Kongres u Ahenu

Kongres u Ahenu održan je od 30. septembra do 21. novembra 1818. godine. Predstavlja prvi kongres Svete alijanse, a sazvan je kako bi se rešilo pitanje okupacije Francuske nakon Napoleonovih ratova.

Uvod uredi

Nakon Napoleonovog poraza u bici kod Vaterloa (20. novembar 1815) zaključen je Drugi pariski mir. Kako bi se postigla ravnoteža između zemalja pobednica i sprečili budući revolucionarni pokreti, pobednice su stvorile Svetu alijansu. Alijansa je raspolagala svojom vojskom, a zadatak joj je bio da održava političku kartu uspostavljenu na Bečkom kongresu. Već septembra 1815. godine ruski car Aleksandar Romanov naveo je austrijskog cara i kraljeve Pruske i Francuske da potpišu deklaracije o načelima kojima se suvereni proglašavaju nadahnuti Svetim Trojstvom i obavezuju da bratski pomažu jedan drugom kao članovi iste "hrišćanske porodice". Sama Alijansa nastala je potpisivanjem saveza "četiri velike sile" (Austrija, Rusija, Pruska i Velika Britanija) 20. novembra 1815. godine u Parizu. Time je obnovljen Šomonski pakt od 9. marta 1814. godine. Ciljevi Alijanse su sledeći: nadziranje revolucionara svih vrsta, sšrečavanje njihovih zavera, sprečavanje Francuske da se upusti u novu avanturu sličnu onoj iz 1815. godine, prepustiti Engleskoj potpuno gospodarenje nad morima, sprečavanje širenja Rusije ka zapadu. Čim neki od ovih principa bude ugrožen, predviđano je sazivanje kongresa.

Kongres uredi

Povod za sazivanje kongresa u Ahenu bila je nesnosna situacija u Francuskoj. Vojna okupacija, koja je usledila kao posledica poraza kod Vaterloa, izazivala je u Francuskoj sve veći pokret otpora. Glavni cilj vojne okupacije Francuske bilo je obezbeđenje plaćanja ratne odštete od 700 miliona franaka. Ministar predsednik, vojvoda od Rišeljea, tačno se pridržavao rokova za plaćanje. Time je trebalo pridodati i troškove petogodišnjeg zadržavanja trupa na francuskoj teritoriji koji iznose 150 miliona godišnje. I oni su redovno plaćani. Da bi se razmotrilo pitanje koliko je opasno dalje zadržavati trupe u Francuskoj, sazvan je kongres u Ahenu 30. septembra 1818. godine. Francuska je pozvana da pošalje svog prethodnika. Luj XVIII je poslao vojvodu Rišeljea koji je dvadeset godina živeo u Rusiji gde je bio guverner Odese. Rišelje je bio dobar diplomata i uspeo je da ubedi Aleksandra da da predlog da se trupe evakuišu iz Francuske. Austrija je odbacila predlog o zaključenju sveobuhvatnog saveza i automatskoj intervenciji na teritoriji bilo koje sile u slučaju revolucionarnih nemira. Kongres nije doneo odluke po pitanju sporova između pojedinih članova Nemačke konfederacije, sukoba Španije i Portugala, rata Španije sa njenim američkim kolonijama i suzbijanja trgovine crncima.

Učesnici uredi

Vidi još uredi

Izvori uredi

Žak Godšo, Revolucije 1848, Beograd, Nolit (1971)