Википедија

Кокосова палма

Kokosova palma (lat. Cocos nucifera) je drvenasta biljka iz porodice palmi koja je rasprostranjena u tropskim krajevima,[1] pogotovu na obalama i ostrvima Tihog i Indijskog okeana. Njeno ime potiče od grčke reči сосо (zrno, plod). Pod tim imenom, kokosova palma je poznata svuda u svetu, a svuda u svetu se i koristi. Ona je višenamenska - služi i kao hrana, i kao piće, kao odeća, građevinski materijal i sirovina za mnoge proizvode savremene industrije. Izraz „kokos“ (ili arhaični „kokonat“)[2] može se odnositi na celu kokosovu palmu, seme ili plod, koji je botanički koštica, a ne orah. Ime potiče od stare portugalske reči coco, što znači „glava“ ili „lobanja“, po tri udubljenja na ljusci kokosa koja podsećaju na crte lica. Oni su sveprisutni u obalskim tropskim regionima i kulturna su ikona tropskih krajeva.

Kokosova palma
Vremenski raspon: 55–0 Ma
Early Eocene – Recent
Composite drawing of tree, and its fruit in various stages
Kokosova palma (Cocos nucifera)
Two coconuts on vines
Kokosovo voće
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Arecales
Porodica: Arecaceae
Potporodica: Arecoideae
Pleme: Cocoseae
Rod: Cocos
L.
Vrsta:
C. nucifera
Binomno ime
Cocos nucifera
L.
Mogući izvorni opseg Cocos nucifera pre njegovog uzgoja
Kokosov orah

Kokosovo drvo obezbeđuje hranu, gorivo, kozmetiku, narodnu medicinu i građevinski materijal, između mnogih drugih upotreba. Unutrašnje meso zrelog semena, kao i kokosovo mleko ekstrahovano iz njega, čine redovan deo ishrane mnogih ljudi u tropima i suptropima. Kokos se razlikuje od drugog voća po tome što njihov endosperm sadrži veliku količinu bistre tečnosti, koja se zove kokosova voda ili kokosov sok. Zreli kokosi mogu se koristiti kao jestivo seme, ili prerađeni za ulje i biljno mleko od mesa, ugalj od tvrde ljuske i vlakna od vlaknaste mahune. Osušeno kokosovo meso naziva se kopra, a ulje i mleko dobijeno od njega obično se koriste u kuvanju - posebno prženje - kao i u sapunima i kozmetici. Slatki kokosov sok se može spraviti u piće ili fermentisati u palmino vino ili kokosovo sirće. Tvrde školjke, vlaknaste ljuske i dugački perasti listovi mogu se koristiti kao materijal za izradu raznih proizvoda za nameštaj i dekoraciju.

Kokos ima kulturni i verski značaj u određenim društvima, posebno u austronezijskim kulturama Zapadnog Pacifika, gde se pojavljuje u njihovim mitologijama, pesmama i usmenim tradicijama. Takođe je imao ceremonijalnu važnost u predkolonijalnim animističkim religijama.[3][4] Isto tako je stekao verski značaj u južnoazijskim kulturama, gde se koristi u hinduističkim ritualima. On čini osnovu venčanja i rituala obožavanja u hinduizmu. Takođe igra centralnu ulogu u religiji kokosa u Vijetnamu. Opadanje njihovog zrelog voća dovelo je do preokupacije smrću od kokosa.[3][5]

Istorija uredi

Poreklo uredi

 
Hronološka disperzija austronezijskih naroda širom Indo-Pacifika.[6][7]

Moderne genetske studije su identifikovale da je centar porekla kokosa centralni Indo-Pacifik, region između zapadne Jugoistočne Azije i Melanezije, gde pokazuje najveću genetsku raznolikost.[8][9][10][11] Njihovo uzgajanje i širenje bilo je usko povezano sa ranim migracijama austronezijskih naroda koji su nosili kokos kao kanu biljke na ostrva koja su naselili.[10][11][12][13] Sličnosti lokalnih imena u austronezijskom regionu takođe se navode kao dokaz da biljka potiče iz tog regiona. Na primer, polinezijski i melanezijski termin niu; tagaloški i čamorski termin niyog; i malajska reč nyiur ili nyior.[14][15] Drugi dokaz o centralnom indo-pacifičkom poreklu je izvorno područje kokosovih rakova; i veće količine štetočina specifičnih za C. nucifera u regionu (90%) u poređenju sa Amerikom (20%) i Afrikom (4%).[4]

 
Geografske distribucije indoatlantskih i pacifičkih subpopulacija kokosa i njihov genetski sastav (Gunn et al., 2011)[11]
 
Pretpostavljeno istorijsko uvođenje kokosa iz prvobitnih centara raznolikosti na Indijskom potkontinentu i ostrvima Jugoistočne Azije[11][16][13]

Izgled uredi

Aleksandar Humbolt izneo je prva stručna zapažanja zasnovana na izgledu drveta- visokog i plemenitog u poređenju sa svim dotad viđenim rastinjem, tankog stabla koje štrči uvis 25 do 30 metara i na čijem se vrhu nalazi gusta kruna od tridesetak perasto razdeljenih listova dugačkih četiri metra. Naučnici su docnije otkrili da je cvast kokosove palme razgranata, u početku obavijena čvrstom ovojnicom i sastavljena od muških i malobrojnih ženskih cvetova. Iz nje nastaje plod koji se sastoji od tankog i nepropusnog spoljašnjeg omotača, egzokarpa, i čvrstog i tvrdog unutrašnjeg sloja, endokarpa. Između se nalazi debeli sloj lakog i rastresitog tkiva, mezokarpa, u čijem je središtu belo seme sa veoma razvijenim endospermom u obliku kugle, s debelom mesnatom ovojnicom u kojoj je mlečna tečnost.

Visoko stablo u prečniku ima 30 cm, ali je izuzetno čvrsto i odoleva vetrovima jer ga za peščano tlo, u dubini od 8 m, drži oko 800 korenova, ne debljih od jednog centimetra. Seme je nepropusno za morsku vodu u kojoj može da pliva i do 4500 kilometara i da potom, neoštećeno, isklija na tlu. Posle sedam godina palma rađa prvi plod, a između petnaeste i pedesete godine života donese od 60 do 80 oraha. Sa osamdeset godina prestaje da rađa i najčešće umire. Samo malobrojni primerci opstanu i dožive 150 godina.

Rasprostranjenost uredi

Postojbina kokosove palme ne može sa sigurnošću da se utvrdi. Legenda kaže da je ponikla na tlu Polinezije iz semena u koje se pretvorila neostvarena ljubav lepe poglavičine kćeri po imenu Hina i siromašnog, neuglednog mladića Aala. Ne mogavši da živi bez voljene, mladić je umro, a iz njegovog groba koji je Hina natapala suzama izniklo je neobično drvo: tanko, vitko i toliko visoko da je nadmašilo okolno rastinje. Krunom je dodirivalo nebo uzdižući ljubav u večne, božanske visine. Da bi Hina mogla da ga gpeda orah je dobio Aalov lik. Može da ga vidi svako ko oljušti kokos kažu i danas Polinežani. Na čvrstoj opni postoje tri tanja dela koja mogu da se probiju. To su oči i usta mladog Aala. Na ovu legendu nadovezuje se i druga, urezana na jednoj kamenoj ploči nađenoj na Filipinima. Po njoj, kokosova palma je nebesko drvo nastalo od zvezde, na šta svojim oblikom kruna i podseća. Darovano je ljudima voljom božanskih sila i toči iz sebe „napitak života“.

Upotreba uredi

Plod može najbolje da se iskoristi. Dok je zelen, nezrelog jezgra, daje zdrav mlečni napitak bogat kalijumom i mineralnim sastojcima, a u svakom orahu ima ga oko litar. Mesnati deo zrelog endosperma upije ga i sačuva. Jednako je zdrav i svež, ali i pomešan s prokuvanom vodom kao kokosovo mleko, a osušen i nariban, poznat pod nazivom korpa, kao brašno za hleb kakav spremaju žene iz Šri Lanke, ili kao osnova za keks i pecivo, ulje, buter. Koristi se i u hemijskoj industriji za fine kreme, sapune, emulzije kao i za proizvodnju eksploziva. Od vlaknastih delova dobijaju se čvrste niti od kojih su nekada upredana užad, tkani tepisi i pravljene četke, a danas služe i za izradu izolacionog materijala i sedišta automobila koja se ugrađuju u vozila marke „dajmler krajsler“. Čvrste drvenaste ljuske nisu više samo posuđe za domaćinstvo i ukrasni predmeti, već i materijal od koga se oblikuju dugmad i nakit. Lišće se od davnina upotrebljavalo za pokrivanje krovova i izradu pletenih rukotvorina, odlična je zaštita od komaraca, pa se prerađuje u insekticide. Debla su našla široku primenu kao građevinski materijal. Pored greda, od njih se prave i sve vrste zidnih obloga, nameštaj, a kora se prerađuje u gumu.

Bolesti uredi

 
Feniks palma potpuno uništena posle napada crvenog palminog surlaša

Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (Rhynchophorus ferrugineus), vrsta insekta iz porodice surlaša (Curculionidae), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[17]

Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog istoka, a zatim se proširio na Afrikeu i Evropu.[18] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[19] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (Phoenix canariensis). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[20]

Više o ovoj temi pročitajte u originalnom tekstu Crveni palmin surlaš.

Zanimljivosti uredi

Kao prava znamenitost, kokosova palma našla se 1904. godine na poštanskoj marki Francuske Gvajane, a potom i Samoe i Liberije. Brazilski muzičar Ari Baroso u februaru 1939. godine posvetio joj je sambu „Brazil“, himnu koja se i danas izvodi na Kopakabani. Skoro je jedan kokosov orah prodat za 1,14 miliona evra. Ubraja se u vrednije eksponate ugledne aukcijske kuće „Kristi“ u Londonu, a nalazio se na brodu „Baunti“ kapetana Vilijema Blaja (1754-1817) i „preživeo“ poznatu pobunu.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Cocos L., Sp. Pl.: 1188 (1753)”. World Checklist of Selected Plant Families. Royal Botanic Gardens, Kew. 2022. Pristupljeno 29. 5. 2022. 
  2. ^ Pearsall, J., ur. (1999). „Coconut”. Concise Oxford Dictionary (10th izd.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-860287-1. 
  3. ^ a b Nayar, N Madhavan (2017). The Coconut: Phylogeny, Origins, and Spread. Academic Press. str. 10—21. ISBN 978-0-12-809778-6. 
  4. ^ a b Lew, Christopher. „Tracing the origin of the coconut (Cocos nucifera L.)” (PDF). Prized Writing 2018-2019. University of California, Davis: 143—157. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 06. 2021. g. Pristupljeno 31. 05. 2022. 
  5. ^ Michaels, Axel (2006) [2004]. Hinduism : past and present. Orient Longman. ISBN 81-250-2776-9. OCLC 398164072. 
  6. ^ Chambers, Geoff (2013). „Genetics and the Origins of the Polynesians”. eLS. John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0470016176. doi:10.1002/9780470015902.a0020808.pub2. 
  7. ^ Blench, Roger (2009). „Remapping the Austronesian expansion” (PDF). Ur.: Evans, Bethwyn. Discovering History Through Language: Papers in Honour of Malcolm Ross. Pacific Linguistics. ISBN 9780858836051. 
  8. ^ Perera, Lalith, Suriya A.C.N. Perera, Champa K. Bandaranayake and Hugh C. Harries. (2009). "Chapter 12 – Coconut". In Johann Vollmann and Istvan Rajcan (Eds.). Oil Crops. Springer. pp. 370–372. ISBN 978-0-387-77593-7
  9. ^ Elevitch, C.R., ur. (april 2006). „Cocos nucifera (coconut), version 2.1” (PDF). In: Species Profiles for Pacific Island Agroforestry. Permanent Agriculture Resources, Hōlualoa, Hawai‘i. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 10. 2013. g. Pristupljeno 22. 12. 2016. 
  10. ^ a b Baudouin, Luc; Lebrun, Patricia (26. 7. 2008). „Coconut (Cocos nucifera L.) DNA studies support the hypothesis of an ancient Austronesian migration from Southeast Asia to America”. Genetic Resources and Crop Evolution. 56 (2): 257—262. S2CID 19529408. doi:10.1007/s10722-008-9362-6. 
  11. ^ a b v g Gunn, Bee F.; Baudouin, Luc; Olsen, Kenneth M.; Ingvarsson, Pär K. (22. 6. 2011). „Independent Origins of Cultivated Coconut (Cocos nucifera L.) in the Old World Tropics”. PLOS ONE. 6 (6): e21143. Bibcode:2011PLoSO...621143G. PMC 3120816  . PMID 21731660. doi:10.1371/journal.pone.0021143  . 
  12. ^ Crowther, Alison; Lucas, Leilani; Helm, Richard; Horton, Mark; Shipton, Ceri; Wright, Henry T.; Walshaw, Sarah; Pawlowicz, Matthew; Radimilahy, Chantal; Douka, Katerina; Picornell-Gelabert, Llorenç; Fuller, Dorian Q.; Boivin, Nicole L. (14. 6. 2016). „Ancient crops provide first archaeological signature of the westward Austronesian expansion”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 113 (24): 6635—6640. PMC 4914162  . PMID 27247383. doi:10.1073/pnas.1522714113  . 
  13. ^ a b Brouwers, Lucas (1. 8. 2011). „Coconuts: not indigenous, but quite at home nevertheless”. Scientific American. Pristupljeno 10. 1. 2019. 
  14. ^ Ahuja, SC; Ahuja, Siddharta; Ahuja, Uma (2014). „Coconut – History, Uses, and Folklore” (PDF). Asian Agri-History. 18 (3): 223. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2017. g. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  15. ^ Elevitch, Craig R., ur. (2006). Traditional trees of Pacific Islands : their culture, environment, and use. forewords by Isabella Aiona Abbott and Roger R.B. Leakey (1st izd.). Hōlualoa, Hawaii: Permanent Agriculture Resources. ISBN 978-0970254450. 
  16. ^ Lutz, Diana (24. 6. 2011). „Deep history of coconuts decoded”. The Source. Pristupljeno 10. 1. 2019. 
  17. ^ Rhynchophorus ferrugineus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. јул 2007) at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  18. ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; Tusar Kanti Bag; Anita, Ngashepam; Chandra, Satish; Shishom Vano Ngachan (2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  19. ^ FERRY, M. (2002). S. GÓMEZ. „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  20. ^ Faleiro, J.R. (2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016. 

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kokosova palma na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Kokosova palma.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кокосова_палма&oldid=27551606”