Karlo Mazarović
Karlo Mazarović (Perast, polovina 18. veka) je bio prvi letač balonom na Balkanu.
Karlo Mazarović | |
|---|---|
| Datum rođenja | polovina 18. veka |
| Mesto rođenja | Perast, Habzburška monarhija |
| Delovanje | letač balonom |
Biografija
urediMazarović[a] je rođen polovinom 18. veka u Perastu, Boka kotorska, tadašnja Habzburška monarhija. Potiče iz stare i ugledne peraške porodici Mazarović. Mazarovići su pripadali kazadi Smilojević, jednoj od 12 peraških kazada ili bratstava. U kotorskim spisima porodica se spominje još 1334. godine, a u Perastu se javljaju u 15. veku.[2]
Posedovao je balon punjen toplim vazduhom, kojim je leteo u većim gradovima Habzburške monarhije, Budimpešti, Pragu, te i drugim mestima u Češkoj, Slovačkoj, Bavarskoj i Austriji. Početkom decembra 1789. godine, uputio je molbu tadašnjem hrvatskom banu Franji Balašu da mu dozvoli da izvede dve demontracije leta balonom u Zagrebu. Pritom je naveo iskustvo u pilotiranju koje je stekao tokom prethodnih uspešnih letova. Dobivši odobrenje, krenuo je sa pripremama i odabrao najpogodnije mesto za uzlet svojim balonom. Prvi let balonom Mazarović je izveo 15. decembra 1789. godine sa prostrane livade iza stare katedrale Svetog Stjepana u nadbiskupskom parku, na početku današnje Novakove ulice. To je bio prvi let balonom na balkanskim prostorima, šest godina nakon što su braća Mongolfje izvela prvi let balona 1783. godine.[3] Ovaj događaj je izazvao pažnju evropske javnosti, pa se tada mali Zagreb pojavio u mnogim evropskim novinama. Balon je bio načinjen od čvrstog papira, visok 30 stopa i širok 20 stopa, vezanog za mreže od kanapa oko balona. Ispod njega nalazila se košara, privezana jakim i čvrstim užadima u kojoj je bio smešten pilot. Gradska uprava je osigurala čuvare reda, pandure, jer velika masa znatiželjnih građana nije smela prići balonu. Prodavale su se i ulaznice, a gledaoci su sa uzbuđenjem i sa pristojne razdaljine posmatrali čitav događaj. Ispod balona je bilo postavljeno specijalno ložište, gde se sagorevanjem vlažne slame dobijao topli vazduh koji je postepeno punio i nadimao balon, koji je dobio oblik velike lopte. Balon nije imao nikakvo kormilo, te je bio prepušten strujama vetra. Uzdizanje je uspelo na veliko čuđenje prisutnih. Prolomili su se uzvici oduševljenja, mahali su mu i bacali šešire u vazduh od razdraganosti, dok im je Mazarović otpozdravljao uzdižući se iznad krovova kuća.[4] Mladi i deca su trčali Vlaškom ulicom motreći balon koji se još više uspinjao. Tokom leta, Mazarović je izvršio merenja pritiska i vlažnosti vazduha, čime je postao opet prvi koji je to uradio. Nakom pola sata leta, kada se topli vazduh u balonu rashladio, Mazarović se spustio na livadu blizu reke Save. Početkom 1790. let je ponovljen, pri čemu je uzleteo sa istog mesta, a sleteo u Turopolju.[5] I ovoga puta je let trajao oko pola sata. Mazarović je četvrtinu prihoda od ulaznica morao predati tadašnjem direktoru nemačkog pozorišta u Zagrebu, Johanu Vajlhameru, pošto je on imao monopol na ovakve događaje. Zahvaljujući uspešnim letovima, postao je carski letač Habzburške monarhije i odlikovan je nizom priznanja.[6]
Vidi još
urediNapomene
urediReference
uredi- ^ „Balon”. lzmk.hr.
- ^ Kapetanović, Aleksandra (2004). „Palata Mazarović u Perastu”. Boka : zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti: 164.
- ^ Balević, Vukosav Vule (2016). Bokeljski piloti. Tivat. str. 94.
- ^ Olimp 2019, str. 6.
- ^ „Mazarović, Krsto”. lzmk.hr.
- ^ Olimp 2019, str. 7.
Literatura
uredi- „Prvi uzleti balonom u Zagrebu”. Olimp: 6—7. decembar 2019.
