Википедија

Klemens Kraus

Clemens Heinrich Krauss (1893-1954), оснивач Бечког новогодишњег концерта

Klemens Hajnrih Kraus (nem. Clemens Heinrich Krauss; 31. mart 1893 – 16. maj 1954) bio je austrijski dirigent i operski impresario, posebno povezan sa muzikom Riharda Štrausa, Johana Štrausa i Riharda Vagnera. Osnovao je Novogodišnji koncert Bečke filharmonije i dirigovao njime do 1954. godine.

Klemens Kraus
Kraus 1915. godine
Puno imeClemens Heinrich Krauss
Datum rođenja(1893-03-31)31. mart 1893.
Mesto rođenjaBeč, Austrougarska
Datum smrti16. maj 1954.(1954-05-16) (61 god.)
Mesto smrtiErvald, Tirol, Austrija

Odrastanje i privatni život uredi

Kraus je rođen u Beču od majke Klementine Kraus, tada 15-godišnje plesačice u baletu bečke carske opere, kasnije vodeće glumice i operetne pevačice, nećakinje istaknutog operskog soprana iz devetnaestog veka Gabrijele Kraus. Klemensov otac bio je Ševalje Hektor Baltaci (1851-1916), [1] koji je poticao iz porodice bogatih fanariotskih bankara sa prebivalištem u Beču. Baltacijeva starija sestra Helena bila je udata za barona Albina fon Večere i bila je majka baronice Marije Večere.[2]

Klemens Kraus je pevao u Hofkapeli (nem. Hofkapelle - Carski hor) u Horu bečkih dečaka zbog svog „izvanredno lepog sopranskog glasa“.[3] Diplomirao je na Bečkom konzervatorijumu 1912., nakon što je tamo studirao kompoziciju kod Hermana Gredenera i teoriju kod Riharda Hojbergera. Potom je postavljen za horovođu u Pozorištu u Brnu u Moravskoj, gde je debitovao kao dirigent 1913.

Bio je prvo oženjen sopranom Margaretom Abraham (1889–1963). Imali su dva sina, Oktavijana i Olivera.[3] [4] Rumunska sopran pevačica Viorika Ursuljak, bila je njegova druga supruga, sa kojom je živeo u selu Ervald (nem. Ehrwald) u Tirolu do svoje smrti 1954. godine.

Karijera uredi

Klemens Kraus je dirigovao u Rigi (1913-1914), Nirnbergu (1915) i Ščećinu u Pomeraniji (1916-1921). Potom se vratio u Austriju kao direktor operskih i simfonijskih koncerata u Gracu. Godine 1922. pozvao ga je Rihard Štraus da se pridruži dirigentskom osoblju Bečke državne opere. Dirigovao je Bečkim Tonkunstler koncertima od 1923. do 1927. godine. Od 1924. do 1929. godine. bio je intendant Opere u Frankfurtu i direktor koncerata tamošnjeg Muzeja.

Godine 1926. debitovao je na Salcburškom festivalu. Dirigovao je kao gost u Sjedinjenim Državama 1929, sa Filadelfijskim orkestrom i Njujorškom filharmonijom. Takođe 1929. godine, imenovan je za direktora Bečke državne opere, gde je dirigovao nekoliko opera Riharda Štrausa i drugih savremenika, među kojima su avangardni atonal Voceka Albana Berga[5] i Švanda gajdaš Jaromira Vajnbergera,[6] dve opere koje su prvi put izvedene u Beču 1930. godine. Orkestar Bečke državne opere, čiji su članovi formirali nezavisnu koncertnu celinu poznatu kao Bečka filharmonija, imenovao ga je za svog muzičkog direktora 1930. Bio je i redovni dirigent Salcburškog festivala od 1929. do 1934. godine. U Beču i Salcburgu, njegov najbliži saradnik bio je reditelj Lotar Valerštajn. Godine 1933. preuzeo je svetsku premijeru opere Arabela Riharda Štrausa u Drezdenu nakon odlaska dirigenta Frica Buša u Englesku.[7]

Kraus je morao da odustane od svojih bečkih pozicija 1933. i krajem 1934. godine. Njegova posvećenost savremenoj muzici izazvala je finansijske gubitke Filharmonije pa je orkestar ukinuo mesto stalnog dirigenta. Od 1933. godine orkestar je sam odlučivao o programu svojih koncerata. U Državnoj operi je postao žrtva nekoliko intriga tako da je ministar ponudio novi ugovor samo na godinu dana. Nacisti su pozvali Klemensa Krausa da režira Berlinsku državnu operu 1935. nakon što je Erih Klajber podneo ostavku u znak protesta protiv politike nacionalsocijalističke vlade. Kraus nikada nije bio član NSDAP-a ili njegovih filijala, ali je imao nekoliko sastanaka sa visokim predstavnicima režima, uključujući Geringa i Hitlera. Tokom 1930-ih on i njegova žena su bili uključeni u pomaganje Jevrejima da pobegnu iz Nemačke. Nakon što se sprijateljio sa britanskom spisateljicom Idom Kuk i njenom sestrom Meri, obe obožavateljice opere, podržao je njihovu operaciju spasavanja koja je počela nakon što je Viorika Ursuljak zamolila kuvare da pomognu jednom jevrejskom prijatelju. Kraus je pokrivao njihovu operaciju spasavanja i prebacivanja ljudi, pa je predstave u Minhenskoj operi organizovao u vreme i u gradovima koji su sestrama Kuk bili potrebni radi stupanja u kontakt sa beguncima. Pretpostavka je da je ovom operacijom moglo biti spaseno najmanje 29 Jevreja.[8]

Godine 1937. Kraus je imenovan za intendanta Narodnog pozorišta u Minhenu nakon ostavke Hansa Knapercbuša. Postao je blizak prijatelj Riharda Štrausa, pa je čak napisao i libreto za njegovu operu Kapričo koju je premijerno izveo u Minhenu 1942. Dirigovao je i premijerama Štrausovih opera Dan slobode (nem. Friedenstag; 1938. u Minhenu) i Ljubav Danaje (nem. Die Liebe der Danae; 1944/1952. u Salcburgu). Tokom ranih 1940-ih, predavao je na Univerzitetu Mocarteum u Salcburgu.[9]

Nakon što je Minhenska opera bila uništena savezničkim bombardovanjem, Kraus se vratio da diriguje Bečkom filharmonijom 1944-45, sve dok ona nije prestala sa radom neposredno pre kraja Drugog svetskog rata. Posle rata, saveznički zvaničnici su istraživali njegovu karijeru i zabranili mu da se pojavljuje u javnosti sve do 1947. godine.[10] Kraus je zatim nastavio da diriguje mnogim koncertima Bečke filharmonije, uključujući novogodišnje pop koncerte sa valcerima, uvertirama i polkama Johana i Jozefa Štrausa.

Godine 1951. vratio se u Kovent Garden u Londonu gde je 1934. režirao prve britanske predstave Arabele.[11] Godine 1953. prvi put je pozvan na Festival u Bajrojtu, gde je dirigovao impresivnim ciklusom Vagnerovog Prstena Nibelunga, sa Astrid Varnej u glavnoj ulozi Brunhilde. Takođe je 1953. godine snimio Parsifala u Bajrojtu, sa Martom Modl u ulozi Kandrije.

 
Druga supruga Klemensa Krausa, operska pevačica Viorika Ursuljak na snimku iz 1932. godine.

Smrt uredi

Klemens Kraus je umro 1954. godine na turneji sa Bečkom filharmonijom u Meksiko Sitiju. Sahranjen je u Ervaldu u Austriji zajedno sa svojom suprugom, pevačicom Viorikom Ursuljak, koja je umrla 1985.

 
Staza slavnih u Beču

Reference uredi

  1. ^ Notes to a reissue of Krauss' Decca recordings of the orchestral music of Richard Strauss, Testament SBT1184
  2. ^ Hélène Baltazzi, family tree, retrieved on 24 July 2023
  3. ^ a b Deutsche Biographie: Krauss, Clemens, retrieved on 25 July 2023
  4. ^ Isabel Vincent: Ouverture of Hope, Washington 2022, p. 67
  5. ^ Wiener Staatsoper: Wozzeck | Neuproduktion vom 30.03.1930, retrieved on 23 July 2023
  6. ^ Opera Online: Komische Oper Berlin: Schwandas verstimmter Dudelsack, 9. März 2022
  7. ^ All Music Guide Biography
  8. ^ BBC News: The opera-loving sisters who 'stumbled' into heroism (28/1/2017)
  9. ^ „Roman Toi”. The Canadian Encyclopedia. Arhivirano iz originala 11. 5. 2006. g. Pristupljeno 25. 4. 2010. 
  10. ^ Crichton, Ronald (2001). „Krauss, Clemens”. Grove Music Online (na jeziku: engleski). ISBN 978-1-56159-263-0. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.15493. Pristupljeno 2021-02-27. 
  11. ^ Isabel Vincent: Ouverture of Hope, Washington 2022, p. 205

Bibliografija uredi

  • Mašat, Erik (1971). „Klemens Kraus“, prev. Piter Hačison (Maschat, Erik (1971). “Clemens Krauss,” trans. Peter Hutchison, Recorded Sound, No. 42-43, 740-746)
  • Jozef Gregor, "Klemens Kraus: Njegov muzički program" (Joseph Gregor, Clemens Krauss: Seine Musikalische Sendung, Munich, 1953)
  • G. K. Kende i Sinje Skanconi, "Direktor: Klemens Kraus: činjenice, poređenja, zaključci" (G. K. Kende and Signe Scanzoni, Der Prinzipal: Clemens Krauss-Fakten, Vergleiche, Rückschlüsse, Berlin, 1988. ISBN 3-7952-0549-2.)

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клеменс_Краус&oldid=26900418”