Karl Riter (nem. Carl Ritter; Kvedlinburg, 7. avgust 1779Berlin, 28. septembar 1859) je bio nemački geograf i uz Aleksandra fon Humbolta jedan od osnivača savremene geografske nauke.

Karl Riter
Karl Riter
Lični podaci
Datum rođenja(1779-08-07)7. avgust 1779.
Mesto rođenjaKvedlinburg, Nemačka
Datum smrti28. septembar 1859.(1859-09-28) (80 god.)
Mesto smrtiBerlin, Nemačka
ObrazovanjeUniverzitet u Hale-Vitenbergu

Biografija

uredi

Riter se rodio 1779. godine u Kvedlinburgu, u severnoj podgorini planine Harc. Sa pet godina krenuo je u eksperimentalnu školu zasnovanu po modelima Žana Žaka Rusoa. Po završetku školovanja zaposlio se kao učitelj u domu izvesnog bankara u Frankfurtu. Godine 1818. postaje profesor istorije na Univerzitetu u Berlinu, a već 12 meseci kasnije je i doktorirao. Riter je u Prusku akademiju nauka primljen 1822. godine, a 1828. je osnovao Berlinsko geografsko društvo. Preminuo je u Berlinu u 80 godini života. U znak zahvalnosti za doprinos nauci, planinski venac u Kaliforniji, u SAD, poneo je njegovo ime.

Riterov rad

uredi

Prema Riteru, Zemlju treba posmatrati kao prirodnu sredinu. On kao najkrupnije celine izdvaja kontinente, a osnovna odlika strukture planete je „suprotstavljanje zemaljskih polulopti — kontinentalne i okeanske“. Napominje da „Stari svet“ ima premoć nad „Novim“, jer Evroazija je smeštena u jednom klimatskom pojasu, dok je Amerika „rastegnuta“ od severa ka istoku. Taj hendikep američkog kopna onemogućava jednak razvoj civilizacija, napredak i međusobnu interakciju.

Država je odraz prirodnih uslova na kome se nalazi“, smatrao je Riter. U osnovi svega su prirodni uslovi razvoja, prema tome, ako dve države imaju slične klimatske uslove njihov uticaj u svetu i razvoj će biti slični. Riter je u geografiju uveo neke pojmove koji su postali temelj geopolitike, i rasističkih ideja u budućnosti. Ti pojmovi se odnose na „istorijske i neistorijske narode“, kao i na državu — „organizam vezan za tle“. Zaslužan je za uvođenje istorijskog i dijalektičkog metoda u geografsku nauku.

Najveći deo svog života posvetio je proučavanju prirodne sredine i istorijskih događaja, a naročito njihovom utijcaju na čoveka i društvo. Svoja zapažanja, teze i shvatanja, objavio je u knjizi Die Erdkunde im Verhältniss zur Natur und zur Geschichte des Menschen, koja je izašla u 19 tomova u periodu 1817. do 1859. godine. Često je, iako veliki autoritet u svetskoj nauci, osporavan od strane svojih savremenika, naročito zbog insistiranja na prirodnim zakonima.

  • Die Erdkunde im Verhältniss zur Natur und zur Geschichte des Menschen - 19 tomova (Geografija u odnosu na prirodu i istoriju čoveka), 1817-1859. godine.
  • Allgemeine Vergleichende Geographie (Opšta uporedna geografija), 1822. godine.

Vidi još

uredi

Literarura

uredi
  • Grčić, M. (1999): Politička geografija, Geografski fakultet, Beograd.

Spoljašnje veze

uredi