Википедија

Korisnik:JovanVidojevic/pesak

Beatris „Triksi” Helen Vorsli (18. oktobar 1921. - 8. maj 1972.) je bila prva žena informatičar u Kanadi. Svoj doktorat je dobila na univerzitetu Kembridž sa Alanom Tjuringom i Daglasom Hartrijem kao predavačima. Prva je uspela da napiše program koji je pokrenut na EDSAK-u (EDSAC) kao i prvi kompajler za Feranti Marke 1 (Ferranti Mark 1) u Torontu. Napisala je brojne radove iz računarstva i predavala je računarstvo i inženjering na Kraljičinom univerzitetu (Queen's University) kao i na Toronto univerzitetu preko 20 godina dok nije prerano umrla u svojoj 50. godini.

Beatris Vorsli
Lični podaci
Datum rođenja(1921-10-18)18. oktobar 1921.
Mesto rođenjaKueretaro,  Meksiko
Datum smrti8. maj 1972.(1972-05-08) (50 god.)
Mesto smrtiVoterlo, Ontario,  Kanada
NacionalnostKanađanka
Naučni rad
Poljeinformatika
InstitucijaUniverzitet u Torontu Kraljičin Univerzitet

Rani život

uredi

Beatris je rođena 18. oktobra 1921 od oca Džoela i majke Marie Beatris (rođena Trinker). Džoel je rođen 1887. u porodici radničke klase u Ašton-Anderlajnu u Mančesteru. Deda i baba Marie Beatris su pokrenuli fabriku tekstila u mestu Ksi u Meksiku 1850. dok su se Džoel i Maria preselili da rade u fabrici 1908. Fabriku su iništili pobunjenici oko 1917. i Džoel se zaposlio u El Saltu preko grupe CIMSA (CIMSA) kao mlinar gde je kasnije postao generalni direktor.

Maria Beatris je rodila sina 1920. godine koji se zvao Čarls Robert i zatim sledeće godine Helen Beatris. Njih dvoje su iz bezbednosnih razloga školovani kod kuće i imali su malu komunikaciju sa komšijama. Džoel je svoju porodicu preselio u Toronto 1929. da bi im obezbedio bolje školovanje. Čarls je upisao Uper Kanada Koledž (Upper Canada College) dok je Helen započela u školi Braun (Brown Public School) da bi se potom preselila u Bišop Strahan (Bishop Strachan School) školu 1935.

Bišop Strahan je ponudio dva smera za Beatris ali je ona upisala teže univerzitetske pripremne kurseve. Jedna od njenih profesorki je izjavila da je Beatris jedna od najboljih učenika koji su pohađali tu školu. Diplomirala je 1939. nagradama iz matematike, nauke i sa najvišom prosečnom ocenom stekla je nagradu Guverner General (Governor General's Award).

Osnovne studije

uredi

Vorsli je osvojila Burnsajd Stipendiju u oblasti nauke na Triniti koledžu (Trinity College), delu univerziteta u Torontu, i započela je svoje studije u septembru 1939. Njene visoke ocene su joj omogućile prvu stipnediju Aleksandar T. Fulton (Alexander T. Fulton Scholarship) u oblasti nauke.

U svojoj drugoj godini prebacila se u odsek za matematiku i fiziku, praktični edukativni program pre nego teorijski. U svojoj trećoj godini osvaja Džejms Skot stipendiju (James Scott Scholarship) u oblasti matematike i fizike. Završava studije 1944. godine sa besprekornim ocenama iz svakog predmeta.

Ratna služba

uredi

Odmah nakon završavanja studija, prijavljuje se da postane član ženske kraljevske kanadske mornarice. Nakon osnovnih obuka u Galtu (danas poznst kao Kembridž), poslata je u istraživačku mornaričku jedinicu u Halifaksu. Prvo je dobila zadatak da istažuje odbranu luke, zatim degausovanje i na kraju usmeravanje torpeda.

Kada se završio Drugi Svetski rat Vorsi je bila jedina izabrana da nastavi sa svoju dužnost. U septembru 1945. unapređena je u poručnika i dobila je novi istraživački projekat o koroziji trupa. Tokom sledeće godine provela je 150 dana na moru, postavljajući rekord za Vrens koji traje do danas. Većina se odvijala tokom groznih uslova kanadske atlantske zime, zaslužujući joj poštovanje posade koja radi ono što je ona sama nazvala "muškim poslom". Zvanično je demobilisana u avgustu 1946.

Postdiplomske studije na MITU(MIT)

uredi

Odmah nakon napuštanja Vrensa, Vorsli je primljena na MIT-ov jednogodišnji magistarski program iz matematike i fizike. Među njenim predavanjima bio je i kurs iz fizike čvrstog stanja koji je predavao Laszlo Tisza, kao i kurs o pojačavačima povratnih informacija i servomehanizmima, područjima u kojima je MIT bio svetski lider.

Njezina teza o Matematičkom pregledu računarskih uređaja sa dodatkom o analizi grešaka diferencijalnih analizatora završena je pod vodstvom Henrija Vallmana, člana poznate radijacijske laboratorije MIT. Papir je pokrivao gotovo svaku računarsku mašinu koja je tada postojala. Među mnogim mašinama o kojima se raspravljalo su bili Harvard Mark Prvi i Mark Drugi, nekoliko IBM mehaničkih i elektromehaničkih računarskih mašina, digitalni računari koji se zasnivaju na relejima Bell Labs-a, ENIAC, EDVAC, IAS mašina, Vhirlvind Prvi i Drugi i EDSAC. Prilog je obuhvatio brojne sisteme diferencijalnih analizatora i ispitao njihove izvore grešaka. To je jedan od najdetaljnijih računa ranog računarstva.

Računarski centar u Torontu

uredi

Nakon pisanja njene teze, Vorsli se vratila u Kanadu i rekla svojoj porodici da je budućnost u računarima. Nažalost, računarska industrija uopšte nije bila razvijena u Kanadi tada, pa se zaposlila u Državnom savetu istraživanja Kanade („DSI”), gde je radila u odeljenju aerodinamike.[1]

Tokom ovog perioda, Univerzitet Toronta se spremao da otvori računarsko odeljenje, kao mesto za istraživanje i usluga za poslodovace, iznajmljujući vreme na mašinama komercijalnim i državnim korisnicima. U septembru 1947. prvo je uložio novac DSI da kupi 2 IBM mehanička kalkulatora na kartice za bušenje i 2 operatera za njih. Glas ovoga je stiglo do Vorsli i prijavila se za poziciju, par meseci nakon zapošljavanja u DSI-u. Pridružila se u Januaru 1948.[2]

Jedan od njenih poslova u centru je bio ugovor sa „Atomic Energy of Canada” da obezbede računarsku pomoć, zajedno sa savetnicom Keli Gotlib i J. Perham Stalijem, još jednim asistentom unajmljenim u isto vreme kad i Vorsli.[2] Tokom leta 1948, sagradila je diferencijalni analizator od delova modela za gradnju „Meccano”, sličan onom kog su opisali Hartri i Artur Porter u 1935. Malo informicja preostane na ovom modelu; drugu verziju su napravi studenti u 1951. [3]

Kembridž

uredi

Nakon završetka analizatora, Vorsli i Stenli su poslati u Britaniju da nauče šta mogu o EDSAC dizajnu koji je bio pod konstrukcijom u Matematičkoj labaratoriji Kembridža. Stigli su kad je mašina bila blizu završetka i pomogli su da je spreme za njeno prvo testiranje 6. maja 1949. Prvi program koji je uspešno pokrenut na mašini je bio program za izračunavanje kvadrata,[2] [4]pribeležila je ovaj program zajedno sa mnogim drugim sličnim i napisala jedan od prvih naučnih radova na ovu temu ,„The E.D.S.A.C Demonstration”.[5]

Sledećeg meseca, održan je sastanak na Kembridžu povom računarskih mašina, Vorsli je spremila izveštaj o programu koji je izračunavao kvadrate i o jednom novom koji je proizvodio tabele prostih brojeva. Izveštaj je primer izlaznih podataka, opis koda i kako je funkcionisao na mašini. [6]Ovaj izveštaj je ištampan na zborniku za konferenciju, koji je Brajan Rendl iskoristio u svojoj knjizi iz 1973. „Poreklo digitalnih kompjutera”. Ovo je učinilo Vorsli poznatom u polju informatike.[7]

Vorsli je onda počela da radi na svom doktoratu na Njunhem Koledžu. Dok je radila u Laboratoriji matematike Kembridž, odlazila je na predavanja na temu kvantne fizike sa Pol Dirakom, Džon Lenard-Džounsom i Nikalosom Kemerom, teorije brojeva sa Albertom Inghemom, i najvažnije, na numeričku analizu Daglasa Hartrija. Počela je da piše svoju disertaciju pod Hartrijem, koji je igrom slučaja istovremeno mentor drugoj kanađanki Šarlot Fišer[7].

Tokom ovog perioda, iz nepoznatih razloga, Vorsli se vratila u Toronto[8] i nastavila da piše svoju disertaciju pod profesorom matematike Bajrona Grifita. Ubrzo je bila opet zapošljena u Računarskom centru, jula 1951. Hartri je odobrio njenu disertaciju i završila doktorske studije 1952.[8]

Njen naučni rad, „Serial Programming for Real and Idealized Digital Calculating Machines”, se smatra prvim doktorskim radom o modernim kompjuterima.[7]Sadržao je rasprave o numeričkim proračunima na Tjuring mašinama kao i primeru u realnom svetu, najvažnije EDSAC. onda nastavlja time da opisuje koje metode za prepoznavanje mašinskih instrukcija koje su bile neophodne, i one koje mogu biti ispunjene drugim instrukcijama. Tjuring i Klod Šenon su raspravljali o idealizovanim verzijama koncepta, Vorslin doprinos je bio da demonstrira najefikasniji način da se ovo uradi, ne jedno opšte rešenje kao kod Šanon.[9]

FERUT i Transkod

uredi

Tokom leta 1948, Računski Centar podneo je Nacionalnom Istraživačkom Savetu Kanade (National Research Council of Canada - NRC) za pravljenje kopije šestorelejnog digitalnog računara Belovih Laboratorija (Bell Lab). Nakon načelnog odobrenja, zatražili su od Nordern Elektrika (Northern Electric) da im dostavi nacrte dizajna, i rečeno im je da će licenca koštati $25.000 ($282.627 u 2018). Vratili su se u NRC marta 1949. po $50.000 za licencu i troškove izrade, ali su ih oni posavetovali da odustanu od ovih planova i naprave elektronsku verziju.

Zajedno, univerzitet i NRC planirali su ambiciozan program pravljenja prvorazrednog kompjutera za upotrebu NRC-a, Istraživačkog Odbora Odbrane (Defense Research Board) i industije. Pod nazivom UTEC (UTEC), izrada je počela 1951, ali je brzo naišla na ozbinjne probleme uzrokovane nepouzdanošću njihovih Vilijams tjub (Williams tube) memorijskih sistema. Tek krajem godine sistem je postao dovoljno pouzdan za upotrebu. U tom trenutku Centar je ponudio NRC-u finansiranje kompletnog sistema sa paralelnom matematičkom jedinicom.[10]

Atomik Enerdži of Kanada (Atomic Energy of Canada - AECL) je bio sve više frustriran manjkom upotrebljivih mašina, i kada su čuli da je NRC-u ponuđeno finansiranje nastavka UTEC-a predložili su da bi sredtstva bila bolje iskorišćena kupovinom kompletne mašine. Benet Luis iz AECL-a bio je svestan da je Feranti (Ferranti) završio Feranti Marka 1 (Ferranti Mark 1) za AECL-ove konkutente u Velikoj Britaniji, Upravi za atomsku energiju Ujedinjenog Kraljevstva (United Kingdom Atomic Energy Authority), da bi ga zadržali kada je nova vlada otkazala finansiranje. Bio je dostupan za samo $30.000 ($290.000 u 2018), otprilike isto koliko i finansije za UTEC.[11]

Mašina je kupljena početkom 1952, pre nego što se Vorslijeva ponovo pridružila Centru. Bila je svesna dolaska mašine i nazvala ju je FERUT (Ferranti Electronic computer at the University of Toronto - FERUT). Mašina je bila funkcionalna do leta i predstavljala je Univerzitetu u Torontu jednu od najmoćnijih mašina na svetu. [11]

U jesen 1953, Vorsli i Paterson Hjum započeli su razvoj novog računarskog jezika, nazvanog Transkod (Transcode).[1] Bio je sličan Autokodu (Autocode) razvijenom od stane Alika Glenija na Univerzitetu u Mančesteru, za istu mašinu. Ali je iskoristio prednosti nekoliko dizajnerskih zapisa Marke 1 da bi napravili brži jezik, donekle jednostavniji za korišćenje. Glavna prednost je bila konverzija iz dekadnog u binarni sistem i nazad, što je omogućilo programerima da unose brojeve u dekadnom zapisu.[12]

Kraljičin Univerzitet (Queen's University)

uredi

Uprkos impresivnim preporukama sa Kembridža, seriji vrlo priznatih radova, i nekoliko inovacija u industriji, Vorslijeva je više puta bila preskočena za unapređenje na Univerzitetu u Torontu. Tek 1960. bila je unapređena u asistenta, a tek 1964. bila je unapređena u asistenta na fizici i računarskim naukama. U poređenju sa osatlim prvobitnim članovima Računarskog Centra, bila je daleko manje priznata.[13]

1965. Vorslijevoj je ponuđen posao na Kraljičinom Univerzitetu, pokrećuči novi Računarski Centar baziranog na IBM 1620. Tamo su njene obaveze više bile usmerene predavanju, što joj je uzimalo većinu vremena do 1971.[14] U septembru te godine, nakon 20 godina u branši, uzela je odsustvo sa Odseka za Primenjenu Analizu i Računarske Nauke na Univerzitetu u Voterlou. 8. maja 1972. godine u Votelou, Vorslijeva je umrla od srčanog udara.[15]

Nagrade

uredi

2014. Helen je dobila nagradu za životno delo u računarstvu od strane kanadske asocijacije kompjuterskih nauka.

Reference

uredi
  1. ^ a b Campbell 2003, p. 53-54 .
  2. ^ a b v Campbell 2003,p. 54
  3. ^ Williams 1994, p. 6.
  4. ^ Williams, Michael (Summer 1994). "UTEC and Ferut: the University of Toronto's computation centre". IEEE Annals of the History of Computing: 7. doi:10.1109/85.279226.
  5. ^ Randell 1975, pp. 395–401
  6. ^ Worsley, Beatrice (1973). "The E.D.S.A.C. Demonstration". In Randall, Brian (ed.). The Origins of Digital Computers. Selected Papers. Springer-Verlag. pp. 395–401.
  7. ^ a b v Campbell 2003, p. 55
  8. ^ a b Campbell 2003, p. 55
  9. ^ Campbell 2003, p. 55-56
  10. ^ Williams 1994, pp. 8–9.
  11. ^ a b Williams 1994, p. 10.
  12. ^ Hume, J.N. Patterson; Worsley, Beatrice (1955). "Transcode: A system of automatic coding for FERUT". Journal of the Association for Computing Machinery: 243–252. doi:10.1145/320809.320811
  13. ^ Campbell 2003, p. 59.
  14. ^ Campbell 2003, pp. 59–60.
  15. ^ Campbell 2003, p. 60.

Beleške

uredi

a. Bazama kanadske mornarice dodeljena su brodska imena.

b. 1620. je zamenjena od strane IBM 360/40 1967. godine.

Literatura

uredi

Arhivski zapis

uredi

Vorsli Beatris. ''Beatris Vorsli Fondovi'' (1951-1972). Fonds F01390 - Beatrice Worsley fonds[1]. Kingston, Ontario, Kanada: Arhive Kraljičinog Univerziteta(Queen's University Archives).

Spoljašnje veze

uredi
  1. ^ „Beatris Vorsli Fond”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:JovanVidojevic/песак&oldid=23110278”