Karlo Robert

Karlo Robert
Karlo Robert
	Karlo I Robert
Lični podaci
Datum rođenja	1288.
Mesto rođenja	Višegrad,
Datum smrti	16. jul 1342. (53/54 god.)
Mesto smrti	Višegrad,
Porodica
Supružnik	Elizabeta Poljska, Beatrice of Luxembourg, Maria of Bytom, Maria of Halych
Potomstvo	Lajoš I Anžujski, Andrew, Duke of Calabria, Stephen, Duke of Slavonia, Catherine of Hungary, Duchess of Świdnica, Coloman of Hungary
Roditelji	Karlo Martel Anžujski; Klemensija Habzburška
Dinastija	Anžujci
Kralj Ugarske
Prethodnik	Andrija III Mlečanin
Naslednik	Lajoš I Anžujski

Karlo Robert ili Karlo I Ugarski ili Karlo I Robert (1288—16. jul 1342) je bio kralj Ugarske (1310—1342). Unuk je Karla II Napuljskog i Marije Arpad. Sin je Karla Martela Anžujca i Klemensije, ćerke Rudolfa I Habzburga.^[1]

Biografija uredi

Bio je praunuk Stefana V Ugarskog. Posle smrti zadnjeg Arpadovića Andrije III Ugarskog 1301, Karlo Robert je krunisan u Estergomu, ali bio je prinuđen da preda krunu Vaclavu II Pšemislu.

Papa Bonifacije VIII je i dalje podržavao njegovo polaganje prava na ugarski tron. Papa je tražio i dobijao podršku u Ugarskoj za takve zahteve, što se videlo 1304. na Saboru u Bratislavi. U međuvremenu Vaclav II Pšemisl je predao svoja prava vojvodi Otonu III Bavarskom, koji je postao zarobljenik ugarskih pobunjenika.

Karlo Robert je stupio na presto 15. juna 1309. u Budi, ali ne smatra se regularnim kraljem sve do krunisanja krunom Svetog Stefana 27. avgusta 1310. u Šekesfehervaru. Tri godine imao je problema sa pobunama, sve do velike pobede 15. juna 1312. kod Rohanovaca u Slovačkoj.

Vladavina uredi

Bitke Karla Roberta sa odmetnutim plemićima

Uspostavio je red apsolutnom vlašću. Sabor je sazivao neredovno, a državne poslove je preuzeo kraljevski savet. Niže plemstvo je postalo zaštićenije od samovolje i tiranije barona. Mogli su prijavljivati barone dvoru. Dvor je postao poznat u Evropi kao škola viteštva.

Sproveo je brojne značajne političke i ekonomske reforme. Uspostavio je sistem, po kome je dodeljivao privilegije, koje je mogao ukidati. Službenici visokog ranga bi dobijali i 20 zamkova na upravu, ali ne zauvek. Izvršio je reformu valute i celog fiskalnog sistema, što je velikim delom doprinelo obogaćivanju i trgovačke klase i kraljevske riznice. Bitno je ohrabrivao razvoj trgovine. Period njegove vlasti karakteriše ubrani razvoj gradova i opadanje kriminala. Sve te reforme omogućile su da porezi za vojsku stvore dovoljno snažnu vojsku, koja je širila granice Ugarske, stvarajući od Ugarske veliku evropsku silu. Njegove uspehe je nastavio i sin Lajoš I Anžujski.

Uspešna spoljna politika uredi

Bitka kod Posade 1330.

Spoljašnje politika Karla Roberta proizlazila je iz dinastičkih saveza. Njegov najznačajniji uspeh je bio uzajamni odbrambeni savez sa Poljskom sklopljen 1335. u Trenčinu protiv Habzburgovaca i Bohemije. Taj savez je potvrđen dvomesečnim kongresom u Višegradu. Posle toga Mađari i Poljaci su zajedno uspešno napali Ludviga IV Bavarskog i njegovog saveznika habzburškog vojvodu Alberta II Austrijskog.

Karlo Robert je želeo da ujedini Ugarsku i Napuljsku kraljevinu pod njegovim sinom. Mletačka republika i papa su sprečili ujedinjenje strahujući da će Ugarska postati dominantna sila Jadrana. Neuspeh toga ujedinjenja kompenzirao je uspehom u odnosima sa Poljskom. Sa svojim saveznikom i šurjakom Kazimirom III sklopio je dogovor 1339. po kome Robertov sin Ludovik I Anžujski treba postati poljski kralj nakon smrti Kazimira III, koji nije imao naslednika.

Pogoršanje na južnoj granici uredi

Bitka kod Posada

Arpadovići su celu južnu granicu pretvorili u šest vojnih kolonija ili banata, koji su se nalazili u Maloj Vlaškoj (južni deo današnje Rumunije) i severnim delovi današnje Bugarske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Većina starih banata se pretvorila u polunezavisne protivmađarske kneževine. Pravoslavlje je bilo glavna vera tih područja, a nasilno pokatoličenje je dovodilo do pobuna. Srpski i bugarski car i Vlaška su doprinosili pobuni.

Pre 1320. zapadnu Vlašku su Mađari smatrali delom Severinskog banata. Kad je vlaški vladar Basarab I postao neposlušan, Karlo Robert je poveo vojsku na Vlašku. Uleteo je u zasedu 9. novembra 1330. u bici kod Posada. Karlo Robert je jedva pobegao, a tim danom Vlaška postaje nezavisna država. Karlo Robert je vodio ratove sa srpskim vladarima Stefanom Milutinom i carem Dušanom Silnim. Karlo Robert je bivšem srpskom kralju Dragutinu dao na upravu sever Bosne, Srem, Mačvu i Beograd. Dragutinov sin Vladislav priznaje vrhovnu vlast kralja Karla Roberta, zbog napada Milutina na Dragutinovu zemlju. Milutin 1316. zauzima Mačvu i Beograd od Ugara, ali oni vraćaju Beograd već 1319. Rat se nastavlja do 1322., a granica se vraća na Dunav. Posle bitke kod Velbužda Srbija postaje glavna sila na Balkanu, a Ugarska strahuje od njenog širenja. Zato, 1334. Karlo Robert upada u Srbiju, zauzima Mačvu i napada Šumadiju. Srpski kralj (kasnije car) Dušan okuplja veliku vojsku i tuče Ugare u Šumadiji. Sam Karlo je ranjen, a Ugarska vojska je u rasulu. Dušan zatim vraća Mačvu i Beograd i napada Ugarsku preko Dunava. Srbija takođe napada Bosnu, ugarskog vazala, i zauzima deo Dalmacije. Bosna pada pod srpski uticaj, i Ugarska se povlači na Savu i Dunav i plaća veliku ratnu odštetu srpskom vladaru. Mirovnim ugovorom Ugari prestaju da pokatoličavaju Srbe za vreme Dušanove vlasti. Karlo Robert umire 1342. godine, a Ugarski uticaj slabi na jugu.