Киљдински бакалар
Kiljdinski bakalar (Gadus morhua kildinensis) endemska je podvrsta bakalara koja živi isključivo u malenom jezeru Mogiljno na ostrvu Kiljdin, na severu Murmanske oblasti Rusije. Upisana je u Crvenu knjigu ugroženih i endemskih vrsta Rusije. Pripada porodici bakalara (Gadidae).
| Kiljdinski bakalar | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | |
| Podvrsta: | G. m. kildinensis
|
| Trinomijalno ime | |
| Gadus morhua kildinensis Derjugin 1920
| |
Binomijalnu nomenklaturu podvrste odredio je ruski zoolog Konstantin Derjugin 1920. godine.
Stanište uredi
Kiljdinski bakalar živi u akvatoriji malenog meromiktičkog jezera Mogiljno koje se nalazi u severoistočnom delu ostrva Kiljdin u Barencovom moru.[1][2][3] Jezero u kom živi ova vrsta bakalara specifično je po svojoj slojevitosti vode koja se ogleda u različitom hemijskom sastavu pojedinačnih slojeva. Jezero je površine svega 0,09 km² i maksimalne dubine do 17 metara, a stanište kiljdinskog bakalara nalazi se u centralnim slojevima, na dubinama između 4 i 10 metara. Površinski deo jezera je slatkovodan sa salinitetom manjim od 1 ‰, dok salinitet na dnu iznosi i do 33 ‰,[4] a u slojevima gde obitavaju ove ribe salinitet je između 8 i 28 ‰. Bakalar je u jezero dospeo pre oko 1000 godina dok je ono bilo pod morem, a nakon povlačenja morske vode određena populacija riba je ostala u jezeru i evolutivno se prilagodila uslovima života u stajaćoj vod.[5]
Sam takson se smatra kritično ugroženim, a glavni razlog je ekstremna ograničenost životnog areala. Vrsta je zbog nekontrolisanog izlova i zagađenja jezera bila gotovo pred izumiranjem u periodu 1966−1986, a početkom XXI veka registrovano je svega nekoliko desetaka primeraka u jezeru.
Opis taksona uredi
Prvi koji je detaljno proučavao i opisao ovu vrstu bio je ruski hidrobiolog Konstantin Derjugin koji je tokom 1920. sprovodio opsežna istraživanja na Mogiljnom jezeru.[6][5]
U odnosu na atlantski bakalar razlikuje se prvenstveno po boji. Dosta je svetle boje, posebno donji deo koji je u potpunosti beo, dok se sa strana nalaze krupnije smeđe mrlje. Mlade jedinke izgledaju dosta drugačije i gotovo su identične atlantskom bakalaru.
Najkrupniji opisan primerak imao je dužinu od 70 centimetara i masu od oko 2,5 kilograma.
Životni vek pojedinačne jedinke je oko 7 godina. Ženke dostižu polnu zrelost sa 5−6 godina, muški primerci nakon 3−4 godine. Ženke su nešto krupnije i rastu do pola metra dužine, mužjaci do oko 40 cm. Mrešćenje traje od aprila do juna i odvija se u centralnom delu jezera na dubinama između 7 i 7,5 metara (gde je salinitet oko 27 ‰). Igra slobodno pliva po gornjim slojevima jezera, a kako se mlade jedinke razvijaju u svakom jajašcetu ona postepeno dolazi do gornjih slojeva jezera koji su bogatiji kiseonikom.
Kiljdinski bakalar hrani se uglavnom manjim životinjama iz jezera − račićima, izopodama, mnogočekinjastim crvima, biljnim komarcima, manjim ribama iz porodica Gasterosteidae i Pholidae.
Vidi još uredi
Reference uredi
Spoljašnje veze uredi
- Slika kiljdinskog bakalara
- (jezik: ruski) Озеро Могильное. Кильдинская треска
