Kino (grupa)
Kino je bio jedan od najpoznatijih i najpopularnijih sovjetskih rok bendova 1980-ih, iz Lenjingrada. Frontmen grupe i autor tekstova je bio Viktor Coj.
| Kino | ||||
|---|---|---|---|---|
 Juri Kasparjan (sedi) i Viktor Coj (stoji), na koncertu u Leljingradu 1986. | ||||
| Lični podaci | ||||
| Druga imena | Garin i Giperboloidы | |||
| Muzički rad | ||||
| Aktivni period | 1981—1990, 2020 - sadašnje vreme | |||
| Osnivanje | 1981 (SSSR) | |||
| Žanr | Rok Post pank Novi talas | |||
| Izdavačka kuća | АнТроп Мелодия Мороз Рекордз | |||
| Članovi | ||||
| Sadašnji članovi | Juri Kasparjan Aleksandar Titov Igor Tihomirov | |||
| Bivši članovi | Viktor Coj Georgij Gurjanov Aleksej Ribin | |||
| Ostalo | ||||
| Veb-sajt | kino.band | |||
| Diskografija | ||||
| ||||
Istorija uredi
Bend je obrazovan u ljeto 1981. godine u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu), pod prvobitnim imenom „Harin i hiperboloidi“ (rus. Гарин и гиперболоиды). U njegov sastav su ušli Viktor Coj, Aleksej „Riba“ Ribin i Oleg Valjinski. Nakon što je Valjinski uskoro napustio grupu, promijenjeno joj je ime u „Kino“, a u sastav je 1982. ušao i gitarista Juri Kasparjan.
Grupi su pomagali (i podržavali je) muzičari iz bendova „Akvarijum“ i „Zoopark“. Vođa „Akvarijuma“ Boris Grebenščikov producirao je prva dva albuma za „Kino“.
Godina 1983. grupa se zbog umjetničkih neslaganja Coja i Ribina raspala, a zatim ponovo krenula sa radom u sastavu: Viktor Coj i Juri Kasparjan. 1984. u grupu je ušao bubnjar Georgi Gurjanov, a kao bas-gitarista im je pomagao član „Akvarijuma", Aleksandr Titov. U toku 1986. godine u sastav grupe je ušao basista Igor Tihomirov, a Aleksandr Titov se za stalno vratio grupi „Akvarijum“.
Na taj način došlo je do konačnog sastava grupe, koja je kao takva postojala do 15. avgusta 1990. godine. Grupa je imala veliku popularnost u podzemlju Lenjingrada, a bila je poznata i u drugim republikama tadašnjeg SSSR. Učestvovala je na rok festivalima (Litvanika-87), ali je stekla današnju slavu nakon izlaska filma „Assa“, Sergeja Solovjova, na čijem kraju na scenu izlazi Viktor Coj i pjeva pjesmu „Хочу перемен!“ (Hoću promene!). U to vrijeme menadžer i producent grupe bio je Juri Ajzenšpis, a Coj se pojavio u još par filmova, uključujući „Igla“.
U to vrijeme grupa je držala koncertne turneje po Rusiji, Ukrajini i Belorusiji, a 1989. godine se krenuli u Njujork, gdje je prikazana premijera filma „Igla“ i održan mini-koncert. Uslijedilo je putovanje u Pariz, gdje je vršena obrada zbirci „Последний герой“ (Posljednji heroj), a u jesen 1990. godine grupa je putovala u Tokio, gdje je zaključen dogovor o promociji grupe u Japanu.
24. juna 1990. godine grupa je održala koncert u prepunoj sali Velike sportske arene „Lužnjiki“. Organizatori su organizovali podzrav, a zapaljen je i olimpijski plamen. (Vlada pogrešno mišljenje da je olimpijski plamen na tom stadionu tada upaljen tek drugi put u istoriji: na olimpijadi 1980. i na tom koncertu.
U julu 1990. godine, grupa „Kino“ je započela rad na novom albumu, koji su planirali producirati u Francuskoj, gdje je ranije uspješno obrađen njihov „Последний герой“. Ovaj album, nije doživio svoj svršetak — Viktor Coj je poginuo u automobilskoj nesreći na koloseku Jurmala-Talsi, na putu za Tukums. Nezavršeni album su Kasparjan, Tihomirov i Gurjanov zajedno dovršili i nazvali „Чёрный“ (Crni), potpuno crnog omota, u znak žalosti zbog Coja. U decembru te godine „Crni album“ je predstavljen u lenjingradskom rok-klubu. Oko mesec dana posle toga, na prvom kanalu televizijske kompanije „VID“ je prikazana prezentacija albuma iz moskovskog Doma omladine, a nakon toga grupa „Kino“ je zvanično prestala da postoji.
Muzičari grupe „Kino“ ponovo su se sastali 2012. godine da snimu studijsku verziju pesme „Ataman”, koristeći stare sačuvane snimke sa vokalom Viktora Coja.
2020. bend se ponovo okupio na stalnoj osnovi, počele su pripreme za koncerte, od kojih je nekoliko održano 2021. (instrumentalne delove su izvodili uživo muzičari, korišćen je fonogram za vokal Viktora Coja).
Uticaji uredi
Muzika grupe „Kino“ je poređena sa britanskim bendovima „The Smiths“, „Depeche Mode“ i „Joy Division“. Coj je priznavo da je hteo da postigne zvuk sličan zvuku grupe „Duran Duran“ za album „Ночь“. Ovo je sasvim sigurno kad se govori o zvuku njihovih bubnjeva i gitare na nekim pesmama.
Sastav uredi
- Viktor Coj — vokal, ritam gitara (1981 - 1990);
- Juri Kasparjan — solo-gitara (1983 - 1990);
- Igor Tihomirov — bas-gitara (1986 - 1990);
- Georgi Gurjanov — pomoćni vokal, bubnjevi (1984 - 1990).
- Aleksej „Riba“ Ribin - solo-gitara, pomoćni vokal (1981 - 1983)
Diskografija uredi
Albumi uredi
- 1982 — „45“
- 1983 — „46“
- 1984 — „Načalьnik Kamčatki“ (Šef Kamčatke)
- 1985 — „Эto ne lюbovь“ (Ovo nije ljubav)
- 1986 — „Nočь“ (Noć)
- 1988 — „Gruppa krovi“ (Krvna grupa)
- 1989 — „Zvezda po imeni Solnce“ (Zvezda po imenu Sunce)
- 1990 — „Čёrnый alьbom“ (Crni album)
- 2022 — „12_22”
Drugi albumi uredi
- 1986 — „Red Wave“ (2 kompakt-diska)
- 1989 — „Posledniй geroй“ (Poslednji heroj)
- 1992 — „Neizvestnыe pesni“
- 2002 — „Poslednie zapisi“
