Klavulanska kiselina

Klavulanska kiselina
Klinički podaci
Drugs.com	acid.html Monografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije	1,0 h
Identifikatori
CAS broj	58001-44-8
ATC kod	None
PubChem	CID 5280980
DrugBank	DB00766
ChemSpider	4444466
KEGG	C06662
ChEBI	CHEBI:3736
ChEMBL	CHEMBL777
Hemijski podaci
Formula	C8H9NO5
Molarna masa	199,161
	SMILES [H][C@@]12CC(=O)N1[C@@H](C(O)=O)\C(O2)=C\CO; ;
	InChI InChI=1S/C8H9NO5/c10-2-1-4-7(8(12)13)9-5(11)3-6(9)14-4/h1,6-7,10H,2-3H2,(H,12,13)/b4-1-/t6-,7-/m1/s1 ; Key:HZZVJAQRINQKSD-PBFISZAISA-N ;
Fizički podaci
Tačka topljenja	1.175—118 °C (2.147—244 °F)

Klavulanska kiselina je inhibitor beta-laktamaze koji se najčešće kombinuje sa nekim penicilinima, primarno amoksicilinom i tikarcilinom, i primenjuje kod slučajeva infekcija izazvanih podložnim sojevima bakterija koje luče beta-laktamazu. Preparati sa klavulanskom kiselinom omogućavaju, dakle, lečenje i nekih rezistentnih sojeva.

Radi se o organskom jedinjenju, koje sadrži 8 atoma ugljenika i imamolekularnu masu od 199,161 Da.^[1]^[2]

Ime je dobila po mikroorganizmu Streptomyces clavuligerus iz kojeg je klavulanska inicijalno izolovana. Najveća količina ove kiseline danas se dobija biosintezom iz aminokiseline arginina.

Mehanizam delovanja uredi

Uprkos postojanju beta-laktamskog prstena u njenoj strukturi, klavulanska kiselina ima marginalan antibakterijski učinak. Ipak, sličnost između hemijskih struktura dozvoljava da molekul klavulanske deluje kao konkurentni inhibitor dejstva beta-laktamaze na beta-laktam kod antibiotika (ovi inhibitori se često nazivaju suicidalnim inhibitorima). Ovim se smanjuje količina enzima dostupnog za delovanje protiv samog antibiotika čime je omogućeno postizanje odgovarajuće koncentracije leka i vezivanje za PVP, ali čak ni ovakva kombinacija nije garant uspešnog tretmana protiv sojeva koji luče penicilazu.

Klavulanska kiselina postojana je pri oralnom unosu, a nejčešće se primenjuje u obliku njene kalijumove soli - kalijum klavulanata. Metaboliše je jetra a izlučuje se renalnim putem.

Neželjeni efekti uredi

Prilikom primene klavulanske kiseline zabeležena je pojava kratkotrajne holestatične žutice i akutnog hepatitisa koji uglavnom nestaju bez posebnog tretmana nešto posle prestanka primene preparata. Ovakvi neželjeni efekti su retki, i pogađaju prvenstveno one starije od 65 godina.

Većina farmakoterapisjkih smernica preporučuju primenu preparata amoksicilina sa klavulanskom kiselinom (poznati pod nazivima: Panklav®, Amoksiklav®...) samo nakon pravljenja antibiograma čiji rezultati upućuju na soj koji luči penicilazu, a senzitivan je na spomenutu kombinaciju. Čak i kada je primena preparata indikovana ne bi trebalo da traje duže od 14 dana.

Osobine uredi

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	5
Broj donora vodonika	2
Broj rotacionih veza	2
Particioni koeficijent^[3] (ALogP)	-1,2
Rastvorljivost^[4] (logS, log(mol/L))	0,1
Polarna površina^[5] (PSA, Å²)	87,1

Reference uredi

^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709  . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. uredi
^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889  . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. uredi
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. uredi
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. uredi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709  . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. uredi

[2] David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889  . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. uredi

[3] Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

[4] Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. uredi

[5] Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. uredi

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]