Ђоко Стојичић (Медна, 12. фебруар 1936Београд, 2. децембар 2021) био је српски књижевник, публициста, министар и амбасадор Савезне Републике Југославије.[1]

Ђоко Стојичић
Лични подаци
Датум рођења(1936-02-12)12. фебруар 1936.
Место рођењаМедна, Краљевина Југославија
Датум смрти2. децембар 2021.(2021-12-02) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Политичка каријера
Политичка
странка
Социјалистичка партија Србије

Биографија уреди

Рођен је 12. фебруара 1936. у селу Медна, општина Мркоњић Град. Његов отац Никола је био пољопривредник, а мајка Милка домаћица. Са породицом се у марту 1946. године преселио у Нове Козарце.[2]

Школовао се у Новим Козарцама, Српској Црњи и Кикинди, гдје је завршио гимназију. Дипломирао је југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1962, а магистрирао је 1966. године.[2][3]

Једно вријеме је био уредник листа „Студент“. Након тога је постављен за секретара УКСК Београдског универзитета, потом постаје предсједник ЦК Савеза омладине Србије, а након тога директор Републичког завода за међународну научну, просвјетну, културну и техничку сарадњу.[4] Од 24. јануара 1988. до 30. априла 1989. је био главни и одговорни уредник листа „НИН“.[5] Био је и уредник општеобразовног програма Телевизије Београд.[2]

У периоду од 10. фебруара 1993. до 18. марта 1994. је био министар културе Републике Србије.[6] Од 1994. до 2001. је био амбасадор Савезне Републике Југославије у Чешкој републици.[4]

Преминуо је у Београду после краће болести у 86. години живота и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Књижевни рад уреди

Објавио је 17 књига поезије, 7 књига избора поезије, 6 књига студија, есеја, чланака и полемика, 3 путописа, 2 књиге прозе и 2 драме. Пјесме су му превођене на 20 страних језика и уврштене у 66 југословенских и српских и 16 страних антологија и зборника.[7] Аутор је првог пројекта „Историја српске културе“ из 1993. године.[1]

Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Уније чешких писаца и потпредсједник Европске уније умјетности.

Награде и признања уреди

Добитник је великог броја књижевних награда: „Вукова награда“, „Златна значка“ Културно-просвјетне заједнице Србије, „Златни прстен“, „Србољуб Митић“, „Раде Драинац“, „Масарикова награда“, „Рудолф Други“, „Карел Хинко Маха“, „Франц Кафка“, „Iskia“ – италијански оскар културе, „Златни беочуг“, Златна повеља Свитка", „Милан Ракић“.[7][3][8]

Добио је 4. фебруара 2010. повељу почасног грађанина општине Мркоњић Град.[9] Добитник је Руске медаље захвалности.[7]

Библиографија уреди

  • „Поеме народне револуције“, 1968.
  • „Свете кише“, 1975.
  • "Путовање по Замбији", 1981.
  • „Норвешки дневник“, 1982.
  • „Људи без оружја“, антологија југословенске антиратне поезије (1945—1985), 1985.
  • „Камен темељац“, 1987.
  • „Тачка ослонца“, 1988.
  • „Бичевање речи: сањане песме“, 1990.
  • „Сјај разговора“, лексикон српских народних изрека, 1992.
  • „Сизиф са каменом у срцу“, 1993.
  • „Срп од змије“, 1995.
  • „Кућни праг“, 1996.
  • „Биране речи“, 1997.
  • „Огњишта“, 2000.
  • „Немоћ одгонетке“, 2003.
  • „Замка за шаропере птице“, 2004.
  • „Цвет на камену“, 2004.
  • „Српске народне изреке“ И-ИИ, 2006.
  • „Хеленски богови“, 2008.
  • „Туђе туђице, српска ћирилица“
  • "Испеци па реци - српске народне изреке"

≈ "Незаборавник омладинске борбе" 1968.

Референце уреди

  1. ^ а б „Знаменити Медљанци”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2010. г. Приступљено 17. 3. 2010. 
  2. ^ а б в Глас јавности:Ђоко Стојичић, Приступљено 17. 3. 2010.
  3. ^ а б „Дијаспора”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2010. г. Приступљено 17. 3. 2010. 
  4. ^ а б Време:Културна политика и политика у култури Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007), Приступљено 17. 3. 2010.
  5. ^ „Непоновљиво искуство”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2010. 
  6. ^ „Serbian ministries”. Приступљено 17. 3. 2010. 
  7. ^ а б в Удружење књижевника Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2009) – подаци су из децембра 2007.
  8. ^ [ http://www.kreni.com/naslovi/redirect/2177575 Награда за поезију], Приступљено 17. 3. 2010.
  9. ^ „Почасни грађанин”. Приступљено 17. 3. 2010. 

Спољашње везе уреди