Koncevič sistem

Koncevičev sistem (takođe poznata kao Korejsko-ruska praktična transkripcija L. R. Koncevič i RPT) je skup pravila za praktičnu transkripciju reči korejskog jezika ćirilicom, koju je razvio ruski orijentalista Lev Koncevič na osnovu ranije transkripcije Holodoviča. Zvanična je u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.

Pravila

Još od vladavine vana Seđona, jedno od glavnih pisme u Koreji je hang'ilj. Sada je ona zvanični i opšteprihvaćeni sistem pisma u Južnoj Koreji i DNRK. Sovjetski lingvisti su razvili pravila za prenošenje hang'ilje pomoću ćiriličnog pisma. Lev Koncevič je sistematizovao ova pravila. Za razliku od nekih sistema transkripcije korejska pisma, glavni naglasak u ovom sistemu nije na tome kako je određeno pismo napisano, već na tome kako se čuje (fonetska transkripcija). Svaki znak u pisme (na primer, 한) je slog koji se sastoji od nekoliko njegova slova.

Suglasnici				Samoglasnici				Zastarela slova
Hang'ilj	Ruska transkripcija	Latinska transkripcija(nova)	Serbska transkripcija	Hang'ilj	Ruska transkripcija	Latinska transkripcija(nova)	Serbska transkripcija	Hang'ilj	Ruska transkripcija
ㄱ	К- / -г- / -к	g / k	K- / -g- / -k	ㅏ	А	a	A	ᄝ	МВ
ㄴ	Н	n	N	ㅑ	Я	ya	JA	ᄫ	В
ㄷ	Т- / -д- / -т	d / t	T / -d- / -t	ㅓ	О	eo	O	ᅗ	ПФ
ㄹ	Л- / -Р- / -ль	r / l	L- / -R- / -lj	ㅕ	Ё	yeo	JO	ᄬ	ВВ
ㅁ	М	m	M	ㅗ	О	o	O	ᄛ	Л
ㅂ	П- / -б- / -п	b / p	P- / -b / -p	ㅛ	Ё	yo	JO	ᅀ	Ж
ㅅ	С / -т	s	S / -t	ㅜ	У	u	U	ᅙ	'
ㅇ	-Н (-нъ-)	ng	-N (-nn-, pisati sa crticom)	ㅠ	Ю	yu	JU	ᄔ	НН
ㅈ	Ч / -дж- / -т	j	Ć / -đ- / -t	ㅡ	Ы	eu	'I	ᅘ	ХХ
ㅊ	ЧХ / -т	ch	ĆH / -t	ㅣ	И	i	I	ᄞ	ПК
ㅋ	КХ / -к	k	KH / -k	ㅐ	Э	ae	'E	ᄠ	ПТ
ㅌ	ТХ / -т	t	TH / -t	ㅒ	ЙЯ	yae	JA	ᄡ	ПС
ㅍ	ПХ / -п	p	PH / -p	ㅔ	Е / е	e	E	ᄢ	ПСК
ㅎ	Х	h	H	ㅖ	ЙЕ / -е	ye	JE	ᄣ	ПСТ
ㄲ	КК	kk	KK	ㅚ	ВЕ	oe	VE	ᄧ	ПЧ
ㄸ	ТТ	tt	TT	ㅟ	ВИ	wi	VI	ᄩ	ПТ
ㅃ	ПП	pp	PP	ㅝ	ВО	wo	VO	ᄭ	СК
ㅆ	СС / -т	ss	SS / -t	ㅙ	ВЭ	wae	V'E	ᄶ	СЧ
ㅉ	ЧЧ	jj	ĆĆ	ㅞ	ВЕ	we	VE	ᄮ	СН
-	–	–	–	ㅢ	ЫЙ / -и	ui	'IJ / -i	ᄯ	СТ
-	–	–	–	ㅘ	ВА	wa	VA	ᄲ	СБ

Važno:

1. Slovo ㅇ na početku sloga ne treba čitati.
2. Glavni način transkripcije pisma označen je VELIKI SLOVA.
3. Unos između dve crtice — transkripcija slova u sredini reči između samoglasnika ili posle sonanti (M, N, NN- Lj i R).
4. Unos posle crtice — transkripcija slova na kraju reči ili sloga.

Izgovor:

• Samoglasnici E i I posle ' čitaju se kao čvrsti.
• Kombinacija slova PH (slog ㅍ) ne treba čitati kao "f".

Transkripcija slova na spoju dva sloga

Karakteristike transkripcije slova koja stoje na granicama slogova sumirane su u sledećoj tabeli (zvezdica * označava pravopis ispred i i jotovanih samoglasnika):

Kraj prvog sloga	Poćetak drugog sloga
	ㄱ K	ㄴ N	ㄷ T	ㄹ R	ㅁ M	ㅂ P	ㅅ S	ㅈ Ć	ㅊ ĆH	ㅋ KH	ㅌ TH	ㅍ PH	ㅎ H	ㄲ KK	ㄸ TT	ㅃ PP	ㅆ SS	ㅉ ĆĆ	glasnый
ㄱ K	kk	n[n-]n	kt	n[n-]n	n[n-]m	kp	ks	kć	kćh	kkh	kh	kph	kh	kk	ktt	kpp	kss	kćć	g
ㄲ KK	kk	n[n-]n	kt	n[n-]n	n[n-]m	kp	ks	kć	kćh	kkh	kh	kph	kh	kk	ktt	kpp	kss	kćć	g
ㄳ K	kk	n[n-]n	kt	n[n-]n	n[n-]m	kp	ks	kć	kćh	kkh	kh	kph	kh	kk	ktt	kpp	kss	kćć	g
ㄴ N	ng/nk (nkk)	nn/ll	nd/nt (ntt)	ll/nn	nm	nb/np (npp)	ns/nss	nđ/nć (nćć)	nćh	nkh	nth	nph	nh	nkk	ntt	npp	nss	nćć	n
ㄵ N	nk	nn	nt	ll	nm	np	nss	nć	nćh	nkh	nth	nph	nćh	nkk	ntt	npp	nss	nćć	nđ
ㄶ N	nkh	nn	nth	ll	nm	nph	nss	nćh	nćh	nkh	nth	nph	nh	nkk	ntt	npp	nss	nćć	n
ㄷ T	tk	nn	tt	nn	nm	tp	ss	tć	tćh	tkh	tth	tph	ćh	tkk	tt	tpp	ss	ćć	d/đ*
ㄹ Lj	ljg/ljk	ll	ljt	ll	ljm	ljb/ljp	ljs/ljss	ljć	ljćh	ljkh	ljth	ljph	rh	ljkk	ljtt	ljpp	ljss	ljćć	r
ㄺ K	g/ljk	n[n-]	kt	n[n-]n	n[n-]m	kp	ks	kć	kćh	kkh	kh	kph	kh	kk	ktt	kpp	kss	kćć	ljg
ㄻ M	mg/mk	mn	md/mt	mn	mm	mb/mp	ms/mss	mđ/mć	mćh	mkh	mth	mph	mh	mkk	mtt	mpp	mss	mćć	ljm
ㄼ Lj	ljg/pk	ll/mn	ljt/pt	ll/mn	ljm/pm	ljb/pp	ljss/pss	ljć/pć	ljćh/pćh	mkh/pkh	ljth/pth	ljph/pph	rh/ph	ljkk/pkk	ljtt/ptt	ljpp/pp	ljss	ljćć/pćć	ljb
ㄽ Lj	ljk	ll	ljt	ll	ljm	ljp	ljss	ljć	ljćh	ljkh	ljth	ljph	rh	ljkk	ljtt	ljpp	ljss	ljćć	ljs
ㄾ Lj	ljk	ll	ljt	ll	ljm	ljp	ljss	ljć	ljćh	ljkh	ljth	ljph	rh	ljkk	ljtt	ljpp	ljss	ljćć	ljth/ljćh*
ㄿ P	pk	mn	pt	mn	mm	pp	ps	pć	pćh	pkh	pth	pph	ph	pkk	ptt	pp	pss	pćć	ljph
ㅀ Lj	ljkh	ll	ljth	ll	ljm	ljph	ljss	ljćh	ljćh	ljkh	ljth	ljph	rh	ljkk	ljtt	ljpp	ljss	ljćć	r
ㅁ M	mg/mk	mn	md/mt	mn	mm	mb/mp	ms/mss	mđ/mć	mćh	mkh	mth	mph	mh	mkk	mtt	mpp	mss	mćć	m
ㅂ P	pk	mn	pt	mn	pm	pp	ps	pć	pćh	pkh	pth	pph	ph	pkk	ptt	pp	pss	pćć	b
ㅄ P	pk	mn	pt	mn	pm	pp	ps	pć	pćh	pkh	pth	pph	ph	pkk	ptt	pp	pss	pćć	ps
ㅅ T	tk	nn	tt	nn	nm	tp	ss	tć	tćh	tkh	tth	tph	th	tkk	tt	tpp	ss	ćć	s
ㅆ T	tk	nn	tt	nn	nm	tp	ss	tć	tćh	tkh	tth	tph	th	tkk	tt	tpp	ss	ćć	ss
ㅇ N[N-]	n[n-]g/ n[n-]k[k]	n[n-]n/ll	n[n-]d/ n[n-]t[t]	ll/n[n-]n	n[n-]m	n[n-]b/ n[n-]p[p]	n[n-]s[s]	n[n-]đ/ n[n-]ć[ć]	n[n-]ćh	n[n-]kh	n[n-]th	n[n-]ph	n[n-]h	n[n-]kk	n[n-]tt	n[n-]pp	n[n-]ss	n[n-]ćć	n[n-]
ㅈ T	tk	nn	tt	nn	nm	tp	ss	ćć	ććh	tkh	tth	tph	th	tkk	tt	tpp	ss	ćć	đ
ㅊ T	tk	nn	tt	nn	nm	tp	ss	ćć	ććh	tkh	tth	tph	th	tkk	tt	tpp	ss	ćć	ćh
ㅋ K	kk	n[n-]n	kt	n[n-]n	n[n-]m	kp	ks	kć	kćh	kkh	kh	kph	kh	kk	ktt	kpp	kss	kćć	kh
ㅌ T	tk	nn	tt	nn	nm	tp	ss	tć	tćh	tkh	tth	tph	th	tkk	tt	tpp	ss	ćć	th/ćh*
ㅍ P	pk	mn	pt	mn	pm	pp	ps	pć	pćh	pkh	pth	pph	ph	pkk	ptt	pp	pss	pćć	ph
ㅎ T	tk	nn	tt	nn	nm	tp	ss	tć	tćh	tkh	tth	tph	th	tkk	tt	tpp	ss	ćć	—
glasnый	g	n	d	r	m	b	s	đ	ćh	kh	th	ph	h	kk	tt	pp	ss	ćć	—

Deklinacija reči

Deklinacija korejskih termina i imena podleže sledećim pravilima:

• Ako se izraz završava na samoglasnik, on se ne flektira (u Hjond'e, od gospođe Ko).
• Ako je izraz muškog roda i završava se na suglasnik, on se flektira (kod janbanu, od gospodina Kima).
• Ako je izraz ženskog roda i završava se na suglasnik, on se ne flektira (od kisen, od gospođe Kim).

Ako se lično ime osobe koristi u potpunosti (sa prezimenom), onda se naginje samo sopstveno ime, a prezime nije sklono (od Li Mjonbaka, od Kim Iljsona).

Toponimski termini, nazivi novca i merne jedinice naginju se samo ako se završavaju na suglasnik (u Seulu). Inače, slični termini se ne flektuju (u Kjonđu).

Najproduktivniji derivacioni sufiksi su -ski i -ist, i bez dodavanja epentetičkih suglasnika ili samoglasnika; na primer, od Silla — sillaski (a ne sillanski ili sillajski), od P'ekće — p'ekćeski (a ne p'ekćejski), od Kjonđu — kjonđuski (a ne kjonđujski ili kjonđunski), od sirhaka — sirhakist.