Kastor i Polideuk

Kastor i Polideuk (grč. Κάστωρ i Πολυδεύκης) po grčkoj mitologiji,^[1] odnosno Kastor i Poluks (lat. Castor и Pollux) po rimskoj mitologiji su blizanci, Ledini sinovi, a Helenina i Klitemnestrina braća. Majka im je bila Leda, ali su imali različite očeve; Kastor je bio smrtni sin Tindareja, kralja Sparte, dok je Poluks bio božanski sin Zevsa, koji je zaveo Ledu pod maskom labuda. Par je stoga primer heteropaternalne superfekundacije. Iako su izveštaji o njihovom rođenju različiti, ponekad se kaže da su rođeni iz jajeta, zajedno sa svojim sestrama bliznakinjama Helenom od Troje i Klitemnestrom.

Klasični izvori

Par rimskih statua (3. vek) koji prikazuju Dioskure kao konjanike, sa njihovim karakterističnim kapama (Metropoliten muzej umetnosti)

Starogrčki autori pričaju brojne verzije priče o Kastoru i Poluksu. Homer ih u početku prikazuje kao obične smrtnike, tretirajući ih kao mrtve u Ilijadi („... postoje dva zapovednika koje ne vidim, / Kastor pokoritelj konja i bokser / Polideuk, braćo moja ...“ – Helena^[2]), ali se u Odiseji oni tretiraju kao živi iako ih „drži plodonosna zemlja“. Autor ih opisuje kao „imaju čast jednaku bogovima“, živeće naizmenične dane zbog Zevsove intervencije. U Odiseji i u Hesiodu su opisani kao sinovi Tindareja i Lede. U Pindaru, Poluks je Zevsov sin, dok je Kastor sin smrtnog Tindareja. Tema dvosmislenog porekla nije jedinstvena za Kastora i Poluksa; slične karakterizacije pojavljuju se u pričama o Herkulu i Tezeju.^[3] Dioskuri se takođe pominju u Alkejevom Fragmentu 34a,^[4] mada je nepoznato da li ova pesma prethodi Homerovoj himni blizancima.^[5] is unknown.^[6] Zajedno se pojavljuju u dve drame Euripida, Jelena i Elektra.

Ciceron navodi priču o tome kako je Simonida iz Ceosa prekorio Skopas, njegov pokrovitelj, jer je posvetio previše prostora hvaljenju Kastora i Poluksa u odi koja slavi Skopasovu pobedu u trci kočija. Ubrzo potom, Simonidu je rečeno da dva mladića žele da razgovaraju s njim; nakon što je napustio sobu za bankete, krov je pao i smrskao Skopasa i njegove goste.^[7]^[8]

Grčka mitologija

Kastor, Polideuk i Helena, Minhen, Nemačka

Kastor - (grč. Κάστωρ) na grčkom znači dabar
Polideuk - (grč. Πολυδεύκης) na grčkom znači vrlo drag.

Kastor i Polideuk su poznati i kao Dioskuri - (grč. Διόσκουροι или Dióskouroi). Njihovo zajedničko ime na starogrčkom znači božji sinovi, da bi se time istaklo da su oni božji - Zevsovi sinovi.

Rođenje

Postoji više legendi o poreklu Dioskura. Te legende uključuju i poreklo njihovih sestara.

Jedna od najpoznatijih je ona po kojoj se Zevs, zaljubljen u Ledu, a ne mogavši da je zavede, prerušio u labuda i, kada je ona zaspala obljubio je, a ona je posle snela dva jaja iz kojih su se izlegli njih dvojica.

Kako su oni bili Zevsovi sinovi, bili su besmrtni kao bogovi, mada, Homer u svojoj Ilijadi kaže da se Helena, gledajući sa zidina Troje, pitala zašto ne vidi braću među Ahajcima, a Homer zatim govori da su obojica već mrtvi i sahranjeni u svojoj domovini u Lakedemonu, što navodi na zaključak da su bili smrtni.

Sve legende navode da je Polideuk bio besmrtan.

Život

Kastor i Polideuk su, kada su im Tezej i Pirit oteli sestru Helenu, oslobodili sestru, uz pomoć Akadema, a za osvetu oteli Tezejevu majku Etru. Pridružili su se Jasonu i argonautima na njihovom putovanju na kojem je Polideuk ubio kralja Amika u dvoboju pesnicama. Prema legendi, Polideuk je bio dobar borac, a Kastor dobar jahač.

Kad je kraljica Astidamija uvredila Peleja, Kastor i Polideuk su mu pomogli da razruši njen grad Iolkos (grč. Ιωλκός) u Tesaliji.

Kastor i Polideuk su oteli kćerke Leukipa, Febu i Hileru i oženili ih, ali ne dugo zatim, Ida i Linkej, nećaci Leukipa, su ubili Kastora. Polideuk, koji je od Zevsa dobio besmrtnost, molio je da i njegov brat, Kastor, dobije besmrtnost, ali Zevs mu nije uslišio molbu. Umjesto toga, oni su jedan dan provodili u Hadu, a jedan dan se zabavljali sa bogovima na Olimpu.

Ova priča ide u prilog tvrdnje da je Polideuk bio Zevsov sin, a da je Kastor bio Tindarejev sin.

Ikonografija

Kovanica Antioha VI sa Dioskurom

Kastor i Poluks se dosledno povezuju sa konjima u umetnosti i književnosti. Naširoko su prikazani kao konjanici sa šlemovima koji nose koplja.^[9]^[10] Pseudoopijski rukopis prikazuje braću u lovu, kako na konjima tako i pešice.^[11]

Robert Faganov Kastor i Poluks (između 1793. i 1795. godine).

Na zavetnim reljefima oni su prikazani raznim simbolima koji predstavljaju koncept blizanstva, kao što su dokana (δόκανα – dva uspravna komada drveta povezana sa dve poprečne grede), par amfora, par štitova ili par od zmija. Takođe su često prikazani kako nose kape od filca, ponekad sa zvezdama iznad. Prikazani su na metopama (element dorskog friza) iz Delfa prikazujući ih na putovanju Argom (Ἀργώ) i šuštanju stoke sa Idom. U grčkim vazama se redovno prikazuju kako hvataju Fibu i Hilairu, kao Argonaute, kao i tokom verskih obreda i prilikom predaje Ledi jajeta u kome se nalazi Helena.^[3] Na nekim slikama na vazama mogu se prepoznati po kapama koje nose, pilosu (πῖλος), što se već u antici objašnjavalo kao ostaci jajeta iz kojeg su se izlegli.^[13]

Dares Frigijus ih je opisao kao „plavokose, velikih očiju, svetle puti i dobro građene“.^[14]

Svetilišta i obredi

Fragmentarni ostaci Kastorovog i Poluksovog hrama u Rimu.

Dioskure su obožavali Grci i Rimljani; postojali su hramovi blizancima u Atini, kao što su Anakeion i Rim, kao i svetilišta na mnogim drugim lokacijama u antičkom svetu.^[15]

Dioskuri i njihove sestre su odrasli u Sparti, u kraljevskom domu Tindareja; bili su posebno važni za Spartance, koji su ih povezivali sa spartanskom tradicijom dvojnog kraljevstva i cenili da su dva princa iz njihove vladarske kuće uzdignuta do besmrtnosti. Njihova veza tamo je bila veoma drevna: jedinstvena spartanska anikonična predstava Tindaridaja bila je u vidu dva uspravna stuba spojena prečkom;^[16]^[17] kao zaštitnici spartanske vojske „figura od grede“ ili dokana je nošena u ispred vojske u pohodu.^[18] Jedinstveno dvojno kraljevstvo Sparte odražava božanski uticaj Dioskura. Kada je spartanska vojska marširala u rat, jedan kralj bi ostao kod kuće, u pratnji jednog od Blizanaca. „Na ovaj način se stvara pravi politički poredak u carstvu bogova“.^[7]

Rimska mitologija

Poluks, Torino, Italija

Latinska imena dioskura su Kastor - (lat. Castor) i Poluks - (lat. Pollux)

Rimska mitologija izdvaja Kastora, i odaje mu mnogo veće poštovanje negoli Polideuku (kod rimljana Poluks)

Dan Kastora i Poluksa se slavio 15. jula, a hram posvećen njima nalazio se na rimskom forumu.

Sazvežđe

Sazvežđe Blizanaca (Gemini) predstavlja Kastor i Poluksa, a njihove najsvetlije zvezde se zovu Kastor i Poluks - (α i β Geminorum).

Prema drugoj legendi, Zevsov sin Polideuk je jutarnja zvezda koja se rađa na nebu, a smrtni Kastor je večernja zvezda koja zalazi u more.^[19]

Napomene

Reference

^ Bloomsbury (1996), „Dioscuri”, Dictionary of Myth, London: Bloomsbury Publishing
^ Ilijada 3.253–255
^ ^a ^b Parker, Robert Christopher Towneley (2003), „Dioscuri”, Ur.: Hornblower, Simon; Spawforth, Anthony, The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press .
^ Alcæus of Mytilene (maj 2011), „Fragment 34a”, Ur.: Tout Coule, tout coule CS1 održavanje: Format datuma (veza).
^ Homer, Hymn, Theoi .
^ Campbell, David (1967), Greek Lyric Poetry, Bristol: Classical Press .
^ ^a ^b Burkert 1985, str. 212.
^ Roberts, John, ur. (2007), „Dioscūri”, Dictionary of the Classical World, Oxford: Oxford University Press .
^ "Dioscuri". Encyclopædia Britannica. 2008.
^ Routledge (2002), „Castor and Polydeuces”, Who's Who in Classical Mythology, London: Routledge .
^ Kazhdan, Alexander; Talbot, Alice-Mary (1991), „Dioskouroi”, Ur.: Kazhdan, Alexander P, The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press .
^ Kerényi 1959, str. 107 note 584.
^ Scholiast, Lycophron .^[12]
^ Dares of Phrygia. History of the Fall of Troy 12. A short prose work which purports to be a first hand account of the Trojan War by Dares, a Trojan priest of Hephaestus in the Iliad.
^ Browning, W. R. F. (1997), „Dioscuri”, A Dictionary of the Bible, Oxford University Press .
^ Burkert 1985.
^ Kerényi 1959, str. 107.
^ Sekunda, Nicholas "Nick" Victor; Hook, Richard (1998), The Spartan Army, Osprey Publishing, str. 53, ISBN 1-85532-659-0 .
^ Osvalt, Sabina (2003). Grčka i rimska mitologija - lesksikon. Dereta. str. 110.

Literatura

Burkert, Walter (1985), Greek Religion, Cambridge: Harvard University Press, str. 212—13 .
Kerényi, Karl (1959), The Heroes of the Greeks, Thames and Hundson, str. 105—12 et passim .
Maier, Bernhard (1997), Dictionary of Celtic Religion and Culture, Boydell & Brewer .
Pindar, Tenth Nemean Ode .
Ringleben, Joachim, „An Interpretation of the 10th Nemean Ode”, Ars Disputandi, Douglas Hedley and Russell Manning, transl, Arhivirano iz originala 2013-04-14. g. . Pindar's themes of the unequal brothers and faithfulness and salvation, with the Christian parallels in the dual nature of Christ.
Walker, Henry J. The Twin Horse Gods: The Dioskouroi in Mythologies of the Ancient World. London–NY: I.B. Tauris, 2015.
„Dioskouroi”, Ouranios, Theoi Project . Excerpts in English of classical sources.
"The Divine Twins in early Greek poetry". Robbins, Emmet. Thalia Delighting in Song: Essays on Ancient Greek Poetry. 2013. ISBN 978-1-4426-1343-0. . University of Toronto Press. . pp. 238–253.
Lippolis, Enzo (2009). „RITUALI DI GUERRA: I DIOSCURI A SPARTA E A TARANTO.”. Archeologia Classica. 60: 117—59. . www.jstor.org/stable/44367982.
De Grummond, Nancy Thomson. "Etruscan Twins and Mirror Images: The Dioskouroi at the Door." Yale University Art Gallery Bulletin, 1991, 10–31. www.jstor.org/stable/40514336.
Andrén, Anders (2020). „Divine Twins”. Ur.: Schjødt, Jens Peter; Lindow, John; Andrén, Anders. The Pre-Christian Religions of the North: History and Structures. 3. Brepols. str. 1453—1463. ISBN 978-2-503-57489-9.
Banaszkiewicz, Jacek (1996). „Pan Rugii - Rugiewit i jego towarzysze z Gardźca: Porewit i Porenut (Saxo Gramatyk, Gesta Danorum XIV, 39,38-41)”. Ur.: Kurnatowska, Zofia. Słowiańszczyzna w Europie średniowiecznej. 1. Wrocław: WERK. str. 75—82. ISBN 83-901964-7-6.
Beekes, Robert S. P. (2011). Comparative Indo-European Linguistics: An Introduction. John Benjamins Publishing. ISBN 978-9027211859.
Hamacher, Duane W. „The Sumerians and Gemini: Sumerian Astronomical Interpretations as Origins of the Divine Horse Twins and Solar Chariots in Indo-European Mythology (Unpublished manuscript)” (PDF). str. 7. Arhivirano iz originala (PDF) 2011-05-14. g.
Jackson, Peter (2002). „Light from Distant Asterisks. Towards a Description of the Indo-European Religious Heritage”. Numen. 49 (1): 61—102. JSTOR 3270472. doi:10.1163/15685270252772777.
Mallory, James P.; Adams, Douglas Q. (1997), Encyclopedia of Indo-European Culture, London: Routledge, ISBN 978-1-884964-98-5
Mallory, James P.; Adams, Douglas Q. (2006), The Oxford Introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European World, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-929668-2
O'Brien, Steven (1982). „Dioscuric elements in Celtic and Germanic mythology”. Journal of Indo-European Studies. 10: 117—136.
Parpola, Asko (2015). The Roots of Hinduism: The Early Aryans and the Indus Civilization (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 109. ISBN 9780190226923.
Shapiro, Michael (1982). „Neglected evidence of Dioscurism (divine twinning) in the Old Slavic pantheon”. Journal of Indo-European Studies. 10: 137—166.
Simek, Rudolf (1993). Dictionary of Northern Mythology. D.S. Brewer. ISBN 978-0-85991-513-7.
West, Morris L. (2007). Indo-European Poetry and Myth. Oxford University Press. ISBN 978-0199280759.
Alberro, Manuel (13. 10. 2004). „Las tres funciones dumezilianas y el mito de los mellizos divinos de la tradición indoeuropea en el”. En la España Medieval. 27: 317—337. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Bianchi, U. "I Dioscuri: una versione della coppia divina". In: Il senso del culto dei Dioscuri in Italia. Atti del Convegno svoltosi a Taranto nell'aprile del 1979. pp. 23–40. 1979
Blakely, Sandra (decembar 2018). „Starry Twins and Mystery Rites: From Samothrace to Mithras” (PDF). Acta Antiqua Academiae Scientiarum Hungaricae. 58 (1–4): 427—463. S2CID 203298715. doi:10.1556/068.2018.58.1-4.26. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 07. 2021. g. Pristupljeno 16. 08. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Grottanelli, C. "Yoked Horses, Twins, and the Powerful Lady: India, Greece, Ireland and Elsewhere". In: Journal of Indo-European Studies (JIES) 14 (1-2), 1986. pp. 125–152.
Hankoff, Leon D. (maj 1977). „Why the healing gods are twins”. The Yale Journal of Biology and Medicine. 50 (3): 307—319. PMC 2595421  . PMID 560764. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Kristiansen, Kristian (2011). „Bridging India and Scandinavia: Institutional Transmission and Elite Conquest during the Bronze Age”. Interweaving Worlds: Systemic Interactions in Eurasia, 7th to the 1st Millennia BC. Oxbow Books. str. 243—265. ISBN 978-1-84217-998-7. JSTOR j.ctvh1dr2k.23. doi:10.2307/j.ctvh1dr2k.23.
Sergent, B. "De quelques jumeaux indo-européens" Topique. In: Revue freudienne, numéro 22 (50). 1992. pp. 205–238.
Sternberg, Leo (1929). „Der antike Zwillingskult im Lichte der Ethnologie”. Zeitschrift für Ethnologie. 61 (1/3): 152—200. JSTOR 23032863.
Waddell, John (2018). „The Otherworld”. Myth and Materiality. 4. Oxbow Books. str. 80—105. ISBN 978-1-78570-975-3. JSTOR j.ctvh1dtnp.10.
Walker, Henry John. The Twin Horse Gods: The Dioskouroi in Mythologies of the Ancient World. London: I.B. Tauris, 2015, 271 pp.
Walker, Henry John (2007). „THE GREEK AŚVINS”. Annals of the Bhandarkar Oriental Research Institute. 88: 99—118. JSTOR 41692087.
Ward, D.J. "The Separate Functions of the Indo-European Divine Twins". in: Puhvel, J. (ed.). Myth and Law Among the Indo-Europeans. Studies in Indo-European Comparative Mythology. Berkeley – Los Angeles – London. 1970. pp. 193–202.
Ward, Donald J. (1970). „An Indo-European Mythological Theme in Germanic Tradition”. Indo-European and Indo-Europeans. str. 405—420. ISBN 978-1-5128-0120-0. doi:10.9783/9781512801200-021.
Wenzel, Marian (septembar 1967). „The Dioscuri in the Balkans”. Slavic Review. 26 (3): 363—381. JSTOR 2492722. doi:10.2307/2492722. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Davidson, Olga M. (1987). „Aspects of Dioscurism in Iranian kingship: The case of Lohrasp and Goshtasp in the Shāhnāme of Ferdowsi”. Edebiyāt. 1: 103—115.
Nikolaev, Alexander (2012). „Avestan Haēcat̰.aspa-, Rigveda 4.43, and the Myth of the Divine Twins”. Journal of the American Oriental Society. 132 (4): 567—575. JSTOR 10.7817/jameroriesoci.132.4.0567. doi:10.7817/jameroriesoci.132.4.0567.
Parpola, Asko (2005). „The Nasatyas, the chariot and Proto-Aryan religion”. Indo Shisoshi Kenkyu. 2004-2005 (16 & 17): 1—63. CiteSeerX 10.1.1.567.2086  .
Wikander, S. Nakula et Sahadeva. Orientalia Suecana 6 (1957). pp. 66–96.
Danka, Ignacy Ryszard; Witczak, Krzysztof Tomasz (2010). „DEIS EQUEUNUBO: The Divine Twins in Asturia”. Studia Celto-Slavica. 4: 17—26. doi:10.54586/ZLYB6908  .
Goetinck, Glenys, "The divine twins and mediaeval Welsh literature", in: Hily, Gaël, Patrice Lajoye, and Joël Hascoët (eds.), Deuogdonion: mélanges offerts en l'honneur du professeur Claude Sterckx, Publication du CRBC Rennes 2, Rennes: Tir, 2010. 259–276.
Kruta, Venceslas (2016). „"Têtes jumelées" et jumeaux divins : essai d'iconographie celtique”. Études Celtiques. 42 (1): 33—57. doi:10.3406/ecelt.2016.2468.
York, M. "The Divine Twins in the Celtic Pantheon". In: Journal of Indo-European Studies (JIES). Volume 23 (1-2). 1995. pp. 83–112.
Abrola, Natalija. "Old Indian Aśvinī, Uṣás, and Latvian Dieva dēli: Potential parallels". The 13th Annual International Conference on Comparative Mythology of the International Association for Comparative Mythology - Mythology of Metamorphoses: Comparative & Theoretical Perspectives. June 10–14, 2019, Estonian Literary Museum, Tartu, Estonia. p. 16. (conference paper abstract).
Derksen, Rick (2015). Etymological Dictionary of the Baltic Inherited Lexicon (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-04-27898-1.
Nazarov, Nazariй A. (3. 7. 2017). „Sledы indoevropeйskogo bliznečnogo mifa v formulah balto-slavяnskih pesen”. Scando-Slavica. 63 (2): 151—178. S2CID 149237704. doi:10.1080/00806765.2017.1390923. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Frame, Douglas (2007). „Hippota Nestor”. Greek Mythology and Poetics. Harvard University. Arhivirano iz originala 01. 05. 2020. g. Pristupljeno 16. 08. 2022.
Frame, Douglas. „Achilles and Patroclus as Indo-European Twins: Homer's Take”. Greek Mythology and Poetics. Harvard University. Arhivirano iz originala 01. 05. 2020. g. Pristupljeno 16. 08. 2022.
Frauenfelder, D.W. The Spartan Dioscuri: Their origins and development in the Hellenic world. University of North Carolina. 1991.
Nagy, Gregory. „Achilles and Patroklos as models for the twinning of identity”. Greek Mythology and Poetics. Harvard University. Arhivirano iz originala 01. 05. 2020. g. Pristupljeno 16. 08. 2022.
Nagy, Gregory (1990). „Patroklos "Concepts of afterlife, and the Indic triple fire" and "Phaethon, Sappho's Phaon, and the White Rock of Leukas: 'Reading' the symbols of Greek lyric"”. Greek Mythology and Poetics. Harvard University. Arhivirano iz originala 01. 05. 2020. g. Pristupljeno 16. 08. 2022.
Niedner, Felix (1898). „Die Dioskuren im Beowulf”. Zeitschrift für deutsches Altertum und deutsche Literatur. 42 (3): 229—258. JSTOR 20651615.
Ward, Donald (1968). The Divine Twins: An Indo-European myth in Germanic tradition. University of California Press.

Spoljašnje veze

Dioskuri u klasičnoj literaturi i umetnosti
Images of the Castor and Pollux in the Warburg Institute Iconographic Database Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016)

[1] Bloomsbury (1996), „Dioscuri”, Dictionary of Myth, London: Bloomsbury Publishing

[2] Ilijada 3.253–255

[Parker-3] Parker, Robert Christopher Towneley (2003), „Dioscuri”, Ur.: Hornblower, Simon; Spawforth, Anthony, The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press .

[4] Alcæus of Mytilene (maj 2011), „Fragment 34a”, Ur.: Tout Coule, tout coule CS1 održavanje: Format datuma (veza).

[5] Homer, Hymn, Theoi .

[Campbell-6] Campbell, David (1967), Greek Lyric Poetry, Bristol: Classical Press .

[FOOTNOTEBurkert1985212-7] Burkert 1985, str. 212.

[Roberts-8] Roberts, John, ur. (2007), „Dioscūri”, Dictionary of the Classical World, Oxford: Oxford University Press .

[EB-9] "Dioscuri". Encyclopædia Britannica. 2008.

[10] Routledge (2002), „Castor and Polydeuces”, Who's Who in Classical Mythology, London: Routledge .

[Kazhdan-11] Kazhdan, Alexander; Talbot, Alice-Mary (1991), „Dioskouroi”, Ur.: Kazhdan, Alexander P, The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press .

[FOOTNOTEKerényi1959107_note_584-12] Kerényi 1959, str. 107 note 584.

[13] Scholiast, Lycophron .^[12]

[14] Dares of Phrygia. History of the Fall of Troy 12. A short prose work which purports to be a first hand account of the Trojan War by Dares, a Trojan priest of Hephaestus in the Iliad.

[15] Browning, W. R. F. (1997), „Dioscuri”, A Dictionary of the Bible, Oxford University Press .

[FOOTNOTEBurkert1985-16] Burkert 1985.

[FOOTNOTEKerényi1959107-17] Kerényi 1959, str. 107.

[18] Sekunda, Nicholas "Nick" Victor; Hook, Richard (1998), The Spartan Army, Osprey Publishing, str. 53, ISBN 1-85532-659-0 .

[19] Osvalt, Sabina (2003). Grčka i rimska mitologija - lesksikon. Dereta. str. 110.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[12]