Koliformne bakterije

Koliformne bakterije su primarno nepatogeni mikroorganizmi koji normalno žive u donjim partijama intestinalnog trakta (debelom crevu) čoveka i toplokrvnih životinja, i imaju ulogu u procesu pravilnog varanja hrane. One se svakodnevno iz organizma čoveka i životinja izlučuju stolicom, u spoljašnju sredinu i zato se smatraju izvorom fekalnog zagađenja zemljišta i voda. Neke od njih žive i razmnožavaju se u prirodnoj sredini. Među nefekalnim primerima kolifornih bakterija navode se: Klebsiella sp., Citrobacter sp., Enterobacter sp.[1]

Izlučivanje koliformnih bakterijaUredi

Koliformne bakterije se svakodnevno iz organizma čoveka i životinja izlučuju stolicom, iz koje potom dospijevaju u otpadne vode, a preko njih u prirodne vode recipijente otpadnih voda i druga staništa. Ukoliko su u stolici sa napatogenim bakterijama nađu i patogene bakterije, one će zajedno sa koliformnim bakterijama dospeti u otpadne i prirodne vode.[2]

Ukoliko su prirodne vode (potoci, reke, jezera) opterećeni fekalijama, patogene bakterije, virusi i paraziti takođe mogu biti u njima prisutni, i tada predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi, ponekad i epidemijskog karaktera, koji dolaze u kontakt sa vodom zaraženom ovim uzročnicima.

Od patogenih bakterija izlučenih fekalijama mogu nastati sledeće bolesti:[3]

Indikatori fekalnog zagađenjaUredi

Kako su mnoge patogene bakterije prisutne u prirodi u niskim koncentracijama, njihovo otkrivanje je teško. I dok se razdvajanje fekalnih od nefekalnih kolifornmnih bakterija vrši pri temperaturi od 44.5°C, za njihovo otkrivanje koriste se indikatorske bakterije za otkrivanje verovatne prisutnosti patogenih bakterija. Indikatorske bakterije su primarno nepatogene i prirodno se izlučuju u velikom broju iz ljudskog i životinjskog intestinalnog trakta. Za tu namenu od koliformnih bakterija i fekalnih streptokokoka ili enterokoka najpodobnijaje grupa indikatorskih bakterija za procenu higijenskog kvaliteta vode.

Vrste Slika Karakteristike
Rod Citrobacter  
  • Oportunistički patogeni
  • C. diversus može izazvati neonatalni meningitis.
Rod Enterobacter  
  • E. cloacae, E. sakazakii, E. aerogenes, E. agglomerans, E. gergoviae.
  • Oportunistički patogeni koji mogu uzrokovati infekcije urinarnog trakta, septikemiju i meningitis.
Rod Escherichia  

Pripada porodici Enterobacteriaceae i normalni je stanovnik crevnog trakta ljudi i životinja.

I dok se u humanom gastrointestinalnom sistemu Escherichia coli ponaša kao mikroorganizam bezopasna po zdravlje ljudi, u drugim delovima tela ona može da izazove teške intestinalne i ekstraintestinalne infekcije.

Na osnovu mehanizama patogenih procesa razlikuje se pet tipova intestinalnih infekcija:

  • Prvi tip — enterotoksigena Escherichia coli (ETEC) poznata kao putnička dijarea;
  • Drugi tip — enteropatogena Escherichia coli (EPEC) koja izaziva dijareju kod dece;
  • Trećii tip — enterohemoragična Escherichia coli (EHEC) koja napada ćelije debelog creva u kome izlučuje endotoksin egzotoksin (verotoksin ili šiga-like toksin) izazivajući nekoliko formi krvne dijareje (hemoragični kolitis);
  • Četvrti tip — enteroagregativne Escherichia coli (EAEC) izazivaju akutnu i hroničnu dijareju (koja traje duže od 14 dana),
  • Peti tip — enteroinvazivne E. Escherichia coli (EIEC) i izaziva sindrom sličan dizenteriji sa temperaturom i krvavim stolicama i/ili putničku dijareju naročito kod mlađe dece.[4]

Često izazivaju infekcije mokraćnih puteva, bolničke infekcije, septikemiju i meningitis.

Rod
Hafnia
 
  • Oportunistički patogeni mokraćnog sistema.
Rod Klebsiella  
  • Oportunistički patogeni koji mogu uzrokovati bakterijemiju, pneumoniju, infekcije mokraćnog sistema i bolničke infekcije.
Rod Morganella  
  • Oportunistički patogeni koji mogu uzrokovati bakterijemiju, infekcije mokraćnog i respiratornog sistema.

Dokazivanje prisustva u vodiUredi

 
Koliformne bakterije na podlozi

Prisutnost koliformnih bakterija u vodi dokazuje se na visoko selektivnoj hromogenoj podlozi EC X-GLUC agaru inkubacijom na 35,0±0,5°C/48 h (ukupni koliformi) ili na44,5±0,2°C/24 h (fekalni koliformi).

Rast Gram-pozitivnih bakterija je inhibiran žučnim solima u sastavu podloge. Podloga sadrži X-GLUC (5-bromo-4-hloro-3-indolil β-D-glukoronid) za dokazivanje prisutnosti enzima β-glukoronidaze.

Od koliformnih bakterija samo Escherichia coli (i neki sojevi Salmonella i Shigella) poseduju β-glukuronidazu, koja može razgraditi X-GLUC o plavo obojenih produkata. Zato porasle kolonije E. coli dobijaju plavu boju, a kolinije drugih koliformnih bakterija (Citrobacter, Enterobacter, Klebsiella, Proteus) belu do žućkastu boju.

Zbog prisustva triptofana u podlozi direktno se mogu dokazati indol-pozitivne kolonije. Dodatkom par kapi Kovatz-evog reagensa za dokazivanje indola na ploči, oko indol-pozitivnih kolonija E. colli stvaraju se crveni prstenovi, što ih razlikuje od eventualno poraslih plavih kolonija iz roda Salmonella i Shigella.

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  1. ^ D.A. Đukić, Slavka Gajin, M. Matavulj, L. Mandić. Mikrobiologija voda. Prosveta, Beograd, 2000.
  2. ^ V., Kljujev, I., Nikšić, M., Lalević, B., & Klaus, A. [2006]. Koliformne bakterije u vodama O.Š.D. 'Radmilovac'. Zemljište i biljka, 55(3), 187-194.
  3. ^ V. Jemcev, D.A. Đukić. Mikrobiologija. Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2000.
  4. ^ Berger-Jekić O., Jovanović K.M., Kocić B., Kulauzov M., Nedeljković R.M., Otašević M., Pecić J., Švabić-Vlahović, Specijalna bakteriologija, IŠP "Savremena administracija", Beograd, 1997.

LiteraturaUredi

  • Marija Škrinjar. Mikrobiološka kontrola životnih namirnica. Tehnološki fakultet, Novi Sad, 2001.
  • B. Karakašević i sar. Mikrobiologija i parazitologija. Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb, 1987.
  • T.J. Montville, K.R. Matthews. Food microbiology, an introduction. ASM Press, Washington, D.C., USA, 2005.
  • J.M. Jay, M.J. Loessner, D.A. Golden. Modern Food Microbiology, 7th ed. Springer Science + Buisness Media, Inc., USA, 2005.

Spoljašnje vezeUredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).