Википедија

Kopnena vojska

компонента оружаних снага за борбу на копну

Kopnena vojska je vid vojske namenjen za izvođenje operacija na kopnu. Objedinjuje više rodova i službi čiji su organizacija, sastav, naoružanje i oprema prilagođeni kopnenim dejstvima.

Azerbejdžanska armija,[1][2][3] vojnici na paradi 2020. godine
Indijska armija,[4][5][6] vojnici na paradi 2014. godine

U nekim zemljama, kao što su Francuska i Kina, izraz „armija“, posebno u obliku množine „armije“, ima šire značenje oružanih snaga u celini, zadržavajući kolokvijalni smisao za kopnene snage. Da bi se razlikovala kolokvijalna armija od formalnog koncepta vojne sile, termin je kvalifikovan, na primer u Francuskoj se kopnene snage nazivaju Armée de terre, što znači kopnena vojska, a vazdušne i svemirske snage se nazivaju Armée de l'Air et de l’Espace, što znači vazdušna i svemirska vojska. Pomorske snage, iako ne koriste termin „armija“, takođe su uključene u širi smisao pojma „armija“ — tako je Francuska mornarica sastavni deo kolektivne francuske armije (Francuske oružane snage) pod Ministarstvom armije. Sličan obrazac se vidi u Kini, gde je Narodnooslobodilačka armija[7][8][9][10] (PLA) sveukupna vojska, kopnene snage su PLA kopnene snage, i tako dalje za PLA vazduhoplovstvo, PLA mornaricu i druge grane.

Po konvenciji, neregularna vojska se shvata kao kontrast regularnih armija. To su snage koje su polako rasle od ličnih telohranitelja ili elitne milicije. Regularna armija se u ovom slučaju odnosi na standardizovane doktrine, uniforme, organizacije itd. Regularna vojska se takođe može odnositi na status sa punim radnim vremenom (stalna vojska), naspram rezervnog ili honorarnog osoblja. Druge razlike mogu odvojiti zakonske snage (uspostavljene prema zakonima kao što je Zakon o nacionalnoj odbrani[11][12][13]), od de fakto „nezakonskih“ snaga kao što su neke gerilske i revolucionarne armije.[14] Vojske takođe mogu biti ekspedicione (dizajnirane za prekookeansko ili međunarodno raspoređivanje) ili ograđene (dizajnirane za – ili ograničene na – odbranu domovine).

Istorija uredi

Indija uredi

Indijske vojske bile su među prvima u svetu. U prvoj zabeleženoj bici, Bici deset kraljeva, hinduistički arijevski kralj po imenu Sudas pobedio je savez od deset kraljeva i poglavica koje su ih podržavali. Tokom gvozdenog doba, carstva Maurija i Nanda su imala najveće armije na svetu, a vrhunac je bio oko 600.000 pešaka, 30.000 konjanika, 8.000 ratnih kočija i 9.000 ratnih slonova, ne uključujući saveznike vazalne države.[15][16][17][18] U doba Gupte, velike armije dugih strelaca su regrutovane da se bore protiv napadačkih armija konjičkih strelaca. Slonovi, kopljanici i konjica bili su druge upotrebljavane trupe.[19]

Kina uredi

Umetnost ratovanja Sun Cua ostaje jedan od sedam kineskih vojnih klasika,[20][21][22] iako je star dve hiljade godina.[23] Pošto nijedna politička figura nije mogla da postoji bez vojske, preduzete su mere kako bi se obezbedilo da samo najsposobnije vođe mogu da kontrolišu vojsku.[24] Civilna birokratija (士大夫) je nastala da kontroliše proizvodnu moć država i njihovu vojnu moć.[25]

Drevni Rim uredi

Rimska vojska je imala svoje poreklo u građanskoj vojsci Republike, u kojoj su bili građani koji su služili obaveznu dužnost za Rim. Regrutacija je ostala glavni metod kojim je Rim prikupljao snage do kraja Republike.[26] Reforme su vojsku pretvorile u profesionalnu organizaciju koju su još uvek uglavnom popunjavali građani, ali su ovi građani služili neprekidno 25 godina pre nego što su otpušteni.[27]

Srednjovekovna Evropa uredi

U najranijem srednjem veku bila je obaveza svakog aristokrate da se odazove pozivu u bitku svojom opremom, strelcima i pešadijom. Ovaj decentralizovani sistem je bio neophodan zbog društvenog poretka tog vremena, ali je mogao dovesti do šarolikih snaga sa promenljivom obukom, opremom i sposobnostima. Što je plemić imao više resursa na raspolaganju, njegove trupe bi bile bolje.

U početku su se reči „vitez“ i „plemeniti“ koristile naizmenično, jer nije bilo razlike između njih. Dok se plemstvo borilo na konjima, podržavali su ga građani niže klase, plaćenici i kriminalci, čija je jedina svrha bila učešće u ratovanju jer su, najčešće, imali kraće zaposlenje tokom angažmana svog gospodara.[28] Kako je srednji vek napredovao i feudalizam se razvijao u legitimnom društvenom i ekonomskom sistemu, vitezovi su počeli da se razvijaju u sopstvenu klasu sa manjim ograničenjem: i dalje su bili u obavezi prema svom gospodaru. Kako više nije bila prvenstveno vođena ekonomskim potrebama, novoosnovana vazalna klasa je, umesto toga, bila vođena odanošću i viteštvom.

U teoriji, svaki Englez je imao obavezu da služi četrdeset dana. Četrdeset dana nije bilo dovoljno za pohod, posebno one na kontinent.[29]

Godine 1439, francusko zakonodavstvo, poznato kao Generalni staleži (francuski: états généraux), donelo je zakone koji su ograničavali regrutovanje i obuku vojske samo na kralja. Trebalo je podići novi porez poznat kao taille koji je trebalo da obezbedi finansiranje nove kraljevske vojske. Najamničke čete su dobile izbor ili da se pridruže Kraljevskoj vojsci kao kompanije po zahtevu na trajnoj osnovi, ili da budu progonjene i uništene ako odbiju. Francuska je dobila ukupnu stalnu vojsku od oko 6.000 ljudi, koja je poslata da postepeno eliminiše preostale plaćenike koji su insistirali da deluju sami. Nova stajaća vojska imala je disciplinovaniji i profesionalniji pristup ratovanju od svojih prethodnika. Reforme iz 1440-ih su na kraju dovele do pobede Francuske kod Kastijona 1453. i završetka Stogodišnjeg rata. Do 1450. godine jedinice su podeljene na terensku vojsku, poznatu kao grande ordonnance i garnizonske snage poznate kao petite ordonnance.[30]

Reference uredi

  1. ^ Azərbaycan Quru Qoşunları yaradıld Arhivirano 6 jul 2011 na sajtu Wayback Machine
  2. ^ V Azerbaйdžane sozdanы suhoputnыe voйska Arhivirano 19 jul 2011 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ The Military Balance 2013. London: Routledge for the IISS. 2013. str. 216. ISBN 978-1-85743-680-8. 
  4. ^ „About – The President of India”. Arhivirano iz originala 5. 4. 2016. g. Pristupljeno 4. 4. 2016. 
  5. ^ Singh Rana, Uday (27. 12. 2017). „20% Sailor Shortage in Navy, 15% Officer Posts Vacant In Army, Nirmala Sitharaman Tells Parliament”. News18. Arhivirano iz originala 27. 12. 2017. g. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  6. ^ The Military Balance 2017 (na jeziku: engleski). Routledge. 2017. ISBN 978-1-85743-900-7. 
  7. ^ Fravel, M. Taylor (2019). Active Defense: China's Military Strategy since 1949. 2. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-18559-0. JSTOR j.ctv941tzj. S2CID 159282413. doi:10.2307/j.ctv941tzj. 
  8. ^ „【延安记忆】"中国人民解放军"称谓由此开始”. 2020-08-01. Arhivirano iz originala 2020-08-22. g. Pristupljeno 2020-08-22. 
  9. ^ „1947年10月10日，《中国人民解放军宣言》发布”. 中国军网. 2017-10-10. Arhivirano iz originala 2020-08-22. g. Pristupljeno 2020-08-22. 
  10. ^ „中国共产党领导的红军改编为八路军的背景和改编情况 – 太行英雄网”. Arhivirano iz originala 7. 1. 2022. g. Pristupljeno 7. 1. 2022. 
  11. ^ „National Defence Act”. Justice Laws Website. Pristupljeno 15. 11. 2022. 
  12. ^ „Militia Act of 1927” (PDF). Canadian Law. Kings Printer for Canada. 
  13. ^ Lawson, W J (1951-03-29). „Canadian Military Law”. Canadian Bar Review. 29 (8): 66. 
  14. ^ Madsen, Chris (2008). Military Law and Operations (loose-leaf publication up-dated 1-2 times per year). Aurora, Ontario: Canada Law Book. Arhivirano iz originala 11. 2. 2009. g. 
  15. ^ Majumdar, Ramesh Chandra (2003) [1952], Ancient India, Motilal Banarsidass, str. 107, ISBN 81-208-0436-8 
  16. ^ History of India by Dr Malti Malik, pp. 84
  17. ^ The Great Armies of Antiquity by Richard A. Gabriel pp. 218
  18. ^ Roy, Kaushik (2004-01-01). India's Historic Battles: From Alexander the Great to Kargil (na jeziku: engleski). Orient Blackswan. str. 28—31. ISBN 9788178241098. 
  19. ^ „Ancient Indian Warfare”. 
  20. ^ Cheng, Anne (1993). „Ch'un ch'iu 春秋, Kung yang 公羊, Ku liang 榖梁 and Tso chuan 左傳”. Ur.: Loewe, Michael. Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Early China Special Monograph Series. 2. Berkeley: Society for the Study of Early China; Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. str. 67—76. ISBN 1-55729-043-1. 
  21. ^ Kern, Martin (2010). „Early Chinese literature, Beginnings through Western Han”. Ur.: Owen, Stephen. The Cambridge History of Chinese Literature, Volume 1: To 1375. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—115. ISBN 978-0-521-11677-0. 
  22. ^ Wilkinson, Endymion (2012). Chinese History: A New Manual. Harvard-Yenching Institute Monograph Series 84. Cambridge, MA: Harvard-Yenching Institute; Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-06715-8. 
  23. ^ In the twentieth c., Mao Zedong (People's Republic of China), General Võ Nguyên Giáp (Viet Nam), General Douglas MacArthur (United States), and in medieval Japan, Takeda Shingen (1521–1573) have drawn inspiration from the work
  24. ^ "who wishes to fight must first count the cost" —Sun Tzu, The Art of War
  25. ^ "You conquered the empire on horseback, but from horseback, you will never succeed in ruling it." —Lu Chia, as quoted by Joseph Needham, Science and Civilisation in China. vol 7, part II.
  26. ^
  27. ^ Knighton, Andrew (7. 5. 2018). „The Roman Army – The Development Of One Of The Most Powerful Military Forces In The Ancient World”. War History Online. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  28. ^ Bouchard, Constance Brittain (1998). Strong of Body, Brave and Noble: Chivalry and Society in Medieval France. Ithaca: Cornell University Press. str. 13. ISBN 0801430976. 
  29. ^ Carruthers, Bob (2013). Medieval Warfare. Pen and Sword. str. 10. ISBN 9781781592243. 
  30. ^ Vale, M.G.A. (1992). Charles VII. Berkeley: University of California Press.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kopnena vojska na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Копнена_војска&oldid=27552198”