Karl Riter
Karl Riter (nem. Carl Ritter; Kvedlinburg, 7. avgust 1779 — Berlin, 28. septembar 1859) je bio nemački geograf i uz Aleksandra fon Humbolta jedan od osnivača savremene geografske nauke.
| Karl Riter | |
|---|---|
 Karl Riter | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. avgust 1779. |
| Mesto rođenja | Kvedlinburg, Nemačka |
| Datum smrti | 28. septembar 1859. (80 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Nemačka |
| Obrazovanje | Univerzitet u Hale-Vitenbergu |
Biografija
urediRiter se rodio 1779. godine u Kvedlinburgu, u severnoj podgorini planine Harc. Sa pet godina krenuo je u eksperimentalnu školu zasnovanu po modelima Žana Žaka Rusoa. Po završetku školovanja zaposlio se kao učitelj u domu izvesnog bankara u Frankfurtu. Godine 1818. postaje profesor istorije na Univerzitetu u Berlinu, a već 12 meseci kasnije je i doktorirao. Riter je u Prusku akademiju nauka primljen 1822. godine, a 1828. je osnovao Berlinsko geografsko društvo. Preminuo je u Berlinu u 80 godini života. U znak zahvalnosti za doprinos nauci, planinski venac u Kaliforniji, u SAD, poneo je njegovo ime.
Riterov rad
urediPrema Riteru, Zemlju treba posmatrati kao prirodnu sredinu. On kao najkrupnije celine izdvaja kontinente, a osnovna odlika strukture planete je „suprotstavljanje zemaljskih polulopti — kontinentalne i okeanske“. Napominje da „Stari svet“ ima premoć nad „Novim“, jer Evroazija je smeštena u jednom klimatskom pojasu, dok je Amerika „rastegnuta“ od severa ka istoku. Taj hendikep američkog kopna onemogućava jednak razvoj civilizacija, napredak i međusobnu interakciju.
„Država je odraz prirodnih uslova na kome se nalazi“, smatrao je Riter. U osnovi svega su prirodni uslovi razvoja, prema tome, ako dve države imaju slične klimatske uslove njihov uticaj u svetu i razvoj će biti slični. Riter je u geografiju uveo neke pojmove koji su postali temelj geopolitike, i rasističkih ideja u budućnosti. Ti pojmovi se odnose na „istorijske i neistorijske narode“, kao i na državu — „organizam vezan za tle“. Zaslužan je za uvođenje istorijskog i dijalektičkog metoda u geografsku nauku.
Najveći deo svog života posvetio je proučavanju prirodne sredine i istorijskih događaja, a naročito njihovom utijcaju na čoveka i društvo. Svoja zapažanja, teze i shvatanja, objavio je u knjizi Die Erdkunde im Verhältniss zur Natur und zur Geschichte des Menschen, koja je izašla u 19 tomova u periodu 1817. do 1859. godine. Često je, iako veliki autoritet u svetskoj nauci, osporavan od strane svojih savremenika, naročito zbog insistiranja na prirodnim zakonima.
Dela
uredi- Die Erdkunde im Verhältniss zur Natur und zur Geschichte des Menschen - 19 tomova (Geografija u odnosu na prirodu i istoriju čoveka), 1817-1859. godine.
- Allgemeine Vergleichende Geographie (Opšta uporedna geografija), 1822. godine.
Vidi još
urediLiterarura
uredi- Grčić, M. (1999): Politička geografija, Geografski fakultet, Beograd.
