Итан Фром

„Itan From“ (engl. „Ethan Frome“) je kratki roman američke književnice Idit Vorton iz 1911, koji se odigrava tokom zime u brdovitim predelima Nove Engleske. U središtu romana je ljubavni trougao koji uključuje dobroćudnog farmera Itana, njegovu ženu Zinu i njenu rođaku Meti. Tematizujući okrutnost, skriveni erotizam, brak bez ljubavi i duhovnu izolaciju, Idit Vorton je napisala književno delo o nemogućnosti pojedinca da prevaziđe ograničenja koja su mu nametnuta spolja. Istoričari književnosti ga često određuju kao autorkino najmračnije ostvarenje.

Itan From
Korice prvog američkog izdanja
Nastanak
Orig. naslov	Ethan Frome
Autor	Idit Vorton
Zemlja	SAD
Jezik	engleski jezik
Sadržaj
Lokalizacija	Nova Engleska
Izdavanje
Datum	1911.

Vorton je napisala prvu verziju na francuskom 1907, dok je uvežbala svoje znanje ovog jezika, u obliku kratke priče o Itanu Hartu na osam strana. Prvobitna priča je narasla u roman na engleskom, u kojem je junakovo prezime preimenovano u From. Kasnije je u svojoj autobiografiji objasnila da je delo napisala nakon što je deset godina provela u planinskoj regiji Masačusetsa, gde je imala priliku da se upozna sa različitim aspektima, dijalektom i moralnim životom brđana. „Itan From“ je izdat kao knjiga septembra 1911, dok je u časopisu „Skrajbner“ izlazio periodično u nastavcima od avgusta do oktobra iste godine.

Danas se smatra klasikom američke književnosti iako je tokom stogodišnje recepcije roman različito estetski vrednovan - od ocene da je „Itan From“ remek-delo, do onih koji su optuživali Vorton za neosnovanu surovost prema junacima. Istoimena filmska adaptacija snimljena je 1993.

Roman je na srpski jezik preveo Čedomir Minderović.

Zaplet

Radnja romana „Itan Form“ odigrava se u fikcionalnom gradiću Starkfildu, u državi Masačusets na severu SAD-a. Dok poslom boravi u ovoj varošici, neimenovani inženjer i narator ovog romana, snažno se zainteresovao za Itana Froma, povučenog i siromašnog pedesetdvogošnjeg muškarca, čiji život njegovi sugrađani nisu voljni da komentarišu. Zbog epidemije konjske bolesti, inženjer unajmljuje Froma kao kočijaša, pošto je njegov dorat jedan od retkih konja u gradu koji je ostao zdrav. Jednog dana usled velike mećave, neimenovani narator je prisiljen da prenoći u Itanovoj kući. Inspirisan onim što je video i čuo od drugih, on odlučuje da sastavi priču o Fromovom životu. Na ovom mestu se završava okvirna priča i pripovedanje u prvom licu.

Središnji i najveći deo romana je ispripovedan u trećem licu, dok je sama naracija u odnosu na vreme odigravanja okvirne priče smeštena dve decenije ranije, u vreme Itanove mladosti, kada se desila kobna nesreća koja je bitno predodredila njegovu sudbinu. U ponoć dok pada sneg, mladi Itan dolazi u grad da pokupi Meti sa igranke i odvede je kući. Ona je rođaka njegove žene Zine, koju su, nakon što je ostala bez roditelja, primili u dom. From gaji emocije prema njoj. Kući ih dočekuje svadljiva i bolesna Zina, koja je počela da sluti da se između njenog muža i rođake razvija emotivna veza. Sutradan vrativši se sa posla, From zatiče svoju ženu spremnu za jedno od svojih čestih putovanja, kada odlazi u susedna mesta tražeći doktore i lek za svoje umišljene bolesti. From se raduje što će na jedno veče ostati sam sa Meti. Te večeri, iako ni u jednom trenutku ne verbalizuju svoja osećanja, između njih dvoje struji snažna emocionalna tenzija. Uživajući u večeri sa Meti, glavni junak mašta o nekoj boljoj stvarnosti.

Sutradan se vraća Zina koja saopštava svome mužu da je unajmila iskusnu devojku kao kućnu pomoćnicu, pošto ju je doktor savetovao da ne sme da radi nijedan kućni posao. Itan joj objašnjava da njihovi novčani prihodi nisu dovoljno visoki da bi mogli da priušte sebi dodatnu pomoć, na šta mu supruga prebacuje da se ne brine dovoljno o njoj i njenom zdravlju, kao i da će rashode smanjiti ako Meti napusti kuću. Iako je Itan očajan zbog takve odluke, ratsrgnut između sopstvenih emocija i društvenih obaveza prema bolesnoj ženi, on ne ume da pronađe rešenje.

Itan odlučuje da odveze Meti na železničku stanicu uprkos Zininom protivljenju. Obuzeti tugom, izjavljuju jedno drugome ljubav. Na vrhu brda odlučuju da se spuste sankama i tako ispune neostvarenu želju koju su dugo planirali. Nakon uspešnog spusta, Meti predlaže da se spuste još jednom, ali sa potpuno drugačijim ciljem. Ona zapravo predlaže da se spuste direktno na oboreno deblo, ne bi li na taj način izvršili zajedničko samoubistvo. Itan u prvi mah odbija njen predlog, ali pritisnut nemogućnošću da zamisli život bez nje, pristaje na ovaj drastični potez. Nakon sudara Itan se budi u velikim bolovima. Čuvši otežano disanje Meti i dozivanje njegovog imena, shvata da nisu uspeli u svojoj nameri. Ovde se završava središnji deo romana ispripovedan u trećem licu.

Poslednji segment ovog kratkog romana vraća se na narativnu poziciju sa samog početka, to jest na pripovedanje u prvom licu iz perspektive inženjera, koji nastavlja naraciju tamo gde je prvobitno prekinuta - od trenutka ulaska u Fromov dom. Dom je opisan kao sirotinjski namešten, neuredan i hladan. U sobi zatiče dve ostarele, neuredne i svadljive žene; njegovu ženu Zinu i Meti. Naime, Meti je nakon neuspelog pokušaja samoubistva ostala paralizovana. Tokom tih dvadest godina, usled teških bolova i frustracija, postala je u svemu gotovo identična Zini. Sledećeg dana narator se vraća u grad gde sa gospođom Hejl razgovara o tragičnom udesu tihog, ukletog Froma i o sudbini dveju žena sa kojima je osuđen da već dvadeset godina provodi duge, oštre, zimske noći bez ikakve nade u bolje sutra. Oboje su saglasni da je takav život identičan smrti.

Likovi

Glavni

Itan From je centalni junak romana i njegovo ime stoji u samom naslovu. Još kao mladić lirske senzibilnosti, on sanja o karijeri inženjera i na jednogodišnjem kursu u tehnološkoj školi stiče obrazovanje. Očeva smrt i majčina bolest prekidaju njegovo školovanje, te je prisiljen da se vrati u svoj rodni kraj, gde uzaludno pokušava da vodi jalovu farmu i nerentabilnu pilanu. Nakon smrti majke ženi se njenom negovateljicom Zinom, devojkom sedam godina starijom, jer nije mogao da podnese život u samoći. Zina se posle venčanja pokazuje kao džangrizavi hipohondar i postaje još jedna dodatna prepreka Fromovoj želji da postane inženjer i nastani se u gradu. Mlad i pun života, Itan počinje da sagledava svoj život tek kada u njega ulazi Meti, ženina rođaka koju primaju u svoj dom nakon što je ostala bez roditelja, u koju se zaljubljuje. Tek tada mu puca pred očima vizija njegove otmene karijere, tužne mladosti, nemaštine, teškoće i napora. Kroz Fromovu sudbinu obrađene su dve teme: sukob strasti sa društvenim konvencijama i uticaj oštre zime na ljudski duh. Obe tendencije čine od Froma pasivnu, nesrećnu žrtvu okolnosti, opterećenu dužnostima prema ženi, gorkim iskustvom siromašnog farmera i rupama koje Starkfildski smrznuti predeo ostavlja na dušu pojedinca. Zinine bolesti, siromaštvo, društvene konvencije i strah od rizika ruše prvo njegove snove da će postati inženjer, a zatim i njegovu ljubav prema Meti i mogućnost da sa njom pobegne započinjući novi život. U trenutku kada ga inženjer/narator sreće, Itan je već starac od pedeset i dve godine, ukrućen i sed, osakaćeno otelotvorenje neipunjenih ambicija i želja. Kao da je postao deo surove prirode, tako da njegova tragična moralna izolacija nosi u sebi svu "duboko nagomilanu hladnoću starkfildksih zima".

Zina From je supruga Itena Froma i rođaka Meti. Prvobitno je bila negovateljica Fromove majke koju je glavni junak oženio nakon majčine smrti, zato što nije mogao da prvodi sam duge zimske noći. Ona je sedam godina starija od svog supruga i predstavljena je kao jetka, pakosna supruga i hipohondar, koja je opsednuta doktorima i zna medicinske kartone svih osoba u okrugu. Ona ne želi život u gradu jer tamo ne bi mogla da gleda ljude sa visine. Sluteći da se nešto dešava između njenog muža i rođake, želi da udalji Meti. Iako Zina nije kompleksni lik kao From, negativni aspekt njene ličnosti je lako uočljiv. Uprkos tome što je supruga koju muž planira da prevari, zbog svih navedenih činioca, čitalac se mnogo više saoseća sa Fromovom sudbinom, nego njenom patnjom. Nakon zimske nesreće Zina je iznenađujuće mirno prihvatila da neguje paralizovanu rođaku, pronalazeći perverzno zadovoljstvo u patnji Itana i Meti, znajući da je njihov pokušaj samoubistva zapravo neuspeli pokušaj bekstva od života sa njom.

Meti Silver je Zinina rođaka koja počinje da živi sa Fromovima nakon smrti njenih roditelja. Svi događaji u romanu su predstvljeni u svetlu promena koje nastupaju kada ona dolazi u njihov dom. Kao i Zinu čitalac Meti upoznaje gotovo isključivo kroz perspektivu glavnog junaka koja je obojena strašću. Sa svojom lepotom i živahnošću ona je oličenje svega onoga što Zina nije i za čime Itan žudi u životu. Njen izgled je determinisan detaljima crvenih odevnih predemeta, koji simbolizuju strast i transgresiju. Kada na kraju otkrije svoja osećanja, Meti se pokazuje kao implusivna, melodramatična i nezrela devojka koja nagovara Froma na samoubistvo. Nakon što je ostala paralizovana, ona postaje jetka, džangrizava i ogorčena poput svoje rođake Zine.

Epizodni

Neimenovani narator je inženjer koji je u Starkfild došao poslom. Iako je glavni medijator između priče o Fromu i čitaoca, on ne igra nikakvu ulogu u samom zapletu. Zato ostaje neimenovan.

Denis Edi je sin bogatog irskog trgovca koji se udvara Meti. On je predmet Itanove ljubomore na početku romanu, sve dok ne sazna za njena prava osećanja.

Rut Varnam Hejl je udovica Neda Hejla i stanodavka neimenovanog naratora. Narator je opisuje kao softiciranu i obrazovanu ženu.

Ned Hejl je muž Rut Hejl, a u doba odigravanje nesreće njen verenik. Nedova i Rutina srećna romansa je u suprotnosti sa besplodnom ljubavi Itana i Meti. U vreme kada narator dolazi u Starkfild, više se ne nalazi među živima.

Endru Hejl je Nedov otac i graditelj koji je kupovao od Itana drva. On odbija da Itanu pozajmi novac. Kasnije Itan planira da ga slaže da bi naplatio dug, ali od toga odustaje.

Gospođa Hejl je Endruova žena i Nedova majka. Ona jedina pokazuje samilost i toplinu prema mladom Itanu što postaje razlog zašto odustaje od laganja Endrua Hejla.

Teme

Mada veoma različit po tematici koju tretira, ovaj roman se po glavnoj ideji ne razlikuje mnogo do ostalih dela Idit Vorton, pošto i u „Itanu Fromu“ osećanje odgovornosti pred društvenim konvcencijama osuđuje junaka na život večitog izgnanika.

Idit Vorton (na slici) je u ovom romanu istraživala determinisanost ljudskog života.

„Itan From“ predstavlja jedno od Vortonovih najotvorenijih istraživanja determinizma u ljudskom životu. Determinizam ili predodređenost predstavalja ideju da pojedinac ne učestvuje svojom voljom u oblikovanju svog životnog puta i budućnosti, već da je njegov život kontrolisan i oblikovan nasleđem, prirodom i društvenim okruženjem. Vorton u „Itanu Fromu“ istražuje na koji način su ova tri faktora imala uticaj na junakov život. Njegovo porodično okruženje utiče na Itana jer se zbog očeve smrti i majčine bolesti vratio sa školovanja. Uticaj porodice je prisutan i nakon njihove smrti u vidu porodičnih grobova o kojim junak često razmišlja. Ruralna sredina i patrijarhalni moral takođe predodređuju Fromov život i ne dozvoljavaju mu da se ogluši o njihove nepisane zakone. Ništa manje i prirodni svet utiče na nemogućnost prevazilaženja situacije. Zemljište na kojem se nalazi farma neplodno je i ne obezbeđuje dovoljno novčanih prihoda, tako da Itan nema novca da započne novi život. Duge, teške zime, sa puno snega utiču na otuđenost, melanholično raspoloženje i nezadovoljstvo likova u delu.

Pojedini proučavaoci stvaralaštva američke autorke su ovaj snažni determinizam povezali sa kalvinizmom. Kalvinizam i rana moderna književnost dele isti osećaj ljudskog ograničenja, koji se u kalvanizmu shvata kao prvobitni greh i Božija volja, dok se kod modernista shvata kao ograničenje prirode i društva. Iako su književnici ove generacije zamenili pojam Boga sa kauzalitetom činjenica i naučnim objašnjenjem, ostala im je bliska kalvinistička ideja po kojoj je ljudska patnja neizbežna. Čak se može reći da se sa nestankom verske izvesnosti smisao životnih ambivaletnosti dodatno povećao, kao i ironija sa kojom je takva ambivaletnost predstavljena. Vorton evocira kalvinističku doktrinu kao mitski okvir koji joj omogućava da dirljivo i ironično opiše onovremenu duševnu malaksalost.

Recepcija romana

„Itan From“ je upoređivan sa romanima Natanijela Hotorna i Henrija Džejmsa.

Rane književne recenzije izašle neposredno nakon prvog izdanja romana prikazivale su ga kao grčku tragediju smeštenu u Hotornovu Novu Englesku. U recenziji „Njujorka Tajmsa“ pohvalno su pisali o romanu, ističući da gospođa Vorton preferira da prikaže život kroz vizuru tragičnog pesnika bez duboke saosećajnosti i da „Itan Form“ nije veliki roman, već impresivna tragedija. Frederik Kuper je u književnom prikazu za „Bukmen“ sumirao da je teško oprostiti autorki nemilosrdnost, ali da je posmatrano sa čisto estetske strane „Itan From“ vredan divljenja. U recenziji za englesko izdanje „Bukmena“ roman, opisan kao lep, tužan, i duboko human, takođe je poređen sa grčkom tragedijom.

Ambivalentno interesovanje za „Itana Froma“ raslo je u godinama nakon objavljivanja. U ovom periodu proglašavan je ili remek-delom ili knjigom neprijatnom za čitanje. Edvin Bjorkman je 1913, oslanjajući se na rastuća socijalističko-liberalna strujanja u književnoj recepciji, roman odredio tragedijom na društvenom, a ne na ličnom planu. Elizabet Šepli Serdžen je 1915. nazvala roman tragičnim remek-delom Nove Engleske i poredila stvaralštvo Idit Vorton sa književnim ostvarenjima Meri Vilkins Friman i Sare Orn Džuet. Šepli Serdžen je, ipak, Vorton podredila u odnosu na stvaralaštvo pomenutih autorki, te je istakla da će Džuitin roman „Kraljičina bliznakinja“ ostati upamćen, dok će „From“ pasti u zaborav. Vreme je pokazalo da se desilo sasvim obrnuto.

Tridestih godina, u vreme popularnosti socijalne književne kritike u Americi, roman je napadnut kao neverodostojno prikazivanje života siromašnih. Optužbe da pripadnica više klase, kakva je bila Vorton, nije znala ništa o siromaštvu, da nije marila kako oni žive, da kod nje nema odgovornosti prema ovom sloju i da siromašne nije tretirala kao klasu, već kao stanje, bile su prisutne u tekstovima književnih kričara leve orijentacije. Voren Bič, ugledni kritičar američke nove kritike, u svom eseju iz 1933. prvi je istakao važnost tačke gledišta i složenu naraciju „Itana Froma“, uporedivši roman sa delima Henrija Džejmsa. Engleska kritičarka Kvini Doroti Livis je 1938. hvalila književno stvaralaštvo Idit Vorton određujući je kao pisca ostinovskih romana o Njujorku, pri čemu je istakla da je „Itan From“ dirljiva studija patnje poštenog siromaha, ali i prvi američki roman koji je razbio idilično prikazivanje prirode Nove Engleske.

Lajonel Triling, kritičar veoma poštovan u akademskom svetu, napisao je 1956 u eseju „Moralnost inercije“ vrlo oštru kritiku romana nazivajući ga lažnim i okrutnim. Ovo delo je proglasio „mrtvom knjigom“ bez moralnog odjeka, u kojoj se katarza doživljava kroz uživanje u patnji samih junaka. Pošto po Trilingu književnost mora da pouči, gotovo je grešno uživati u ovom romanu. Ugled kritičara i oštrina teksta značajno su uticali na pad interesovanja književne kritike prema ovom književnom delu, i gotovo da se u periodu između 1956. i 1977. o „Itanu Fromu“ isključivo razmišljalo kroz prizmu Trilingovog eseja. Džejms Tatlton, prvi stručnjak za stvaralaštvo Idit Vorton, nekoliko decenija kasnije će Trilingov tekst oceniti kao „veliku grešku jedne velike kritičarske karijere“.

Krajem sedamdestih javljaju se nove interpretacije i nova priznanja estetske vrednosti dela. Sintija Grifin Vulf je 1977. ponudila psihološlo-biografsko čitanje romana, dok je Elizabet Emons roman interpretirala u mitopoetskom ključu, čitajući ga kao izokrenutu bajku o Snežani. Francuska književnica Margerit Jursenar je u nekoliko intervjua isticala lepotu ovog romana. Osamdestih i devedestih, u vreme uspona feminističke književne kritike, „Itan From“ je više puta interpretiran kao kritika društvenog patrijarhata. Ugledni američki kritičar Harold Blum je „Itana Froma“ uključio na spisak kanonskih dela svetske književnosti u svojoj knjizi „Zapadni kanon“. Devedesetih je poraslo interesovanje za iščitavanje puritanizma, kalvinizma i drugih religijskih slojeva prisutnih u ovom ostvarenju.

Filmska adaptacija

Roman „Itan From“ je adaptiran u scenario istoimenog filma iz 1993. Režiju je potpisao Džon Maden, dok su glavne uloge poverene Lijamu Nisonu, Patriši Arket, Tejtu Donovanu i Džouni Alen. Najveća razlika između knjige i filma je u tome što je lik stranca, koji na početku dolazi u Starkfild, u književnom ostvarenju Idit Vorton inženjer, dok je u filmskoj adaptaciji sveštenik. Ostvarenje je naišlo na podeljenu recepciju među filmskim kritičarima i trenutno na sajtu roten tomejtous drži procenat od 56 posto filmskih kritika sa pozitivnom ocenom.

Literatura

Na srpskom jeziku

• Mirković, Radoslava (1964). "Edit Vorton"; pogovor u: E. Vorton; Iten From. Beograd: Rad. ISBN. 

Na engleskom jeziku

• McFarland Pennell, Melissa (2003). Student Companion to Edith Wharton. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-31715-6. 
• Singley, Carol J. (1998). Edith Wharton: Matters of Mind and Spirit. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64612-3. 
• Wharton, Edith (1933). A Backward Glance. New York: A Backward Glance. 
• Werlock, Abby H. P.; Werlock, James P (2015). Encyclopedia of the American Novel. Infobase Learning. ISBN 978-1-4381-4069-8. 
• Killoran, Helen (2001). The Critical Reception of Edith Wharton. Boydell & Brewer. ISBN 978-1-57113-101-0. 
• Trilling, Lionel (1962). "The Morality of Inertia" in: Ethan Frome: A Collection of Critical Essays. Englewood Cliffs. ISBN. 
• Bjorkman, Edwin (1913). "The greater Edith Wharton" in Voices of Tomorrow: Critical Studies of the New Spirit in literature. New York: Mitchell Kennerley. ISBN. 
• Cooper, Frederic Taber (1911). "Ethan Frome" Rev. of Ethan Frome. Bookman 34. ISBN. 
• Sergeant, Elizabeth Shepley (1915). "Idealized New England" Review of Ethan Frome by Edith Wharton. The New Republic 3. ISBN. 
• Beach, Jospeh Warren (1932). The Twentieth Century Novel: Studies in Technique. New York: Century. ISBN. 
• Kazin, Alfred (1962). "Edith Wharton" in Edith Wharton: A Collection of Critical Essays. Enlewood Cliffs. ISBN. 
• Leavis, Q. D. (1962). "Henry James's Heiress: The Importance od Edith Wharton" in: Edith Wharton: A Collection of Critical Essays. Enlewood Cliffs. ISBN. 
• Ammons, Elizabeth (1979). "Edith Wharton's Etthan Frome and the Question of Meaning" in: Studies in American Fiction 7. New York. ISBN. 
• Tuttleton, James W. (1983). American Women Writers> Bibliographical Essays. Greenwood. ISBN. 
• Wolff, Cynthia Griffin (1977). A Feast of Words: The Triumph of Edith Wharthon. New York: Oxford UP. ISBN.