Muziku za Himnu FNRJ su komponovali poznati jugoslovenski kompozitori.[1]
|
Smelo smo pošli, iz mraka i strave, |
Nad delom radnih i ponosnih ljudi, |
Napred i napred! I nikada robom! |
„Svečana pesma” Mire Alečković i Nikole Hercigonje (1959) uredi
Novi pokušaj stvaranja jugoslovenske himne bio je 1959. godine. Ni na konkursu koji je organizovan te godine ništa nije odlučeno, ali je u uži izbor ušao makedonski kompozitor Taki Hrisik.[3] Na zahtev Skupštine Jugoslavije, Kongres Saveza kompozitora izjasnio se za kompoziciju Nikole Hercigonje „Novoj Jugoslaviji”, koju je on komponovao 1948. godine. Na osnovu te kompozicije Mira Alečković je napisala tekst — „Svečanu pesmu”. Pesma je 19. aprila 1959. izvedena na svečanoj priredbi u Beogradu, povodom 40-godišnjice KPJ. Činilo se da je pronađena prava himna, pa je Saveznom odboru SSRNJ predložena za državnu himnu.[1]
Ni ovaj predlog nije prihvaćen, a za to su se svojevremeno spominjala dva razloga. Prvi, bezazleni, ticao se činjenice da je pesma vokalno previše zahtevna, a drugi, ozbiljniji ticao se navodnog neslaganja hrvatskog partijskog rukovodstva. Iako ne javno, predstavnici hrvatskog rukovodstva iz 60-ih godina ocenili su pesmu suviše unitarističkom, jer se naziv Jugoslavija u njoj pominje čak šest puta i neprestano se insistira na njenom jačanju, dok ni jednom rečju, makar u aluziji, nisu pomenti narodi i narodnosti okupljeni u toj državi.[2] Pesnikinja Mira Alečković je odbila da promeni refren ove pesme.[1]
|
Mi digosmo glave pod nebom tamnim, |
O rasti nam zemljo, snu slobodara, |
„Svečana pesma” Takija Hrisika (1968) uredi
Na inicijativu Edvarda Kardelja kompozitor Aleksandar Obradović je prilagodio drugi stav Pete Betovenove simfonije za himnu Jugoslavije i ta pesma je izvedena na proslavi Dana Republike u Beogradu, 1963 godine. Ni taj pokušaj nije prihvaćen. Usledili su treći i četvrti konkurs - 1968. i 1973. godine.[1]
Na trećem konkursu, 1968, između 204 prispele kompozicije žiri od 13 članova jednoglasno je odlučio da od 10 predviđenih nagrada dodeli samo jednu i to drugu. Nagradu je dobio Taki Hrisik, kompozitor iz Bitolja. Šest godina kasnije, 1974. godine, raspisuje se i konkurs za tekst, a u međuvremenu Hrisikova „Svečana pesma” se ne interpretira, jer se ne može pevati bez teksta. Prvi pokušaj da se dođe do teksta ostao je bez rezultata, iako je bilo ukupno 560 kandidata. U narednom pokušaju od 2.005 tekstova žiri od 25 članova nagradio je pet, posebno izdvojivši tekstove Maričke Cilenšek i Đoke Stojičića. Ipak, 1975. godine Hrisikova muzika i nagrađeni tekstovi predloženi su Skupštini na usvajanje, ali se poslanici nisu izjasnili ni do 1982. godine. Početkom te godine, na konferenciji za štampu održanoj u SOKOJ-u, saopštena je odluka o početku emitovanja nagrađene kompozicije.[3] Poslednjim konkursom za himnu bilo je predviđeno da se usvojena kompozicija himne izvede na 40-godišnjicu socijalističke Jugoslavije 29. novembra 1985. u Beogradu. Međutim, kao i prethodni, i ovaj konkurs ostao je bez odluke o izboru himne.[1]
80-te godine uredi
o novoj himni razgovaralo se i osamdesetih, kada se čak pojavio i predlog da za himnom bude proglašen tadašnji veliki hit Lepe Brene, pesma „Jugoslavijo” („Od Vardara pa do Triglava”).[4]
Himna Državne zajednice Srbije i Crne Gore uredi
Državna zajednica Srbije i Crne Gore, nastala pod pritiskom Evropske unije, trebalo je da kao himnu, poput himne Kraljevine Jugoslavije, dobije pesmu koja bi bila puki zbir postojećih himni – srpske „Bože pravde” i crnogorske „Oj, svijetla majska zoro”. Dogovor Beograda i Podgorice bio je postignut, pa je pravljenje aranžmana povereno kompozitoru Slobodanu Markoviću.[4] Ova tvorevina osporavana je od strane mnogih muzikologa, teoretičara muzike i etnologa.[5]
Ipak, ova himna nikada nije zaživela, pa je kao zvanična himna po inerciji ostala pesma „Hej, Sloveni”, sve do razlaza Srbije i Crne gore i do proglašenja Ustava Republike Srbije iz 2006.[4]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž „Himna”. Zvanična prezentacija. Arhiv Jugoslavije. Arhivirano iz originala 09. 10. 2019. g. Pristupljeno 9. 10. 2019.
- ^ a b Jergović, Miljenko. „Budi ponosna, Jugoslavijo”. Zvanični sajt. Miljenko Jergović. Pristupljeno 10. 10. 2019.
- ^ a b Minić, Dragana (mart 1982). „Jugoslavija, zemlja bez zvanične himne: "Smelo smo pošli iz mraka i strave" i stigli do "Hej, Sloveni"”. Osmica. Yugopapir. Pristupljeno 9. 10. 2019.
- ^ a b v „Himne čudnovatih država i nedefinisanih entiteta”. zvanična prezentacija. Radio Slobodna Evropa. 14. 8. 2004.
- ^ Kostć, Slobodan (25. 6. 2004). „“Hej Sloveni” odlazi u istoriju”. PCNEN - Društveno angažovani medij. ProNEN. Pristupljeno 11. 10. 2019.
Literatura uredi
- Pavlović, Milivoje (1990). Knjiga o himni : jugoslovenski narodi u himni i himna među narodima. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-7335-009-3.COBISS.SR 1377292
Spoljašnje veze uredi
- Stamenković, Vladan. „Zbirka srpskih himni, patriotskih pesama i patriotske lirike”. Projekat Rastko. Pristupljeno 11. 10. 2019.