Концептуална уметност (knjiga)
Konceptualna umetnost je stručna monografija teoretičara savremene umetnosti Miška Šuvakovića, objavljena 2007. godine u izdanju Muzeja savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada.[1]
| Konceptualna umetnost | |
|---|---|
 Naslovna strana knjige iz 2007. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Miško Šuvaković |
| Zemlja | Srbija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | stručna monografija |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Muzej savremene umetnosti Vojvodine |
| Datum | 2007. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-84773-33-5 |
O autoru uredi
Miško Šuvaković (1954) je doktor nauka o likovnim umetnostima, redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Docent, vanredni i redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu (1996-2015). Predavač na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Fakultetu za humanističke studije, Univerza na primorskem, Kopar (2002-2008), na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu (2005-2006), i na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, (2008). Gostujući profesor na Filozofskom Fakultetu u Ljubljani (1998) i na Helsinškom univerzitetu (2012). Počasni član je Društva za estetiku Slovenije; predsednik društva za Estetiku arhitekture i vizuelnih umetnosti Srbije; i drugi potpredsednik Međunarodnog društva za estetiku (IAA). Miško Šuvaković je objavio i uredio 50 naučnih monografija iz estetike i teorije umetnosti.[2]
O knjizi uredi
Autor na početku ove obimne knjige kaže da je nastala “terenskim radom” u različitim svetovima savremene umetnosti i kulture, od muzejskih i galerijskih arhiva, kolekcija do individualnih umetničkih dokumentacija, tokom dugog niza godina, počev od ranih sedamdesetih godina 20. veka do ranih godina prve decenije 21. veka. Postojale su tri verzije rukopisa knjige: prva vezija je napisana kao središnja rasprava („Analitička umetnost“, tom 2) doktorske disertacije Teorija u umetnosti i analitička filozofija između 1988. i 1990. godine, druga verzija je napisana po pozivu/narudžbini Slavka Timotijevića i trebala je da se pojavi u izdanju Studentskog kulturnog centra u Beogradu negde oko 2004—2005. godine, i treća verzija je revidirana, realizovana i pripremljena za objavljivanje po dogovoru sa Dragomirom Ugrenom i Gerom Grozdanićem za Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2006. godine.[3]
Knjiga Konceptualna umetnost tumači istoriju i teorije konceptualne umetnosti u svetu i kod nas, razmatraju se umetničke pojave koje predhode konceptualnoj umetnosti (dada, umetnost posle enformela, novi realizam, neodada, fluksus, pop art, individualne mitologije) kao i istorijska konceptualna umetnost (1966-1978) i umetnost posle konceptualne umetnosti (postkonceptualizam, neokonceptualizam i umetnost u doba kulture).[4]
Knjiga Konceptualna umetnost je koncipirana u šest delova:[3]
- o protokonceptualnim umetničkim praksama,
- o modernističkom, konceptualnom i postkonceptualnom slikarstvu
- o minimalnoj i postminimalnoj umetnosti,
- o istorijskoj konceptualnoj umetnosti i njenim beskrajnim umnožavanjima, grananjima i mapiranjima,
- o pojavama konceptualno orijentisanih umetničkih praksi i teorija osamdesetih i devedesetih godina XX veka,
- odnosno, na početku XXI veka,
- o neizvesnim i metaforičnim sećanjima na vreme konceptualne umetnosti
O tome šta je želeo sa knjigom Konceptualna umetnost Miško Šuvaković kaže:
| „ | Knjigom Konceptualna umetnost želeo sam da na istorijsko-empirijski i sinhronijsko-teorijski način indeksiram, mapiram i interpretiram složena i mnogostruka prožimanja i otpore umetnosti i teorije. Vodeća teza ove knjige ukazuje: na koji način su se u specifičnim istorijskim i kulturalnim uslovima i okolnostima umetnici suočavali sa problemima konceptualizacije i teoretizacije, odnosno, sa suočenjima sa teorijskim i konceptualnim granicama u svojim pojedinačnim praksama ili, čak, samim delima. Pojam “konceptualna umetnost” nisam tretirao samo kao koncept i oznaku za umetnički način (manir, stil, pravac, pojavu, tendenciju ili individualnu poziciju) prikazivanja i izražavanja, već — pre — kao zamisao i oznaku hibridnih umetničkih praksi u kojima su na namerno očigledan način postavljana i rešavana problemska materijalistička pitanja o konceptualnim i teorijskim praksama u umetnosti, kulturi i društvu u drugoj polovini XX veka.[3] | ” |
Sadržaj uredi
Knjiga sadrži sledeće celine i poglavlja:[3]
- UMESTO PREDGOVORA
- PROTOKONCEPTUALIZMI
- Konteksti i procedure za protokonceptualizme
- Uvodni problemi: događaj — koncept, teorija, tekst ili/i delo
- Neoavangarde i protokonceptualizmi
- Autorefleksija kao kritičan aspekt protokonceptualističkih taktika
- Marcel Duchamp i dišanovska tradicija
- Od dela do koncepta
- Koncept ready ready made-a
- Uticaji koncepta ready made-a
- Umetnost posle enformela: nekoliko konkurentskih primera
- Umetnost posle enformela
- Novi realizam i Yves Klein
- Grupa Zero
- Slučaj Piera Manzonija
- Indiferentnost i otuđenje: neodada, hepening i pop art
- Neodada
- Funkcije izvođenja kod Roberta Rauschenberga
- Pitanja o konceptu i o upisu kod Jaspera Johnsa
- Hepening: Allan Kaprow
- Pop art: presek kroz probleme
- Andy Warhol i pitanja o protokonceptualizmu
- Fluksus: od toka događaja do izvođenja koncepta
- Fluksus — otvorena istorija
- Umetnost koncepta
- Individualne mitologije i granice ontologije umetnosti Individualne mitologije
- Umetnik, šaman ili superstar: Joseph Beuys
- Umetnost i decentriranje modernizma: Marcel Broodthaers
- Umetnost i tragovi egzistencije: grupa Gorgona
- Mit nemogućeg umetnika: Mangelos
- Autorefleksija u polju čula: Vladan Radovanović
- MODERNISTIČKO, KONCEPTUALNO I POSTKONCEPTUALNO SLIKARSTVO
- Apstraktni ekspresionizam i granice modernističke slike
- Imanentna kritika apstraktnog ekspresionizma: Ad Reinhardt
- Julije Knifer: apsurd i slikarstvo
- Fundamentalno slikarstvo: Robert Ryman
- Radomir Damnjan: institucionalne granice modernističkog slikarstva
- Konceptualno slikarstvo: Gergelj Urkom
- Analitičko slikarstvo: Boris Demur
- Slikarstvo kao politika: grupa Support Surface — Marc Devade i Louis Cane
- Fundamentalno slikarstvo i istraživanje pikturalnog polja u Sloveniji
- Konceptualna umetnost i neo-geo slikarstvo: Verbumprogram
- Samo slikarstvo u doba medija: Dragomir Ugren
- Moć prikazivanja i efekti slike/slikarstva: Gerhard Richter
- MINIMALNA I POSTMINIMALNA UMETNOST
- Minimalna umetnost
- Koncepti i prakse minimalne umetnosti
- Nomadizam Roberta Morrisa
- Specifični objekti Donalda Judda
- PROTOKONCEPTUALIZMI
- Postminimalna umetnost
- Postminimalna i konceptualna umetnost
- Dekonstrukcija vizuelnosti: Sol LeWitt
- Primarne logike i primarne strukture: Mel Bochner
- KONCEPTUALNA UMETNOST
- Zamisli, istorije i geografije konceptualne umetnosti
- Oko pojma konceptualna umetnost
- Pojam i pojmovi konceptualne umetnosti
- Konceptualna umetnost i istorijske identifikacije
- Konceptualna umetnost i specifične kulture
- Konceptualna umetnost u Jugoslaviji
- Neizvesni modeli ženskog identiteta i konceptualna umetnost
- Ko je Lygia Clark: nesamo telo žene-univerzalno i pojedinačna tela
- Umetnost i komunikacija: Christine Kozlov
- Tekst bez teksta: Hanne Darboven
- Galerija stanara: Ida Biard
- Biljana Tomić: kritičarka na delu
- Performans: Bogdanka Poznanović, Katalin Ladik i Milica Mrđa-Kuzmanov
- Marina Abramović: rani body art — telo i koncept
- Umetnost kroz identifikacioni diskurs kulture: Adrian Piper
- Sanja Iveković: rana feministička umetnost
- Performerske tematizacije politike, tela i seksualnosti: Vlasta Delimar
- Umetnost nomadizma: strategije i taktike premeštanja
- Arte povera: pojavnost doslovnosti i doslovnost akcije
- Grupa Bosch + Bosch: između kulturalnih paradigmi
- Slavko Matković: umetnik nomad
- Balint Szombathy: izvođenje politike u umetnosti — nomadski konflikti
- Slučaj SKC-a ili o beogradskom konceptualizmu 1971—1983.
- Grupa A3 : interventni performans
- Šest umetnika iz SKC-a: problemi i nevolje sa modernizmom
- Era Milivojević: tragovi oblika života
- Neša Paripović: postslikar i postslikarstvo
- Zoran Popović: umetnik kao politički akter
- Dragoljub Raša Todosijević: imanentna kritika sveta umetnosti
- Grupa OHO: granice čulnosti, autorefleksija
- Ideologija: grupa OHO, pokret OHO-Katalog i Družina u Šempasu
- Logika teksta grupe OHO i pokreta OHO-Katalog
- Arte povera, anti form art i grupa OHO
- Autorefleksija, konceptualna umetnost i grupa OHO
- Diplomski rad Davida Neza
- Dela Marka Pogačnika posle grupe OHO
- Umetnost kao ideja kao ideja: Joseph Kosuth
- Kratak pregled teorijskih spisa Josepha Kosutha
- Umetnost posle filozofije
- Analiza teksta “Umetnost posle filozofije”
- Preko konceptualne umetnosti
- Analitički radovi — primeri
- Kosuthove transfiguracije značenja
- Art&Language: istorija, teorija i praksa
- Status grupe Art&Language
- Istorija Art&Languagea
- Predistorija Art&Languagea
- Prvi period Art&Languagea: konceptualna umetnost
- Drugi period Art&Languagea: politička umetnost
- Treći period Art&Languagea: realizam i slikarstvo
- Tekstovi Art&Languagea i konceptualna umetnost
- Definicije konceptualne umetnosti
- Status i ontologija umetničkog dela
- Kritika konceptualne umetnosti
- Teorija indeksa 4
- Razrada teorije indeksa
- Indeks i umetničko delo
- Realistički i kritički okviri teorije i prakse kasnog Art&Languagea
- Teorije realizma
- Potencijalnost fenomenologije vizuelnog, tekstualnog i političkog u poznom modernizmu
- Tokeni teksta: Robert Barry
- Tekst i referenca: Lawrence Weiner
- Nevizuelna apstrakcija: Ian Wilson
- Grupa KÔD
- Prošiveni bod i prekrivanje značenja: Mirko Radojičić
- Grupa (∃
- Sasvim kratka istorija grupe (∃-KÔD
- Grupa 143: analitička umetnost
- ZzIP: teorija u umetnosti
- Nenad Petrović: teorija i praksa ambijentalne umetnosti
- Situacija i aktivizam u konceptualnoj umetnosti
- Situacionistička internacionala
- BMPT i Daniel Buren: kritika institucija slikarstva
- Od konceptualne do semioumetnosti: Victor Burgin
- Grupa Penzioner Tihomir Simčić
- Relativni odnos umetnosti, kulture i društva: Braco Dimitrijević 599
- Kritične pozicije prema institucijama umetnosti i umetnika: Goran Trbuljak 605
- Postavangarda — kontekst i funkcije: Grupa šestorice autora i druga scena 609
- Spektakularnost subjektivnosti: Željko Jerman 617
- POSLE KONCEPTUALNE UMETNOSTI: UMETNOST U DOBA KULTURE
- Post i neokonceptualizmi: kritička umetnost, logika zazornosti i taktike zavođenja
- Postkonceptualizam
- Neokonceptualna umetnost
- U polju taktike medijskih mimezisa i produkcija: John Baldessari
- Negativne taktike konstruisanja identiteta: Barbara Kruger
- Figure i prizori — vizuelni simulakrumi: Cindy Sherman
- Simulacionizam: od kritike do zavođenja 649
- Groteskni i parodijski manijački simulacionizam Paula McCarthyja
- Konceptualne prakse: teatralizacija i performans umetnosti
- Strategije i taktike performans umetnosti
- Teorijski performans
- Koncepti i paradigme izvođenja u performans umetnosti
- Postajati mašinom: od teorije do digitalne performans umetnosti
- Konceptualna umetnost u poznom i postsocijalizmu
- Logika obećane šizofrenije: politika i umetnost od poznog do postsocijalizma
- Metafore postsocijalizma kao postmoderne
- Sovjetska nezvanična umetnost, moskovski konceptualizam i perestrojka umetnost
- Soc Art i umetnost perestrojke
- Ruski novi akcionizam
- Milan Knižak: paradoks neoavangarde-postavangarde
- Milan Kunc: logika transfera Istoka na Zapad
- NSK — retroavangarda
- Jedna digresija: Slavoj Žižek i Neue Slowenische Kunst
- Grupa IRWIN
- Performans regulacije i deregulacije: Marko Košnik
- Retrogarda i pitanja aparatusa politike: Marina Gržinić i Aina Šmid
- Goran Đorđević i neki drugi autori: kopija i smrt subjekta
- Fragmenti o tragovima umetnosti, ideologije i politike: Led art
- Tomislav Gotovac: mnogostruka politička/seksualna tela
- Mladen Stilinović: eksploatacija mrtvih znakova
- Vlado Martek: kao pokretna mapa
- Grupa subREAL: praznina realsocijalističkog označitelja
- Umetnost u doba kulture
- Pitanja o ‘novoj’ konceptualnoj umetnosti
- Koncepti i pojavnosti ideologije: umetnost, kultura, društvo, država
- Političke studije, studije kulture i postkolonijalne studije — prema — umetnosti
- Asocijacija APSOLUTNO i Centar za nove medije_kuda.org: kustoska morfologija umetničkog dela
- O parazitskim projektima i realizacijama Tadeja Pogačara
- Umetnost i mašine bola/smeha ili užasa/uživanja: Zoran Todorović
- Net-mitologija — o ekransko-mitologijskim strukturama Andreje Kulunčić
- Virtuozitet ili oblici samog rada i oblici samog života: Dejan Grba
- Umetnost i kustoske prakse
- Kustoske prakse
- Status i prioriteti — pred razmatranje o Manifesti 3
- Kritična fenomenologija dela: status, funkcije i efekti umetničkog dela na Manifesti 3
- Ideologija izložbe: o ideologijama Manifeste
- Biopolitičko tumačenje otvorene potencijalnosti balkanske umetnosti ili jedno privremeno izvođenje evropskih identiteta kroz konkretne kustoske taktike
- Nevolje sa umetnošću / fascinacije umetnošću: ko poseduje umetnost?
- PRILOG - SASVIM LOKALIZOVANI DETALjI: AUTOBIOGRAFIJA + PUTOPIS
- Beograd i mali jezici (Beograd u avgustu — une perte en mode)
- Logiques (juli 1976, oktobar 1977, mmart 1978: London, Pariz, LLondin i neki drugi detalji iz fikcionalizovanog života teoretičara/etnologa i putopisca)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Konceptualna umetnost / Miško Šuvaković”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 12. 8. 2022.
- ^ „Prof. dr Miodrag Šuvaković”. fmk.singidunum.ac.rs. Pristupljeno 11. 8. 2022.
- ^ a b v g Šuvaković, Miško (2007). Konceptualna umetnost. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine. str. 6—11. ISBN 978-86-84773-33-5.
- ^ „KONCEPTUALNA UMETNOST”. makart.rs. Pristupljeno 11. 8. 2022.
