Википедија

Konfederacija

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Konfederativne Američke Države.

Konfederacija (ili savez država, državni savez) je u svojoj suštini savez, koji je pojačan ustanovljavanjem jednog zajedničkog organa, koji nema apsolutno nikakvu višu, centralnu vlast koja bi konfederaciji davala obeležje suverenosti. Konfederacija je jedan ugovorni odnos udruživanja koji države međunarodno uspostavljaju. Konfederacija nema nijednu od tri klasične državne vlasti (zakonodavna, izvršna, sudska). Suštinski – konfederacija nema sredstva i načine da odluke centralnog, zajedničkog organa neposredno sprovede na teritoriji svojih članica.

Sprovođenje tih odluka, koje se donose jednoglasno (što očigledno nosi ogroman rizik blokade i neefikasnosti u radu), zavisi od volje država-članica - jer ih one sprovode. Otklanjanje ove imanentne osobine konfederacije u američkom ustavu i stvaranje federalne jurisdikcije biće osnovno merilo razlikovanja između federacije i konfederacije. Tako konfederacija kao pravni odnos, nema ni centralnu vlast, ni svoju teritoriju, niti svoje stanovništvo. Njen konstitutivni akt je međunarodni ugovor, a ne ustav. Države članice poseduju kako pravo nulifikacije (veta), tako i pravo secesije. Otuda je jasan zaključak da konfederacija nije država, te stoga ne može ni biti ni oblik složene države, već je pre jedan pojačani oblik saveza. Konfederacija je savez neovisnih, suverenih država, stvoren na osnovi međunarodnog ugovora, u svrhu jedinstvenog rješavanja nekih pitanja od zajedničkog interesa. Konfederacijom se ne stvara nova država, već suverene države u konfederaciji ostaju i dalje samostalni međunarodnopravni subjekti. Prema tome, konfederativna vlast je izvedena iz suverene vlasti država članica (na kojima i dalje ostaje suverenost). Države članice pristaju prenijeti određena suverena prava na konfederaciju.

Pošto države članice konfederacije zadržavaju svoj suverenitet, one imaju implicitno pravo na secesiju. Politički filozof Emerih de Vatel je rekao: „Nekoliko suverenih i nezavisnih država može da se ujedini neprekidnom konfederacijom, a da svaka, posebno, ne prestane da bude savršena država... Zajednička razmatranja neće predstavljati nasilje nad suverenitetom svake članice“.[1]

Pod konfederacijom, u poređenju sa saveznom državom, centralna vlast je relativno slaba.[2] Odluke koje donosi opšta vlada u jednodomnom zakonodavnom telu, savetu država članica, zahtevaju naknadnu implementaciju od strane država članica da bi stupile na snagu; oni nisu zakoni koji direktno deluju na pojedinca, već imaju više karakter međudržavnih sporazuma.[3]

Obeležja konfederacije uredi

Konfederacija ima barem jedno stalno zajedničko telo, koje joj daje privid državnosti, to je najčešće konfederativna skupština. Time se konfederacija razlikuje od običnog političkog saveza. Konfederativna skupština nije nikakav državni organ. Ona je sastavljena od delegata država članica, i zapravo je vrlo slična međunarodnoj konferenciji.

Odluke u konfederaciji se donose najčešće konsenzusom, iako sve zavisi kako je način odlučivanja definisan u osnivačkom ugovoru. Odluke koje donose konfederativna tela nisu automatski obvezne za građane država članica, nego one tek postaju obvezne kad ih države članice usvoje, tj. kad ih ozakone na način propisan njihovim vlastitim propisima. Taj postupak posebnog usvajanja konfederativne odluke u interni propis države članice naziva se inartikulacija. Prema tome, ne postoji neposredna vlast konfederativnih tijela nad građanima država članica konfederacije.

Nadležnost tela konfederacije ograničena je zaključenim konfederativnim ugovorom, i smije se kretati samo u granicama dopuštenim tim ugovorom. Redovno, konfederacija nema jedinstvenu vojsku, poreze, državni proračun niti državljanstvo. U konfederaciji je jedinstvena samo ona delatnost radi koje je osnovana.

Primeri uredi

Beneluks uredi

Beneluks je političko-ekonomska unija država Belgije, Holandije i Luksemburga vezana ugovorima i zasnovana na konsenzusu između predstavnika država članica.

Zbog toga je Beneluks ponekad označen kao „vrsta konfederacije“ od, na primer, belgijskog državnog ministra Marka Ejskensa.[4][5]

Kanada uredi

 
Proglašenje Kanadske konfederacije

U Kanadi, reč konfederacija ima dodatno nepovezano značenje.[6] „Konfederacija“ se odnosi na proces (ili događaj) uspostavljanja ili pridruživanja Kanadskoj saveznoj državi.

U modernoj terminologiji Kanada je federacija, a ne konfederacija.[7] Međutim, za savremenike Ustavnog zakona iz 1867. godine, konfederacija nije imala istu konotaciju slabo centralizovane federacije.[8]

Evropska unija uredi

Njena jedinstvena priroda i politička osetljivost koja je okružuje uzrokuju da ne postoji zajednička ili pravna klasifikacija za Evropsku uniju (EU). Međutim, ona ima izvesnu sličnost sa konfederacijom[9] (ili sa „novom“ vrstom konfederacije) i sa federacijom.[10]

Međutim, neki akademski posmatrači češće raspravljaju o EU u smislu federacije.[11][12] Kao što je napisao profesor međunarodnog prava Džozef H. H. Vajler (sa Haške akademije i Univerziteta u Njujorku), „Evropa je zacrtala svoj brend ustavnog federalizma“.[13] Žan-Mišel Žosela i Alejn Markijano vide Evropski sud pravde u gradu Luksemburgu kao primarnu silu koja stoji iza izgradnje federalnog pravnog poretka za EU,[14] pri čemu Žosela navodi da bi „potpuni prelazak sa konfederacije na federaciju zahtevalo da se principalnost država članica vis-a-vis Unije direktno zameni principom evropskih građana. Kao posledica toga, konfederativne i federalne karakteristike koegzistiraju u pravosudnom pejzažu."[15] Profesor političkih nauka sa Rutgersa R. Daniel Kelemen rekao je: „Oni kojima je neprijatno da koriste reč 'F' u kontekstu EU trebalo bi slobodno da ga nazivaju kvazifederalnim ili sistemom nalik federalnom. Ipak, EU ima neophodne atribute federalnog sistema. Upadljivo je da dok se mnogi naučnici EU i dalje opiru njenoj analizi kao federacije, većina savremenih studenata federalizma gleda na EU kao federalni sistem“.[16] Tomas Ris i Tanja A. Borzel tvrde da „EU nedostaju samo dve značajne karakteristike federacije. Prvo, države članice ostaju „gospodari“ ugovora, odnosno imaju isključivu moć da prilagoćavaju ili menjaju konstitutivne ugovore EU. Drugo, EU nedostaje stvarni kapacitet „poreza i potrošnje“, drugim rečima, nema fiskalnog federalizma“.[17]

Valeri Žiskar d'Esten, predsedavajući ekspertskog tela zaduženog za izradu ustavne povelje Evropske unije, bio je suočen sa snažnim protivljenjem Ujedinjenog Kraljevstva uključivanju reči „federalni“ ili „federacija“ u neratifikovani Evropski ustav i reč je zamenjena sa bilo „zajednica“ ili „unija“.[18]

Većina političkih grupa u Evropskom parlamentu, uključujući EPP, S&D grupu i Obnovimo Evropu, podržavaju federalni model Evropske unije. Grupa ECR se zalaže za reformisanu Evropsku uniju po konfederalnoj liniji. Partija Braća Italije, koju predvodi Đorđa Meloni, vodi kampanju za konfederalnu Evropu. Prilikom izbora za predsednika ECR partije u septembru 2020. Meloni je rekla: „Nastavimo da se zajedno borimo za konfederativnu Evropu slobodnih i suverenih država“.[19][20]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Vattel, Emmerich (1758) The Law of Nations, cited in Wood, Gordon (1969) The Creation of the American Republic 1776–1787, University of North Carolina Press, Chapel Hill, p.355.
  2. ^ McCormick, John (2002) Understanding the European Union: a Concise Introduction, Palgrave, Basingstoke, p. 6.
  3. ^ This was the key feature that distinguished the first American union, under the Articles of Confederation of 1781, from the second, under the current US Constitution of 1789. Alexander Hamilton, in Federalist 15, called the absence of directly-effective law in the Articles a "defect" and the "great and radical vice" in the initial system. Madison, James, Hamilton, Alexander and Jay, John (1987) The Federalist Papers, Penguin, Harmondsworth, p. 147.
  4. ^ Eyskens, Mark (2021-08-02). „'Een Belgische confederatie leidt onvermijdelijk tot drie onafhankelijke staten'”. Site-Knack-NL (na jeziku: holandski). Pristupljeno 2021-08-13. 
  5. ^ VRG-Alumni (2020). Recht in beweging – 27ste VRG-Alumnidag 2020 (na jeziku: holandski). Gompel&Svacina. ISBN 978-9463712040. 
  6. ^ Eugene Forsey, How Canadians Govern Themselves, 9th ed. (Ottawa: Library of Parliament / Bibliothèque du Parlement, Catalogue No. X9‑11/2016E, 2016‑03), ISBN 978-0660044897. str. 7, 29.. French version published as Les Canadiens et leur système de gouvernement, no de catalogue X9‑11/2016F, First edition published in 1980.
  7. ^ P.W. Hogg, Constitutional Law of Canada (5th ed. supplemented), para. 5.1(b).
  8. ^ Waite, Peter B. (1962). The Life and Times of Confederation, 1864–1867. University of Toronto Press. Pages 37–38, footnote 6. 
  9. ^ Kiljunen, Kimmo (2004). The European Constitution in the Making. Centre for European Policy Studies. pp. 21–26. ISBN 978-9290794936.
  10. ^ Burgess, Michael (2000). Federalism and European union: The building of Europe, 1950–2000. Routledge. p. 49. ISBN 0415226473. "Our theoretical analysis suggests that the EC/EU is neither a federation nor a confederation in the classical sense. But it does claim that the European political and economic elites have shaped and moulded the EC/EU into a new form of an international organization, namely, a species of "new" confederation".
  11. ^ Josselin, Jean Michel; Marciano, Alain (2006). „The Political Economy of European Federalism” (PDF). Series: Public Economics and Social Choice. Centre for Research in Economics and Management, University of Rennes 1, University of Caen: 12. WP 2006-07; UMR CNRS 6211. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2008. g. „A complete shift from a confederation to a federation would have required to straightforwardly replace the principalship of the member states vis-à-vis the Union by that of the European citizens. As a consequence, both confederate and federate features coexist in the judicial landscape.” 
  12. ^ "How the Court Made a Federation of the EU" (referring to the European Court of Justice). Josselin (U. de Rennes-1/CREM) and Marciano (U. de Reims CA/CNRS).
  13. ^ J.H.H. Weiler (2003). „Chapter 2, Federalism without Constitutionalism: Europe's Sonderweg”. The federal vision: legitimacy and levels of governance in the United States and the European Union . Oxford University Press. ISBN 0199245002. „Europe has charted its own brand of constitutional federalism. It works. Why fix it?” 
  14. ^ How the [ECJ] court made a federation of the EU Josselin (U de Rennes-1/CREM) and Marciano (U de Reims CA/CNRS).
  15. ^ Josselin, Jean Michel; Marciano, Alain (2006). „The political economy of European federalism” (PDF). Series: Public Economics and Social Choice. Centre for Research in Economics and Management, University of Rennes 1, University of Caen: 12. WP 2006-07; UMR CNRS 6211. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2008. g. 
  16. ^ Bednar, Jenna (2001). A Political Theory of Federalism. Cambridge University. str. 223—270. 
  17. ^ Thomas Risse and Tanja A. Börzel, Who is Afraid of a European Federation? How to Constitutionalise a Multi-Level Governance System, Section 4: The European Union as an Emerging Federal System, Jean Monnet Center at NYU School of Law
  18. ^ Evans-Pritchard, Ambrose (8. 7. 2003). „Giscard's "federal" ruse to protect Blair”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 14. 1. 2013. g. Pristupljeno 2008-10-15. 
  19. ^ „The Future of the European Union ECR Statement” (PDF). www.ecrgroup.eu. 8. 3. 2017. Pristupljeno 25. 6. 2022. 
  20. ^ Gehrke, Laurenz (29. 9. 2020). „Italy's Giorgia Meloni elected president of European Conservatives and Reformists”. Politico. Pristupljeno 28. 7. 2022. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Konfederacija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конфедерација&oldid=27550968”